"Prevrtali očima na kreativnu industriju, a ona jača po BDP od rudarstva"

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je u Banjaluci da je važno da se promeni percepcija o važnosti kreativne industrije za srpsku privredu.

Ona je, na konferenciji "Digitalizacija i intelektualna svojina: kraj ili novi početak“ u Banjaluci, rekla da smatra da je u Srbiji, kroz napore vlade, pošlo za rukom da se percepcija menja.

- Nama je kreativna industrija, kada smo počeli da pričamo o tome a svi prevrtali oči, bila jača po doprinosu našem BDP od rudarstva. Ljudi na celom Balkanu imaju percepciju da je najveći značaj po BDP ima pljoprivreda, energetika, građevina. U poljoprivredi proizvodimo sirovine i nema dodate vrednosti. Mi proizvodimo nečiju tuđu pamet, a dajemo samo ruke. Ti nema dodate vrednosti. Dok ne napravimo našu intelektualnu svojinu nemamo dodatu vrednost, nećemo imati rast takav da dostignemo razvijene zemlje - navela je ona.

Moramo da promenimo percepciju i da ulažemo više u kreativnu industriju, dodala je.

Navela je da u SAD kreativna industrija čini 38 odsto industrije, u EU 42 odsto, a kod nas svega pet odsto.

Brnabić je kazala da je prioritetima Vlada uspela da promeni percepciju i dodala da je najveći uspeh njene vlade što je do toga došlo, pa sada više ne pričamo o poljoprivredi kao ključu razvoja, već o pameti i digitalizaciji.

Foto: Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Ukazala je i da treba praviti razliku u tome šta EU traži od nas kada je reč o Poglavlju 7 koja se tiče intelektualne svojine, jer Unija od nas praktično traži da uvedemo i poštujemo standarde kako bi zaštitili njihova autorska prava na našim trzištima, da nema pitarerije, falsifikata.

- Mi, ako smo pametni, razvijaćemo i drugu stvar. Moramo da obezbedimo da imamo pravi podsticajni okvir za stvaranje naše intelektualne svojine. Srbija jedna od najkonkurentnijih zemalja po podsticajima za intelektualnu svojinu. Kod nas je porez na proizvode intelaktualne industrije svega tri odsto umesto standardnih 15 procenata. Već imamo neke važne jake strane komapnije koje se raspituju da otvore ili patentne biroe ili ulažu u Srbiju. Pravimo stimulativni okvir - objasnila je ona.

Podsetila je da je Srbija otorila Poglavlje 7 pre dve godine i da upravo radi na pravnom okviru kako bi ga zatvorila.

Intelektualna industrija značajnija je za ekonomski razvoj, da bude brži i dinamičniji, podvukla je još jednom i istakla da najkonkurentije svetske ekonomije baziraju svoju privredu na kreativnoj industriji.

- Podsticanje ulaganja u stvaranje intelektualne svojine je važno da bismo napravili transformaciju od ekonomije radno intenzivnih investicija do ekonomije zasnovane na intelektualnoj svojini - naglasila je Brnabić.

Premijer RS Radovan Višković rekao je da se na prostoru BiH i RS nije puno poklanjalo pažnje kreativnoj industriji, dodajući da nema razvoja privrede ako se nema razvoja intelektualne svojine.

On je ukazao da su zakonski propisi BIH i RS na neki način specifični zbog ustavnog uređenja, i da postoje različiti zakoni na različitim nivoima vlasti.

Ministar orbazovanja Srbije Mladen Šarčević podvukao da je vazno da se podigne svest kroz obrazovanje o značaju intelektualne svojine.

Prema njegovim rečima, kroz institiucije i preko javnosti moramo da upoznamo građane da je kreativna industrija veoma bitna za privredu, a posebno sa činjenicom da u toj grani udeo mladih čini 60 odsto.

Ukazao je na značaj zaštite intelektualne svojine i na podsticaj razvoja kreativne industrije. Ministar za naučnotehnološki razvoj RS Srđan Raičević kaze da je kroz obrazovanje bitno podići svest o temi intelektualne svojine.

U BiH je stanje nezadovoljavajuće što se tiče inovacija i zaštite intelektualne svojine, a RS je na početku tih privrednih aktivnosti.

Nekadašnji generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović kaže da se region nalazi na početku procesa zaštite intelektualne svojine i podizanja kreativne industrije.

Čini nam se da sve sporo ide zato što drugi brzo napreduju, a posebno EU, dodao je on.

Kazao je da u Srbiji gotovo 5 odsto BDP donosi kreativna industrija i to pre svega mladi, što je više nego što doprinose rudarstvo, ugostiteljstvo ili neke druge privredne grane.

Prema njegovim rečima pregovori sa EU daju prostora i sredstava da dođemo do njihovih stanrdara i dodao da moramo da iskoristimo taj proces. Srbija je, prema njegovim rečima gotovo u potpunosti usaglasila sa direktivama EU, ali je primena veoma važna.

(Telegraf Biznis/Tanjug)