Ko je lice koje stoji iza Face App? Upoznajte najbogatijeg Rusa koji je lansirao viralnu aplikaciju

Gončarov je diplomirao Fakultet matematike i mehanike na Univerzitetu u Sankt-Peterburgu. Pre nego što je osmislio FaceApp, Gončarov je bio tehnički direktor SPB Software kompanije za aplikacije i igre na pametnim telefonima.

SPB Software je 2011. za 38 miliona dolara kupila ruska internet kompanija Yandex, koju često zovu i ruski Gugl, a Jaroslav dve godine kasnije napušta Yandex da bi osnovao Wireless Lab, takođe specijalizovan za aplikacije za mobilne telefone. Prvi poznatiji projekat Wireless Laba je upravo FaceApp.

Polako je počeo da gomila bogatstvo. Ipak, najveći uspeh Gončarova, verovatno i stres došao je sa kompanijom FaceApp. Lansirao je najveću (i možda najkontroverzniju) aplikaciju na svetu, koja koristi filtere za veštačku inteligenciju koja omogućava korisnicima da vide kako će izgledati kada ostare i koja je za deset dana zaradila čak milion dolara.

"ŠTA SE TO UPRAVO ZABOGA DESILO"

Aplikacija je na vrhu liste za preuzimanje i kod "androida" i kod "ajfona".

Milioni ljudi priključili su se izazovu - snime fotografiju, primene filter za starenje i postave sliku na Instagramu, Tviteru...

Ali čim je Face App postao viralan, pojavio se i strah za bezbednost podataka i pitanje motiva kreatora aplikacije. Američki senatori zatražili su i istragu.

Gončarov, koji obećava veću transparentnost sa ažuriranom politikom privatnosti, postao je odjednom zauzet, prezauzet.

- Prošlog četvrtka, pokušao sam da prebrojim broj poziva koje sam dobijao... Bilo ih je 200 za tri sata - rekao je on u intervjuu za Forbs, prvi put na engleskom jeziku.

Otkriva i planove za dalje, čim se smiri "oluja popularnosti". Novi termini i politika FaceApp-a će verovatno ukloniti reference na prava koja je kompanija preuzela na fotografije ljudi, kaže on. Sadašnji uslovi omogućavaju FaceApp-u gotovo potpuno vlasništvo, dozvoljavajući kompaniji da koristi, menja i prodaje fotografiju kako želi, bez naknade za korisnika.

- Ljudi su se uplašili jer misle da zloupotrebljavamo podatke, što naravno nije slučaj - kaže on.

- Naša politika privatnosti bila je veoma slična onoj koju je Instagram imao ... ali niko ne krivi Instagram, jer je to Instagram - dodaje on.

Kaže da mu je prioritet da popravi politiku privatnosti i uslove korišćenja.

Foto: Profimedia

"NE KRADEMO VAM PODATKE"

Ponavlja da kompanija briše fotografije za 48 sati, tražeći od Amazon i Gugl servera na kojima FaceApp radi, da automatski obriše podatke koji su bili u sistemu za to vreme. On takođe napominje da se fotografije ne koriste u komercijalne svrhe. Što se tiče toga zašto kompanija 48 sati čuva fotografije na serveru, direktor kaže da korisnici ne žele da ponovo učitavaju fotografiju svaki put kada primene novi filter. Tako da slika mora ostati na serveru privremeno.

To će, takođe modifikovati. Iako, dodaje i sada korisnici mogu da odgovore i potvrde da li pristaju na te uslove.

Korisnici, ističe, ne bi trebalo da budu zabrinuti kada je u pitanju privatnost.

- Postoji toliko mnogo drugih aplikacija koje prikupljaju mnogo više podataka - kaže on. - Mi jednostavno ne -

Gončarov je radio početkom dvehiljaditih u Majkrosoftu, bio je programer mnogo pre nego što su android i ajfon postali stvarnost. Mislio je tada da pravi prvi otvoreni, veliki operativni sistem za mobilni telefon, nešto poput Android-a mnogo pre postojanja guglovog sistema.

- Bio sam siguran da gradim budućnost - priseća se svojih početaka.

Međutim, rad na startapu u njegovom rodnom gradu Sankt Peterburgu bio je previše nerešen. On se pridružio SPB kao glavni tehnološki direktor i bio je jedan od tri partnera u kompaniji. Kompanija je počela sa razvojem alternativnih početnih ekrana za Vindovs - platformu sa kojom je Gončarov bio veoma upoznat.

Ali SPB je morao da se okrene kada je Vindovs počeo da se suočava sa Eplovim i Guglovim konkurentskim platformama.

Gončarov kaže da je Vindovs, nakon što je on otišao, pokušao da se takmiči sa Eplom i proizvodnjom zatvorenog sistema, umesto da izabere otvoreni, fokusirani na partnere koji je Android uzeo. - Kada razmišljam o tome, još uvek boli -

Nedugo nakon što je SPB preusmerio pažnju na Android, ruski Jandeks je došao sa pozivom od 38 miliona dolara 2011. Osnivač FaceApp-a nije želeo da potvrdi da li je cifra bila zaista tolika.

- Recimo da sam imao dovoljno novca da pokrenem sopstvenu kompaniju i da ne brinem o traženju dodatnih investicija -

Foto: Promo

Gončarov je oduvek bio fasciniran neuronskim mrežama - hardverom i softverom koji pokušavaju da obrađuju informacije poput ljudskog mozga. Posebno je bio privučen idejom da algoritam može generisati lice od određenih atributa, kao što su pol ili boja kose.

FACE APP ZARAĐUJE MILIONE 

- Kvalitet u tom trenutku je bio strašan, ali je bilo magije u svemu tome - Kaže da je nakon šest meseci rada, kvalitet slika koje su njegove mreže stvarale mnogo bio bolji od onoga što je ranije bilo na raspolaganju.

Kada je 2013. napustio Jandeks, prešao je na kreiranje sopstvenih proizvoda. Počeo je da radi na FaceApp-u 2016. godine. A i prvi put je postao viralan kada je imao samo filter koji je učinio ljude lepšim.

Sa milionima korisnika koji su se zaljubili u tu aplikaciju, Gončarov je brzo morao da formuliše poslovni plan. Njegova ideja je bila da će ljudi platiti uređivanje fotografija, pa je dodao i plaćenu pretplatničku ponudu koja bi uklonila FaceApp vodeni žig i iritirajuće oglase, kao i neke premium mogućnosti. Efektivno, FaceApp je zamenio PhotoShop.

- Isplatilo se - kaže Gonćarov. - Imamo uspeh, ali veoma neobičan uspeh - hvali se on.

Tvrdi da je FaceApp profitabilan od prvog lansiranja pre dve godine, sa "dobrim" ciframa prihoda i rasta.- Veoma smo profitabilni - kaže.

- Mogao sam lako da dobijem investiciju iz Silicijumske doline ... ali smo imali dovoljno da organski rastemo -

FaceApp generiše 99% svog novca samo iz pretplate. Međutim, osnivač odbija da kaže koliko zarađuje. On takođe neće da otkrije ni brojeve korisnika. Neće da potvrdi ni zaradu od pomenutih milion.

Gončarov dalje, ne želi da pokrene nešto što je manje od "magičnog". I nada se da magiju neće ubiti panika zbog zaštite privatnosti.

(Telegraf Biznis)