Nisu automobili ni dronovi: Jedan proizvod iz Turske osvojio je više od 170 zemalja sveta i postao hit!

Kada se govori o najvećim izvoznim adutima Turske, najčešće se pominju automobilska industrija, tekstil, bela tehnika ili odbrambena industrija. Ipak, jedan od najuspešnijih proizvoda ove zemlje ne izlazi iz fabrike, ne prevozi se brodovima niti završava na policama prodavnica.

Reč je o televizijskim serijama, koje su za dve decenije postale globalni fenomen i jedan od najmoćnijih instrumenata turske „meke moći“. Iako se za zlatno doba turskog filma vezuje drugi period, prve dve decenije 21.veka su njihovoj produkciji donele planetarnu popularnost i ozbiljnu zaradu.

Teme za vas

Printskrin: Youtube/Sulejman Veličanstveni

Pretekli i Bolivud

Danas se turske serije emituju u više od 170 zemalja, od Balkana i Bliskog istoka do Latinske Amerike, Afrike i Azije. Procenjuje se da ih redovno prati više stotina miliona gledalaca, dok je Turska, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, među najvećim izvoznicima televizijskog sadržaja na svetu.

Početkom dvehiljaditih malo ko je mogao da pretpostavi da će lokalne porodične drame prerasti u globalni biznis. Serije poput „Gumuš“, „1001 noć“, a potom i istorijski spektakl „Sulejman Veličanstveni“, otvorile su vrata novom tržištu.

Usledili su brojni hitovi koji su tursku produkciju učinili prepoznatljivim brendom i dokazali da kvalitetna priča može da prevaziđe jezičke i kulturne granice.

Svojevrsna promocija zemlje i kulture

Ali uspeh ovih serija ne krije se samo u zapletima i glumcima. Svaka epizoda predstavlja i svojevrsnu razglednicu Turske. Gledaoci upoznaju Istanbul, Kapadokiju, egejsku obalu, tradicionalnu kuhinju, muziku, arhitekturu i način života. Na taj način televizijska industrija postala je mnogo više od zabave - postala je promocija čitave zemlje.

Upravo zato se turske serije danas posmatraju kao važan izvozni proizvod. One donose direktne prihode od prodaje prava za emitovanje, zapošljavaju hiljade ljudi u produkciji, glumi, scenografiji i postprodukciji, ali istovremeno podstiču i druge sektore privrede.

Mnogi turisti prvi put požele da posete Istanbul ili Kapadokiju upravo nakon što ih vide na malim ekranima, dok interesovanje za tursku kulturu, jezik i gastronomiju raste uporedo sa popularnošću serija.

Turska pronašla svoj put po uzoru na lidere u industriji

Takvu strategiju ekonomisti nazivaju „mekom moći“ - sposobnošću jedne države da utiče na svet ne silom ili ekonomskim pritiskom, već privlačnošću svoje kulture i načina života. Dok Sjedinjene Američke Države decenijama koriste Holivud, Južna Koreja K-pop i televizijske drame, a Japan anime, Turska je pronašla sopstveni put kroz televizijsku produkciju.

Ni Srbija nije ostala imuna na ovaj fenomen. Turske serije godinama ostvaruju visoku gledanost, a mnogi domaći gledaoci upravo su kroz njih prvi put upoznali delove turske istorije, kulture i savremenog života. One su promenile televizijske navike, ali i pokazale da kulturni sadržaj može da postane ozbiljan izvozni proizvod.

Industrija koja doprinosi više od svih fabrika

Možda je upravo u tome najveća pouka ovog fenomena. U savremenom svetu konkurencija među državama više se ne vodi samo u fabrikama, na berzama ili tehnološkim laboratorijama. Sve češće se vodi i kroz priče koje osvajaju publiku.

Turska je među prvima shvatila da jedna uspešna televizijska serija može da bude mnogo više od večernje zabave - može da postane ambasador zemlje, pokretač turizma, izvozni proizvod i jedan od najvrednijih elemenata nacionalnog brenda.

(Telegraf Biznis)