Srpska firma na listi najboljih alata, bez Nenada kontrola radnog vremena u svetu ne bi bila ista

Foto: Shutterstock

Platforma za kontrolu i praćenje radnog vremena u radu timova koja je proizvedena u Srbiji, uspela je da se probije u svet i sada beleži rast veći od 400 odsto. Nametnuli su se velikim svetskim korporacijama, a to je samo početak za srpski Clockify.

Uskoro će EU zahtevati od poslodavaca da uspostave objektivan, pouzdan i pristupačan sistem koji će omogućiti merenje trajanja svakog radnog dana svakog radnika, a mnogi su krenuli da koriste Clockify baš zbog toga.

Direktor kompanije Nenad Milanović za Telegraf Biznis govori kako će iskoristiti tu šansu i šta to znači u praksi:

Teme za vas

• Velike korporacije bez efikasnog alata ne mogu da prate utrošeno vreme, što je tvoja kompanija prepoznala kao priliku. Prošle godine beležili ste rast od 400 %, koliko je to sada?

- Ove godine je rast još više ubrzao. Trenutno, svakog meseca oko 60.000 novih ljudi napravi nalog, što je daleko veći broj nego prošle godine u ovo vreme.

• Uspeli ste da se nametnete velikim svetskim korporacijama, možete li da otkrijete bar neka imena?

- Prosečan klijent je pojedinac ili mali biznis. Imamo dosta klijenata koje su velike korporacije. Uglavnom su to odeljenja unutar kompanija koja broje hiljade ljudi. Od zanimljivijih imena bismo istakli Hewlett Packard, American Express, Amazon, Google, IBM...

Privatna arhiva

• Nedavno vas je Newsweek uvrstio na listu najboljih alata, i to onih na koje kompanije mogu najviše da se oslone. Šta to znači za vas

- Za nas je to ogromna čast ali i validacija svog našeg truda koji smo uložili u Clockify, pogotovo kada se uzme u obzir da je čitava top lista napravljena na osnovu mišljenja korisnika. To je ono što je stvarno najbitnije - šta sami korisnici misle o proizvodu. Mi smo dobili posebnu čast da smo unutar naše kategorije proglašeni za top izbor Generacije Z.

• Kakva je tu konkurencija, kako gledate na nju, da li im i dalje "obarate cenu", kako se tvrdi?

- Konkurencija je ogromna. Ima barem 300 alata za praćenje vremena, barem koliko smo mi uspeli da prebrojimo. Ali, sama činjenica da je konkurencija tolika znači da je i tržiste veliko. Nama je konkurencija zanimljiva jer nas inspiriše da bolje rešimo neki problem i da ponudimo bolji proizvod. Nekad je to neka nova funkcionalnost u proizvodu, a nekad marketinška inovacija, kao što je u našem slučaju neverovatna cena. S obzirom koliko stvari nudimo besplatno i koliko su nam pristupačni plaćeni paketi, niko ne može da nam parira kad se cena-kvalitet uzme u obzir.

• Koliko trošite na marketing?

- Budžet za plaćeni marketing nam je nula. Ove godine nismo potrošili ni dinar na reklame. Svi kojima treba alat za praćenje vremena nas nađu kroz Google jer smo na prvom “organic” mestu za sve relevantne pretrage.

• Kontrola radnog vremena na srpski način, kako to u praksi izgleda? Možete li da objasnite ukratko?

- Postoje dva pristupa kontroli radnog vremena: teraš radnike da instaliraju gomilu softvera koji će da prati svaki njihov pokret i špijunira šta radi na računaru, ili mu daš polje gde može sam da upiše koliko je radio na nečemu. Prvi pristup kontrole je naporan, stresan, i kontraproduktivan za rad. Drugi pristup, iako izgleda zabrinjanjavujuće na papiru, izaziva najmanje problema. Naravno, mi pravimo proizvod za timove gde menadžment ne traži da kontroliše radnike već projekte.

Foto: Shutterstock

Naš sistem omogućava da radnik može da prati koliko vremena potroši na neku aktivnosti koristeći štopericu. Ali taj pristup - pokreni-zaustavi štopericu milion puta na dan - nije za svakoga. Zbog toga dozvoljavamo svakome da sam upiše na kraju dana koliko je proveo vremena na kojoj aktivnosti i to je to. Poenta kontrole vremena je da menadžment zna gde vreme odlazi pa da može da donosi bolje odluke vezane za rad kompanije, a ne da broji gde svaki sekund vremena odlazi i da nadzire da li radnici stvarno rade. To se kontroliše kroz rezultate, a ne kroz potrošeno vreme.

• S tim u vezi, Sud Evropske unije odlučio je da zemlje članice moraju naterati poslodavce da uspostave sistem kojim bi se radniku merio vreme provedeno na poslu. Kako to komentarište, i najvažnije, vidite li i tu svoju šansu?

- Često nam se javljaju ljudi koji su krenuli da koriste Clockify baš zbog toga. Najviše im odgovara to što je prijavljivanje vremena veoma lako i brzo, a proizvod se ne naplaćuje na osnovu broja korisnika. Za kompanije koje nemaju realnu potrebu da prate vreme zaposlenih (jer npr. ne naplaćuju klijentima po satu utrošenog vremena), Clockify je najbezbolniji način da biznis isprati zakonsku regulativu.

Foto: Printscreen

Ko je Nenad Milanović

Nenad Milanović je sa 15 godina u Novom Sadu napravio prvi internet-servis koji je kasnije prodao američkom fondu. Danas i sam posluje u SAD kao pravno lice na stranom tržištu, što je retko kod domaćih IT preduzetnika. Primarno se bave razvojem, prodajom i implementacijom softvera za praćenje alokacije vremena  Sekundarno, konsalting uslugama u oblasti razvoja softvera.

Uspeh Clockifaja im je, kaže, omogućio da razviju i druge vertikale pored inženjeringa. Zvaničan pisani jezik u firmi je engleski kako bi svako ko dođe mogao da se uklopi brzo bez obzira u kojoj državi je lociran.

Clockify je 100% proizveden u Srbiji i svi ljudi koji učestvuju u razvoju su u Novom Sadu.

Fejsbukova libra

Milanoviću je zanimljiv i svet kripo-valuta, pa smo ga pitali i šta misli o novoj - Fejsbukovoj?

- Od nove Fejsbukove valute će koristi imati uglavnom, samo Fejsbuk. Obzirom da ceo model nije dizajniran da bude decentralizovan, nema nikakve razlike u odnosu na klasičan koncept centrale banke koja ima kontrolu nad svim tokovima, i zbog toga je to samo još jedan, kako se to popularno zove, ShitCoin koji će verovatno postati veći i uspešniji od trenutno vodećeg ShitCoin-a po imenu Ripple - ocenjuje Milanović za Telegraf Biznis.

VIDEO: Milijarder sa Forbsove liste u poseti Telegrafu

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)