Za "šupe" traže bogatstvo, fotografije sređuje i AI: Šta se dešava sa oglasima za nekretnine?

Cene nekretnina već godinama zadaju glavobolju kupcima, ali sada se otvorila još jedna tema - koliko ono što vidimo u oglasima uopšte odgovara onome što nas sačeka kada dođemo da pogledamo stan ili kuću.

U Hrvatskoj se razvila žustra rasprava o stanju na tržištu nekretnina, a na meti nezadovoljnih kupaca našle su se visoke tražene cene, kvalitet ponuđenih nekretnina, posredničke provizije, ali i fotografije koje, kako tvrde pojedini učesnici rasprave, više ne moraju verno da prikazuju ono što se prodaje.

Teme za vas

Posebnu pažnju privukle su tvrdnje da se za prezentaciju nekretnina koriste i fotografije dorađene uz pomoć veštačke inteligencije.

Kako prenosi Jutarnji list, rasprava je pokrenuta na Redditu pitanjem o tome šta se zapravo događa sa tržištem i ulogom agencija za nekretnine.

Jedan od učesnika požalio se na ogromnu razliku između onoga što vlasnici traže i kvaliteta koji kupac za taj novac dobija, uz slikovitu ocenu da se za pojedine "šupe" danas traže iznosi kao da je reč o luksuznim nekretninama.

Cena u oglasu nije isto što i vrednost stana

Jedna od centralnih tema rasprave upravo su tražene cene.

Činjenica da je vlasnik oglasio stan za određeni iznos ne znači da će za toliko nekretnina zaista biti prodata. Ako je cena previsoka, oglas može mesecima da ostane aktivan, dok se stvarna kupoprodaja na kraju realizuje za manji iznos.

Upravo to stvara dodatnu konfuziju među kupcima. Kada se veliki broj nekretnina pojavi sa visokim traženim cenama, stvara se utisak da je to nova tržišna vrednost, iako oglas sam po sebi ne pokazuje koliko su kupci za takve stanove zaista spremni da plate.

U raspravi koju prenosi Jutarnji deo učesnika upravo agencije vidi kao jednog od faktora koji doprinose takvom stanju, dok drugi odgovornost prebacuju na vlasnike koji sami postavljaju cenu koju žele da dobiju.

U igru ušla i veštačka inteligencija

Posebno zanimljiv deo rasprave odnosi se na način na koji se nekretnine predstavljaju potencijalnim kupcima.

Dobra fotografija odavno je jedan od najvažnijih delova oglasa. Profesionalno osvetljenje, pažljivo odabran ugao fotografisanja ili širokougaoni objektiv mogu učiniti da prostor izgleda svetlije, prostranije i privlačnije.

Sada se, međutim, pojavljuje i veštačka inteligencija.

Učesnici rasprave navode primere oglasa u kojima su fotografije toliko obrađene da se postavlja pitanje gde prestaje ulepšavanje, a počinje stvaranje nerealne predstave o nekretnini.

AI alati danas mogu da "očiste" prostor, promene nameštaj, poprave osvetljenje ili praktično virtuelno urede praznu prostoriju. Takva prezentacija može kupcu da pokaže potencijal nekretnine, ali postaje problematična ukoliko nije jasno naznačeno da fotografija ne prikazuje njeno stvarno stanje.

Za kupca to znači da atraktivne fotografije više nego ikada treba posmatrati samo kao prvi korak.

Agencije takođe na meti kritika

Ni posrednici u prometu nekretnina nisu ostali po strani.

Deo učesnika rasprave kritikuje visoke provizije i kvalitet usluge koju za njih dobijaju, dok drugi ukazuju da agent ne određuje uvek konačnu cenu - vlasnik može insistirati na iznosu koji nema realno uporište na tržištu.

Tu se otvara i pitanje koliko dugo nekretnina ostaje u oglasima.

Stan koji je oglašen po izrazito visokoj ceni može dugo da stoji neprodat, dok vlasnik čeka kupca spremnog da plati traženi iznos. Za druge prodavce u istom kraju takav oglas može postati orijentir, pa i oni podižu svoja očekivanja.

Tako se može napraviti krug u kojem jedan skup oglas postaje argument za cenu drugog, iako nijedna od tih nekretnina još nije prodata za oglašeni iznos.

Zbog toga kupcima ostaje možda najvažnije pravilo - cena koju vide na oglasu jeste ono što prodavac želi da dobije, ali ne mora nužno da predstavlja stvarnu tržišnu vrednost nekretnine.

A u vreme kada fotografiju stana može dodatno da "ulepša" i veštačka inteligencija, obilazak nekretnine uživo i provera svih podataka postaju još važniji pre nego što se donese jedna od najvećih finansijskih odluka u životu.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)