Kritične dve nedelje za Rumuniju, najteža suša decenije: Apel građanima da štede vodu i struju

Stručnjaci iz Nacionalne uprave "Rumunske vode" navode da bi Dunav 6. avgusta, na ulazu u zemlju, mogao dostići protok manji od minimuma iz avgusta 2003. godine, kada je iznosio 1.600 kubnih metara u sekundi.

Zbog nedostatka kiše i u gornjem slivu Dunava, "naredne dve nedelje su kritične sa hidrološkog tačke gledišta".

Teme za vas

- Dobra vest je da su u Austriji poslednjih dana zabeležene padavine koje su dovele do povećanja protoka unutrašnjih reka, ali će se njihovi efekti na ulazu Dunava u Rumuniju osetiti tek za oko sedam dana, a u zoni Černavode nakon još oko pet dana - objašnjavaju oni.

- Rumunija prolazi kroz jedan od najtežih hidroloških perioda u poslednjim decenijama. Prognoza Nacionalnog instituta za hidrologiju i upravljanje vodama ukazuje na to da bi 6. avgusta Dunav na ulazu u zemlju mogao dostići protok manji od minimuma zabeleženog u avgustu 2003. godine, kada je protok bio 1.600 m³/s. U januaru 1985. zabeležen je protok od oko 1.400 m³/s, ali ta vrednost nije uporediva, jer je bila posledica blokade protoka vode usled formiranja leda na rumunskom sektoru Dunava - naveli su stručnjaci iz "Rumunskih voda" u saopštenju za javnost.

U subotu je na ulazu u zemlju zabeležen protok Dunava od 1.550 m³/s, što je oko tri puta manje od višegodišnjeg proseka za jul (4.700 m³/s) i avgust (3.900 m³/s). U poređenju sa istim periodom prošle godine, protok je manji za oko 25% (1.550 m³/s u 2026. u odnosu na 2.000 m³/s u 2025. godini).

Prema navedenom izvoru, unutrašnje reke na zapadu zemlje (Krišana i Banat), kao i u Olteniji, Munteniji i Moldaviji, beleže protoke ispod vrednosti karakterističnih za ovaj period. U nekim sektorima, posebno u Krišani, već se javljaju pojave presušivanja, a one će se pojačati u narednom periodu. Stoga mogu biti neophodna privremena ograničenja u vodosnabdevanju, posebno u ruralnim područjima gde su bunari pogođeni nedostatkom padavina.

- Imajući u vidu deficitaran režim padavina kako na rumunskom sektoru, tako i u gornjem slivu Dunava, naredne dve nedelje su kritične sa hidrološkog stanovišta. Dobra vest je da su u Austriji poslednjih dana zabeležene padavine koje su dovele do povećanja protoka unutrašnjih reka, ali će njihovi efekti do ulaza Dunava u Rumuniju stići za oko sedam dana, a u zonu Černavode nakon još oko pet dana. Kao posledica toga, na rumunskom sektoru je moguć samo zastoj ili blagi rast protoka, do oko 1.600 m³/s ili malo iznad te vrednosti, što ipak ostaje znatno ispod višegodišnjeg proseka za mesec avgust - objasnili su stručnjaci.

Dodali su da će zbog opadanja nivoa Dunava, uzrokovanog isključivo deficitarnim padavinama, nakon završetka batimetrijskih merenja koja sprovode Rumunske pomorske snage, biti pokušano kontrolisano potapanje na unapred određenim lokacijama barži natovarenih sa oko 500 tona kamena. To će omogućiti usmeravanje veće količine vode ka Starom Dunavu iz rukavca Bala. Istovremeno, Rečna uprava Donjeg Dunava započela je radove na bagrovanju (čišćenju rečnog dna) na sektoru Stari Dunav - rukavac Bala.

- Operacija je izuzetno složena i podrazumeva izgradnju pera (usmeravajuće brane), sa ciljem da se protok koncentriše ka sektoru Černavode. Intervencija nosi značajne tehničke rizike, pri čemu je glavni rizik taj da se, u uslovima izuzetno niskog nivoa Dunava i hidrološke situacije bez presedana, željeni hidraulički efekat ne postigne u potpunosti. Takođe, radovi mogu dovesti do privremenog povećanja zamućenosti vode. Čak i u ovim uslovima, vlasti rumunske države uveravaju stanovništvo da će uložiti sve napore kako bi se, koliko god je to moguće, obezbedili minimalni protoci neophodni za proizvodnju nuklearne energije - stoji u saopštenju.

Prema pomenutom izvoru, koeficijent popunjenosti u 40 glavnih akumulacionih jezera iznosi oko 70%, što predstavlja stratešku rezervu za snabdevanje stanovništva vodom.

- U tom kontekstu, upućujemo odlučan apel stanovništvu za odgovorno korišćenje vode i električne energije. Svaki čin uštede je važan u ovom kritičnom periodu. Smanjenje potrošnje električne energije, posebno u večernjim špicevima, kao i racionalno korišćenje vode, doprinose smanjenju pritiska na raspoložive resurse. Preporučujemo da se, gde god je to moguće, pijaća voda ne koristi za zalivanje bašta, pranje dvorišta, trotoara ili automobila, već da se za te aktivnosti koriste alternativni izvori. Apsolutni prioritet ostaje obezbeđivanje vode za piće za stanovništvo i zaštita raspoloživih resursa u ovom periodu teške hidrološke suše. Solidarnost i odgovornost svakog od nas mogu doprineti prevazilaženju ovog perioda bez presedana - zaključuje se u saopštenju.

(Telegraf.rs/news.ro)