• 0

Budućnosti rada ne prete roboti, nego model "posla na zahtev" po meri korporacija

U idućoj deceniji svaki peti zaposleni ostaće bez posla zbog automatizacije i veštačke inteligencije

  • 0

U idućoj deceniji svaki peti zaposleni ostaće bez posla zbog automatizacije i veštačke inteligencije, ali razvoj tehnologije istovremeno bi trebalo da stvori i potpuno nova radna mesta.

Ti novi poslovi verovatno neće biti dobro plaćeni, posebno kad je reč o ženama. Najveći broj novootvorenih poslova poslednjih godina zapravo je slabo plaćen iako značajno rastu i oni koji nose visoka primanja.

Istorijski podaci iz SAD-a sugerišu da bi do 2030. godine oko 9 posto populacije moglo biti zaposleno u sasvim novim zanimanjima.

U tom procesu, stoji u istraživanju, 40 do 160 miliona žena prelaziće iz jednog zanimanja u drugo, pri čemu će se, uz postojeće, suočiti i s novim izazovima.

- Ako uspeju u toj tranziciji, žene će obavljati produktivnije i bolje plaćene poslove. U suprotnom, biće suočene s daljim povećanjem razlike u platama u odnosu na muškarce - stoji u najnovijoj Mek Kinseijevoj knjizi “Budućnost žena na poslu: Tranzicija u vreme automatizacije”. Koji su to novi izazovi kojima će žene biti izložene?

Žene pod pritiskom

Premda će s gubitkom posla podjednako biti suočeni muškarci i žene, proces će zahvatiti različita područja. Kad je reč o novim poslovima čija će ponuda rasti, a žene su u njima slabo zastupljene, posebno se izdvajaju područja profesionalnih i tehnoloških usluga. Da bi se prilagodile novom svetu, moraće da porade na svojim tehničkim veštinama, mobilnosti i tehnološkoj prilagodljivosti.

Vreme koje se koristi za fizičke i manualne poslove, kao i osnovne kognitivne veštine, značajno će se smanjiti jer će te aktivnosti biti automatizovane. S druge strane, povećanje novih, fleksibilnijih načina rada na daljinu ženama će ujedno koristiti zbog usklađivanja radnih i porodičnih obaveza.

Šta je razlog snažnog rasta slabo plaćenih poslova? U nedavno objavljenoj knjizi “Ghost Work” (Radnici iz senke) autori Mari Grej i Sidhart Suri predviđaju da će 60 posto globalne radne snage do 2055. godine činiti “poslovi na zahtev”. U tu kategoriju, među ostalim, uključuju one koji rade u agencijama za privremeno zapošljavanje, zaposlene na određeno vreme, rad putem veba ili aplikacija.

hakeri

Foto: Pixabay.com

Veza s elitom

Uglavnom je reč o mlađim ljudima koji su tek diplomirali, onima koji nemaju pristup tržištu rada, profesionalcima koji još ne mogu u penziju, kao i radnicima koji nemaju mnogo kontakata s poslodavcima i kolegama i često rade za manje od minimalne plate. To su svi oni ljudi koji nemaju pristup krugovima koji bi im osigurali posao na puno radno vreme ili oni koji nisu povezani s elitom.

Iako se na automatizaciju i veštačku inteligenciju najčešće gleda kao na pretnju radnim mestima, autori Grej i Suri smatraju da veći problem zapravo leži u korporacijama poput Amazona, Gugla i Majkrosofta, koje se oslanjaju na uglavnom nevidljivu radnu snagu.

Svaki biznis koji se oslanja na veštačku inteligenciju oslanja se na te “radnike u senci”, one koji stvaraju njihov osnovni proizvod. U toj rastućoj nevidljivoj ekonomiji poslovi se kreću od dekodiranja narudžbina za pljeskavicu do stvaranja sadržaja, prevođenja i istraživanja, do veb dizajna. Mnogo je startapova koji se bave obradom informacija i analitikom, koji koriste platforme ili kolektivnu inteligenciju i pritom se oslanjaju na radnike koji nisu stalno zaposleni.

Oni se, pak, svrstavaju u različite skupine, od osoba koje su stalno na raspolaganju i onih koji mogu uskočiti u svako vreme do radnika koji eksperimentišu s projektima i teže su uhvatljivi.

Povratak u prošlost

Ti rastući “poslovi na zahtev”, navode autori, podsećaju na neko prošlo vreme, pre kancelarija, kada su posrednici unajmljivali radnike da obave određene poslove. Prednost je za poslodavce u tome što takav rad nije skup jer nemaju izdatke kao što su doprinosi na plate ili kancelarijski prostor. Kao dobra strana novih formi zapošljavanja izdvaja se mogućnost rada kod kuće kad to odgovara onima koji ne žele formalnost ili se od njih očekuje da samo upotpune kućni budžet.

Međutim, kako bi se u taj novi način rada i življenja uvelo više pravila, koja bi ujedno donela i više zadovoljstva, autori Grej i Suri uz ostalo zagovaraju platforme na kojima se radnici identifikuju samo sa slovima ili brojkama kako bi se izbegla diskriminacija na dobnoj ili rodnoj osnovi, ali i online forume putem kojih bi delili informacije o pouzdanim poslodavcima.

Takođe, smatraju da bi radnici trebalo da se udružite u nešto poput srednjovjekovnih cehova, koji bi ljudima omogućili i sticanje veština, a mogli bi biti i “skladište” u kojem bi se pohranjivale radne beleške o svakom radniku. Odgovorni poslodavci, pak, mogli bi se obvezati da će koristiti samo radnike iz ceha i da će poštovati minimalne standarde po pitanjima kao što je prometno plaćanje. I oni bi imali koristi od pouzdanijih i veštijih radnika. U svakom slučaju, od ujedinjenih radnika sveta, veruju, svi bi imali koristi.

(Telegraf Biznis / jutarnji.hr)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke