Dolar juri ka rekordnom rastu, a Srbija strepi: Šta to znači za dinar, gorivo i cene?

Američki dolar završava septembar u velikom stilu. Prema podacima Rojtersa, američka valuta je na putu da zabeleži najveći mesečni rast prema evru u poslednjih 14 meseci, dok je evro pao na 1,1312 dolara, najniži nivo od maja 2025. godine. U sredu se evrom trgovalo oko 1,1337 dolara. Dolar je prema evropskoj valuti tokom septembra ojačao gotovo 2,5 odsto.

Za Srbiju ova priča nije samo podatak sa svetskih deviznih tržišta. Jači dolar može da se prelije na gorivo, energente, uvoznu robu, troškove kompanija, ali i na kurs dolara prema dinaru.

Teme za vas

Amerika daje vetar u leđa dolaru

Jedan od glavnih razloga za jačanje američke valute jeste očekivanje da će kamatne stope u SAD ostati visoke duže nego što se ranije očekivalo. Snažni podaci o američkoj privredi povećavaju atraktivnost dolarskih ulaganja, dok rast prinosa na američke državne obveznice dodatno privlači kapital.

Brent Doneli, predsednik kompanije „Spectra Markets“, ocenio je za Rojters da američka ekonomija „radi vruće“, dok Evropu pritiskaju energetski problemi i politički rizici. On istovremeno upozorava da bi za nastavak snažnog rasta dolara bili potrebni novi dobri podaci iz SAD.

Drugim rečima, tržište trenutno pravi jasnu razliku između dve velike ekonomije: SAD nude kombinaciju snažnijeg rasta i viših prinosa, dok Evropu pritiskaju energenti, javni dug i politička neizvesnost.

Evropa ima novi problem - energente

Dodatni pritisak na evro dolazi iz energetskog sektora. Evropske referentne cene gasa tokom septembra prešle su 80 evra po megavat-času, što je najviši nivo od kraja 2022. godine. Više cene energenata predstavljaju problem za evropsku industriju i povećavaju rizik od nove inflacije.

Kaspar Hense, viši portfolio menadžer u „RBC BlueBay Asset Managementu“, rekao je za Rojters da većina analitičara očekuje da bi evropski gas mogao da ostane u rasponu od 85 do 100 evra po megavat-času. Prema njegovoj proceni, takav scenario mogao bi da gurne evro i prema 1,12 dolara.

S druge strane, Frančesko Pesole, valutni strateg „ING-a“, ocenjuje da bi skok cene nafte prema 115 dolara dodatno pritisnuo evro zbog straha od usporavanja evropskog privrednog rasta. Ipak, njegova institucija za sada zadržava prognozu od 1,16 dolara za evro krajem godine.

Šta sve ovo znači za Srbiju?

Za građane Srbije najvažnija je jedna stvar: jačanje dolara ne znači automatski da će dinar oslabiti prema evru.

Narodna banka Srbije kurs dinara prvenstveno vodi u odnosu na evro, dok se indikativni kurs dinara prema dolaru računa na osnovu odnosa evra i dolara na međunarodnom tržištu.

Zato se promena odnosa evra i dolara može relativno brzo videti na kursu dolara prema dinaru.

Na kursnoj listi koja je važila 28. septembra, srednji kurs bio je 117,4993 dinara za evro i 103,1782 dinara za dolar.

Ako bi dolar nastavio da jača prema evru, a kurs dinara prema evru ostao približno stabilan, dolar bi mogao da postane skuplji i u Srbiji.

To je važno za kompanije koje robu, sirovine ili opremu plaćaju u dolarima.

Najvažnija tačka je - nafta

Za domaće građane posebno je važna veza između dolara i nafte. Nafta se na svetskom tržištu uglavnom kotira u dolarima, pa kombinacija skuplje nafte i jačeg dolara predstavlja posebno nepovoljan scenario za zemlje koje energente uvoze.

A upravo takav rizik trenutno postoji. Rojters je 30. septembra objavio da je cena brenta ponovo iznad 100 dolara po barelu, uz nastavak geopolitičkih rizika na Bliskom istoku.

Za Srbiju bi to moglo da znači dodatni pritisak na cene goriva, transporta i pojedinih proizvoda, mada konačan efekat zavisi i od domaće politike cena goriva, akciza, kursa dinara i kretanja svetske cene nafte.

Raiffeisen banka u svom septembarskom ekonomskom izveštaju upravo volatilnost cena nafte i energenata navodi među rizicima za domaću ekonomiju i ocenjuje da bi rast cena energenata mogao da utiče na inflaciona očekivanja.

Hoće li građani odmah osetiti jači dolar?

Ne nužno.

Za prosečnog građanina koji prihod prima u dinarima, neposredni efekat može biti mali ukoliko dinar prema evru ostane stabilan, a dolar ne utiče direktno na cenu proizvoda koji kupuje.

Međutim, slika se menja kada se posmatraju gorivo, automobili, elektronika, određena industrijska roba, sirovine i proizvodi čije su međunarodne cene vezane za dolar.

Tu se efekat može pojaviti kroz više kanala. Uvoznik plaća skuplju robu u dolarima, zatim taj veći trošak ugrađuje u prodajnu cenu, a skuplji energenti dodatno povećavaju troškove transporta i proizvodnje.

Zbog toga jači dolar sam po sebi nije dovoljan da izazove novi talas poskupljenja u Srbiji, ali u kombinaciji sa skupom naftom i gasom predstavlja ozbiljniji inflatorni rizik.

A šta je sa dinarom?

Za sada nema osnova da se samo na osnovu ovog talasa jačanja dolara zaključuje da sledi veliki pad dinara.

Raiffeisen banka je u septembarskom izveštaju navela da je dinar tokom prvih osam meseci 2026. nominalno oslabio prema evru svega 0,1 odsto, dok su bruto devizne rezerve NBS krajem avgusta dostigle 30,8 milijardi evra.

To je važna razlika: dolar može snažno da ojača prema evru, a da se istovremeno ne dogodi dramatičan poremećaj kursa dinara prema evru.

Ipak, ukoliko bi se istovremeno nastavili rast cena nafte, jačanje dolara i pritisci na evropsku ekonomiju, posledice bi za Srbiju bile znatno šire od samog kursa.

Za građane bi se tada najpre otvorilo pitanje cene goriva, zatim transporta i uvoznih proizvoda, dok bi za kompanije najveći problem predstavljali skuplji energenti, sirovine i finansiranje.

Najvažnija poruka sa svetskih tržišta trenutno je zato jednostavna: dolar jača upravo u trenutku kada energenti ponovo poskupljuju. Za Srbiju bi kombinacija snažnog dolara i skupe nafte bila mnogo važnija od samog odnosa evra i dolara.

(Telegraf Biznis)