• 0

"Privreda može mnogo da nauči od startapa": Jedna stvar je najvažnija za dalji razvoj

Očekujemo da će to što smo se našli na svetskoj mapi privući i neke druge relevantne međunarodne institucije da pomognu razvoju IT, kao i investitore da traže startape u koje bi ulagali i u našoj zemlji

  • 0

Razvoj uspešnih međunarodnih inovativnih kompanija je posledica više različitih faktora, među kojima su dobro tehničko obrazovanje koje postoji u srpskim gradovima, kao i dugogodišnja okrenutost domaćih IT biznisa ka klijentima iz razvijenih zemalja – izjavila je programska direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" zadužena za startap ekosistem Zoja Kukić.

Američka organizacija “Startup Genome” je nakon 10 godina procenjivanja startap ekosistema širom sveta ove godine u najrelevantniji svetski izveštaj u toj oblasti po prvi put uvrstila i Srbiju, kao jedinu državu u ovom delu sveta. Istraživanje je pokazalo da su stručni i pristupačni kadrovi, gejming i blokčejn tehnologije glavni aduti domaćeg startap ekosistema, a domaći startapovi koji su analizirani objedinjeni su u ekosistem definisan kao Beograd-Novi Sad.

Istraživanje Inicijative "Digitalna Srbija", organizacije koja oko ideje o digitalnoj transformaciji društva u Srbiji okuplja više od 25 organizacija i kompanija iz najrazličitijih privrednih sektora, sprovedeno je uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a.

- Između ostalog, IT ima izrazito visok izvoz, i logično je da su ljudi u ovoj branši uveliko bili uvedeni u svetske trendove, a potom i prepoznati na svetskom tržištu. Očekujemo da će to što smo se našli na ovoj mapi privući i neke druge relevantne međunarodne institucije da pomognu razvoju ovog sektora, kao i investitore da traže startape u koje bi ulagali i u našoj zemlji – navela je Kukić.

U PRVOJ FAZI RAZVOJA

U Beogradu i Novom Sadu postoji između 200-400 startapa. Srbija se nalazi u prvoj od četiri faze razvoja koje je Startup Genome definisao a, poređenja radi, San Francisko, London i Berlin su u četvrtoj fazi. Startap ekosistem u Srbiji beleži najveći rast, ali da bi se to nastavilo i prešlo u narednu fazu, potrebno je da se radi na nekoliko različitih frontova.

- Pravna regulativa i unapređenje poslovne klime za razvoj startapa i digitalnih biznisa neki su od izazova na koje moramo da se fokusiramo. Pored toga, da bi broj startapa u našoj zemlji porastao, potrebno je da razvijamo preduzetnički duh i preduzetničku kulturu. I na kraju, možda i najvažnija stvar za dalji razvoj je obezbeđivanje investicija za startape na samom početku razvoja – kaže Kukić.

Ona je ukazala da je u Srbiji trenutno svaki drugi startap finansiran iz ličnih sredstava.

–To često znači da su rasli sporije nego što su mogli, kao i da se veliki broj njih ugasio zato što nisu uspeli dovoljno brzo da obezbede kapital. U ekosistem su ulagali gotovo isključivo strani investitori – istakla je Kukić.

Ona je ukazala da su se u proteklih nekoliko godina pojavila i tri fonda sa sedištem u Beogradu, što je pozitivno za razvoj startap scene. Kukić kaže da bi država trebala da stimuliše pojedince da, primera radi, umesto u kupovinu stana, svoja sredstva preusmere u ulaganje u startape.

- Startapi su po svojoj prirodi okrenuti globalnom tržištu i takmiče se sa svetskim igračima, zbog čega je neophodno da koriste najsavremenije tehnologije i da razmišljaju i rade bolje i brže čak i od konkurencije iz najrazvijenijih ekonomija – navela je Kukić.

Biznis ideja

Foto: Shutterstock

INTERNACIONALIZACIJA POSLOVANJA

Pošto tehnologija postaje sastavni deo svakog biznisa, Kukić je ocenila da je jedini način da se to isplati je da se domaće kompanije iz svih oblasti što više usmere ka stranim tržištima, "a ne da se ograničavaju na Srbiju koja je, u svetskim razmerama, zanemarljivo tržište".

- To je još jedna oblast koju država treba da podrži — internacionalizacija poslovanja je zvanično i sama po sebi jedan oblik inovacije, a neminovno vodi ka rađanju novih izuma i unapređenja u kompanijama – navela je ona i dodala da državne aktivnosti koje postižu najbolje rezultate pokrivaju dve oblasti — obrazovanje i investicije u startape.

Kukić je istakla da je ulaganje sopstvenih sredstava "sasvim legitiman način pokretanja startapa" i dodala da su u Srbiji tako počeli mnogi kao što su Nordeus čiju igru igra 200 miliona korisnika širom sveta, Fishing Booker preko koga može da se bukira pecaroško putovanje u skoro 100 zemalja ili Active Collab, koji među svojim korisnicima ima svetska imena poput kompanija Apple, Nike, Casio, Renault, DHL i mnoge druge.

Ona je ukazala da nedovoljan pristupu investicijama ne treba da bude izgovor za one koji razmišljaju da pokrenu svoj startap, jer pored toga što je moguće postići uspeh i bez investitora, ukoliko novca nema u Srbiji, moguće je naći ga širom sveta.

- Ono što mi želimo da se dešava u Srbiji je da kvalitetni timovi samostalno biraju da li žele da uzmu investiciju ili ne, umesto da ih na tu odluku primora nedostatak investitora u zemlji - kazala je Kukić.

USLUŽNI POSLOVI

Dodala je i da uslužni biznisi imaju takođe važnu ulogu u razvoju startap ekosistema, iako ne čine nužno njegov deo.

- Procene su da je 80 odasto domaćih IT kompanija u Srbiji uslužno orijentisano, te je samim tim logično da oni formiraju najveći deo znanja u ekosistemu, kako tehničkih, tako i poslovnih. U poslednje vreme sve više uslužnih biznisa u Srbiji fokusirano je na pojedinačne oblasti — recimo rade na projektima koji spajaju medicinu i tehnologiju - rekla je Kukić.

U Srbiji ima i mnogo primera uslužnih kompanija koje su se transformisale u proizvodne kompanije.

- Izgradnja proizvoda je važna, jer se kroz njega isporučuje dodata vrednost, a osim toga startapi zapošljavaju mnogo raznovrsniji kadar — ne samo programere, već i stručnjake za marketing, dizajn i druge oblasti - rekla je ona. Koncept startapa može se lako približiti građanima, jer je digitalizacija sveprisutna u Srbiji.

- Mi smo za deset godina prešli od kupovine novina na trafici do informisanja kroz mobilne aplikacije i veb sajtove, fiksni telefon smo zamenili Viberom i glasovnim porukama, redovi u banci se smanjuju zbog online bankinga. Digitalizacija prirodno ulazi u naše živote, a tako će ući i u naše kompanije - rekla je Kukić.

Svako od nas na dnevnom nivou ima interakciju bar sa deset startapa — otvorimo Facebook koji je nekada bio startap, igramo igre na telefonu, koristimo navigaciju za snalaženje na putu, tu su kartice za ulazak u poslovne zgrade, autobuse.

- Najveći strah je od toga da će startapi i digitalizacija uzeti posao ljudima, a situacija je pritom suprotna – 50 odsto svih novih poslova u Evropi danas dolazi od startapa, dok je do sada digitalizacija kreirala i ugasila podjednak broj poslova - zaključila je Kukić.

(Telegraf.rs/Beta)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke