Ko će naslediti Kristin Lagard? U trci Španac i Holanđanin, ova zemlja nikada nije imala čoveka na čelu ECB

Zemlje evrozone imaju rok do petka da predlože kandidate za naslednika Kristin Lagard na mestu predsednice Evropske centralne banke (ECB), dok bi ministri finansija trebalo da razmotre pristigle nominacije na sastanku 9. novembra, izjavio je portparol Evro grupe za Euronews.

Nakon što je Lagard prošlog četvrtka uputila pismo predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, „Savet EU pokrenuo je proceduru za imenovanje naslednika predsednice ECB“, naveo je portparol.

Teme za vas

"Članove Izvršnog odbora ECB imenuje Evropski savet, koji odluku donosi na osnovu preporuke Saveta EU o kandidatu", objasnio je on, misleći na lidere EU i ministre država članica.

O preporuci glasaju samo zemlje koje koriste evro, zbog čega se o ovim imenovanjima prethodno razgovara u okviru Evrogrupe.

Predsednik Evrogrupe, grčki ministar finansija Kirijakos Pjerakakis, „pozvao je države članice da dostave svoje predloge kandidata do petka, 6. novembra“, dodao je portparol, uz napomenu da će „Evrogrupa na sastanku 9. novembra razmotriti pristigle nominacije“.

Kandidat će morati da dobije podršku najmanje 16 od ukupno 21 zemlje evrozone, koje zajedno predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva tog bloka.

Konačnu odluku potom donose lideri EU, nakon što svoje mišljenje daju Evropski parlament i Upravni savet ECB.

Zašto Kristin Lagard napušta funkciju?

Kristin Lagard je prošle nedelje saopštila da će funkciju napustiti 7. februara 2027. godine, čime će svoj osmogodišnji mandat skratiti za gotovo devet meseci.

Obraćajući se novinarima u Frankfurtu kasnije tog dana, objasnila je da će joj odlazak omogućiti veću slobodu da govori i o temama koje prevazilaze oblast monetarne politike.

"Ne mislim da mogu da ostanem neutralna. Zainteresovana sam za istinu i vidim da se ona veoma često narušava i dovodi u pitanje pogrešnim predstavljanjem činjenica", izjavila je Lagard.

Ipak, odbila je da odgovori na pitanje da li će podržati nekog od kandidata na predsedničkim izborima u Francuskoj u aprilu 2027. godine.

Kako je Euronews izveštavao još od februara, tokom godine su se pojavljivale spekulacije da je vreme njenog odlaska povezano sa predstojećim izborima u Francuskoj. Prevremeno povlačenje omogućava francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu da utiču na izbor njenog naslednika, u trenutku kada krajnja desnica beleži snažnu podršku uoči aprilskog glasanja.

Lagard je obećala „potpuni kontinuitet poslovanja“, opisujući ECB kao „stabilnu i snažnu poput stene“.

Istog dana centralna banka zadržala je kamatnu stopu na depozite na nivou od 2,5 odsto. Lagard će predsedavati još dvema sednicama na kojima će se odlučivati o kamatnim stopama, u decembru i februaru.

Ko su glavni kandidati?

Dva imena trenutno prednjače u trci za čelnu poziciju u ECB, a njihove kandidature su njihove vlade javno podržale još u septembru, nekoliko nedelja pre nego što je Lagard najavila odlazak.

Jedan od njih je Pablo Ernandez de Kos, generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja (BIS), koja se često naziva „centralnom bankom centralnih banaka“. On je prethodno, od 2018. do 2024. godine, bio guverner Centralne banke Španije.

Španski premijer Pedro Sančez podržao je njegovu kandidaturu u intervjuu za Bloomberg 23. septembra, čime je Španija prvi put istakla svog kandidata za predsednika ECB. Neobično je i to što je podršku De Kosu u oktobru pružio i lider španske opozicije Alberto Nunjez Feho, uoči vanrednih izbora koji se održavaju ovog meseca.

Drugi glavni kandidat je Klas Knot, koji je do 2025. godine punih 14 godina bio na čelu holandske centralne banke. Dan nakon što je Sančez podržao De Kosa, holandski premijer Rob Jeten izjavio je za Bloomberg da bi Knot bio „idealan izbor“ za mnoge zemlje.

I tržišta predviđanja ukazuju na to da se trka svodi na dva kandidata.

Prema podacima od utorka ujutru, učesnici na platformi Kalshi davali su De Kosu 34 odsto šanse da dobije funkciju, a Knotu 31 odsto. Na platformi Polymarket razlika je bila veća – 41 odsto prema 30 odsto u korist španskog kandidata.

Na obe platforme treće mesto zauzeo je bivši guverner Banke Francuske Fransoa Vilroa de Galo, koji je napustio tu funkciju u februaru. Njegove šanse procenjene su na pet odsto na Kalshiju i 13 odsto na Polymarketu, mada je na svakom od ovih tržišta uloženo svega nekoliko hiljada dolara.

U trci se ranije pominjalo i ime predsednika Bundesbanke Joahima Nagela, iako nijedan Nemac do sada nije bio na čelu Evropske centralne banke.

Izbor predsednika samo je deo šire kadrovske raspodele

Izbor novog predsednika ECB predstavlja samo jedan deo pregovora o budućem sastavu rukovodstva ove institucije.

Nemačka članica Izvršnog odbora Izabel Šnabel, zadužena za tržišne operacije ECB, trebalo bi da pređe u Međunarodni monetarni fond 3. januara, dok mandat irskog glavnog ekonomiste Filipa Lejna ističe krajem maja naredne godine.

S obzirom na to da će polovina šestoročlanog Izvršnog odbora promeniti sastav u periodu od svega pet meseci, očekuje se da će države članice pregovarati o sve tri pozicije kao o jedinstvenom paketu.

Francuska bi, prema očekivanjima, mogla da se usmeri na poziciju glavnog ekonomiste, umesto da ponovo pokušava da dobije i trećeg predsednika ECB iz svojih redova. Madrid, s druge strane, želi da ponovo dobije mesto u Izvršnom odboru, nakon što je ove godine izgubio poziciju potpredsednika.

(Telegraf Biznis)