Ležaljka na plaži košta i 200 evra: Ovu zemlju Srbi rado posećuju, ali je za mnoge preskupa

Za razliku od turističke industrije, mnogi građani Portugala, čini se, pozdravljaju pad broja turista.

"Opet ima slobodnih mesta u restoranima", kaže Žoao Martelo iz Lisabona.

Teme za vas

"Ne vidim mase ljudi kako prolaze gradom kao prethodnih godina", kaže vlasnica hotela Sofija Maja iz severnog portugalskog grada Porta. "Čini mi se da ni restorani nisu puni kao nekada. Ipak, ne mogu se žaliti na popunjenost smeštajnih kapaciteta."

Dok se leto polako bliži kraju, portugalska turistička branša sa pomešanim osećanjima sumira sezonu: broj posetilaca stagnira, a turisti više ne troše tako velikodušno kao pre.

Sve do 2025. godine Portugalija se mogla pohvaliti snažnim rastom broja posetilaca. Prema podacima državnog statističkog instituta INE, 2024. godine zabeležen je impresivan rast od 9,3 odsto, što je predstavljalo 2,5 miliona ljudi više nego godinu dana ranije. U 2025. broj stranih gostiju porastao je za svega 3,3 odsto, a čini se da se taj trend nastavlja.

"U prvom polugodištu zabeležili smo 3,1 odsto više posetilaca", objašnjava Andre Gomes, predsednik udruženja koje zastupa interese turističke regije Algarve na jugu zemlje. "Broj noćenja povećao se za dva odsto, a prihodi za 7,7 odsto."

Sve, prema rečima turističkog menadžera, ukazuje na rezultate slične prošlogodišnjim.

Broj stranaca koji posećuju Portugaliju stabilizovao se na oko 30 miliona godišnje, što je čak tri puta više od ukupnog broja stanovnika. Sa udelom od oko jedanaest odsto, Nemci su, odmah iza Britanaca, druga najvažnija grupa turista. Prema podacima statističkog zavoda, posetioci su prošle godine potrošili čak 29,4 milijarde evra, što predstavlja 11,8 odsto portugalskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uprkos tome, pojavljuju se prvi znaci zabrinutosti.

"Očigledno smo dostigli granice turističkog rasta", smatra profesor ekonomije Žoao Duk. "I ne vidim plan za budućnost koji uzima u obzir tu činjenicu."

Zaista, čini se da odgovorni političari i dalje sanjaju o neograničenom rastu: novi planirani lisabonski aerodrom trebalo bi sredinom 2030-ih godina da omogući dolazak u tu zemlju za najmanje 56 miliona putnika godišnje, a u Lisabonu i Portu odobrena je gradnja gotovo 200 novih hotela sa oko 11.000 soba. Neće se, doduše, realizovati svi planirani projekti, uverava ekonomski stručnjak Žoao Duk. Međutim, uz sadašnje trendove rasta broja turista, moglo bi doći do značajnih viškova kapaciteta.

I to uprkos već sada veoma visokim cenama.

"Jednostavno jedro za zaštitu od sunca i ležaljka na plaži u Algarveu mogu koštati 200 evra dnevno ili više", izračunao je profesor Duk. "Kada je reč o odlasku u restoran, granica od 100 evra po osobi takođe se brzo premaši."

Stoga se mnogi turisti snabdevaju u supermarketima i jedu u svom smeštaju. Sve više stolova u restoranima ostaje prazno.

"Strani gosti naručuju najjeftinije jelo sa jelovnika i često čak dele jedno jelo", žali se Seleste Boteljo, vlasnica restorana u Nazareu, poznatom među surferima po ogromnim talasima.

Gužve ima najviše na šetalištu pored mora ispred restorana, ali ne i u samom lokalu. Vremena kada je Portugalija bila relativno jeftina destinacija za odmor jednostavno su prošla, naglašava ekonomista Žoao Duk.

Za razliku od turističke industrije, mnogi Portugalci, čini se, pozdravljaju pad broja turista.

"Opet ima slobodnih mesta u restoranima", kaže Žoao Martelo iz Lisabona.

Osoblje je sada ljubaznije prema lokalnom stanovništvu, a kako dodaje, živi u blizini poslednje stanice poznate tramvajske linije 28: "Tamo konačno više ne čekaju stotine turista u redu i ne zauzimaju mesta lokalnim stanovnicima."

Potrebna je promena razmišljanja, smatra profesor ekonomije Žoao Duk. Umesto jeftinog masovnog turizma, potrebno je okrenuti se skupljem i ekskluzivnijem tržišnom segmentu.

"Hoteli sa pet zvezdica širom zemlje veoma su dobro popunjeni. Tu još postoji prostor za rast." Naravno, ne radi se o povećanju broja turista za nekoliko miliona godišnje, nego o rastu potrošnje po gostu. "Takvim gostima treba ponuditi i posebne sadržaje, od punog pansiona sa egzotičnim jelima do tematskih avantura."

Upravo na tome turistički sektor u Algarveu želi da nastavi da radi, obećava Andre Gomes iz Turističke organizacije Algarvea.

"Želimo svojim posetiocima da nudimo sve kvalitetnije sadržaje. Bilo da je reč o gastronomiji, golfu, obalskim pešačkim rutama ili izletima brodom." Jer vremena u kojima je broj turista rastao za nekoliko miliona godišnje, smatra turistički stručnjak, nepovratno su završena. Zbog toga nije tužan ni direktor Gomes, kao ni vlasnica hotela Sofija Maja iz Porta.

"Da se rast nastavio tako snažnim tempom, postojala bi opasnost da pojedine delove zemlje preplave turisti", kaže ona.

A to bi, zaključuje, portugalskoj turističkoj industriji dugoročno nanelo više štete nego koristi.

(Telegraf Biznis/Večernji)