• 11

Najveća promena oko zapošljavanja u Srbiji: Pomaže li država IT-u ili će strane firme pobeći odavde

Glavna pitanja koja su se nametnula su šta zapravo novi propisi donose paušalcima, a šta kompanijama koje ih angažuju? I da li će ovakve mere uticati na to da se strane kompanije pre okrenu ka Ukrajini, Rumuniji i drugim zemljama u kojim frilenseri lakše mogu da razvijaju svoj posao?

  • 11

Vlada Srbije najavila je zakonske izmene koje donose Test samostalnosti čiji će cilj biti utvrđivanje da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga i da li može da bude paušalno oporezovan, a to je u javnosti odmah izazvalo brojne polemike. Rasprava se povela posle najavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojima će od sledeće godine biće obezbeđeni poreski podsticaji za novo zapošljavanje uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada.

Glavna pitanja koja su se nametnula sue šta zapravo novi propisi donose paušalcima, a šta kompanijama koje ih angažuju? I da li će ovakve mere uticati na to da se strane kompanije pre okrenu ka Ukrajini, Rumuniji i drugim zemljama u kojim freelanceri lakše mogu da razvijaju svoj posao?

Da krenemo redom. Kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale osobe koje nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biće oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinose za njih tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto 2021. i 60 odsto 2022. godine.

Ta mera će se odnositi na zapošljavanje nezaposlenih bez obzira da li su prijavljeni kod NSZ, studenata i preduzetnika paušalaca.

S druge strane, najavljene mere najviše bi mogle da utiču na IT sektor, budući da nemali broj IT kompanija zapošljava paušalce i da ovaj način oprezivanja predstavlja nenamerni podsticaj čitavoj grani. U isto vreme, prednosti paušalnog oporezivanja bivaju zloupotrebljavane jer samo nekim firmama i pojedincima iz IT-a i drugih industrija i državnih institucija omogućavaju niže poreske izdatke, te stvaraju plodno tle za nelojalnu konkurenciju - to su zasad pretpostavke.

Biznismen, IT, paušalac, preduzetnik, programer

Foto: Shutterstock

Činjenica je da će izmene ta dva zakona sadržati takozvani Test samostalnosti preduzetnika paušalaca čiji je cilj da se utvrdi ko će u budućnosti imati pravo na paušalno oporezivanje ili, drugim rečima, utvrđivaće da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga. Test koji već neko vreme kruži po domaćoj IT zajednici sadrži spisak od devet kriterijuma po kojima će se utvrđivati da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili prihod fizičkog lica.

Vlada je na ovim rešenjima radila i sa predstavnicima IT zajednice već godinu dana pa uvođenje ovog elementа za njih nije preveliko iznenađenje. Međutim, druga strana misli da je napravljen paravan za suzbijanje simulacije rada za IT industriju koji moze biti koban za ostale delatnosti koje nemaju alternativu ili pak imaju jako lošu.

Pitali smo predstavnike obe strane šta to za njih konkretno znači:

Nenad Milanović direktor kompanije COING za Telegraf Biznis ocenjuje da, koliko god promene za neke bile (ne) prijatno iznenađenje, krajnje je bilo vreme i da se uvedu.

"ISKOPAJTE NEKU ZEMLJU GDE JE TOPLO I LEPO, I RADITE SA PLAŽE"

- Nismo prva država koja staje na put hakovanju poreza na zarade. Veliki broj razvijenih zemalja ima zakone koji sprečavaju zapošljavanje pod maskom nezavisnih izvršilaca. Većina njih su ovo pitanje rešile pre mnogo godina i zbog toga ne čujemo ništa na tu temu osim iz komšijskih država koje su u tranziciju ušle kada i mi. Naravno da je ovaj predlog zakona šok za mnoge, i sigurno neke firme u Srbiji neće preživeti ovaj novi namet. Bilo bi idealno da se ništa nije promenilo ali znali smo da će do promena doći, kaže Nenad Milanović.

On podseća da se u regionu vodi slična polemika oko paušala i uticaja na privredu.

- Ako pogledamo u komšiluk, identične promene se dešavaju u Hrvatskoj ali kod nas su promene mnogo blaže, jer je uz paket promena došao i set vrlo značajnih poreskih olakšica koje omogućavaju manje bolnu tranziciju u naredne 3 godine. Zadovoljan sam što država ovaj put nije posmatrala samo svoje interese i što su poveli računa i o problemima koje privreda ima po ovom konkretnom pitanju - kaže on.

- Malim, jednočlanim i nezavisnim IT firmama koje rade za strance iz daljine, savetujem da se presele u druge države koje imaju bolju poresku politiku za njih. Iskopajte neku zemlju gde je toplo i lepo, i radite sa plaže. Zaradite na svojoj agilnosti i fleksibilnosti. Nadam se da će nove promene zaista povećati prihode države dugoročno i da će zbog toga država moći da smanji poreze na zarade koji su trenutno totalno nefer. Najmanje plate se procentualno najviše oporezuju a to ne sme da bude tako. Moramo konačno stvoriti dobar sistem progresivnog oporezivanja pojedinaca gde bogati plaćaju više -

Svestan je, dodaje, da ostaje još mnogo toga na čemu treba hitno da se radi, pre svega na primer, zakon o deviznom poslovanju koji bi, kako ocenjuje, morao potpuno da se zameni sa nečim novim što uzima u obzir svetske trendove i činjenicu da je Srbija stabilnija u makroekonomskom smislu.

"PARAVAN ZA SUZBIJANJE  SIMULACIJE RADA ZA IT INDUSTRIJU"

Biznismen, IT, paušalac, preduzetnik, programer

Foto: Shutterstock

S druge strane, Sofija Popara, osnivač portala Paušal.rs, koja je bila i član radne grupe za reformu paušalnog oporezivanja kaže za Telegraf Biznis da su najavljene izmene zakona otvorila su vrata za diskusiju i pitanja, ali i ostavila malo prostora da na njih dobijemo odgovor.

- Ideja je uvođenje podsticaja za zapošljavanje lica koja koja su u toku 2019. godine radila kao preduzetnici i preduzetnici paušalci, kako bi se smanjila zloupotreba ove vrste oporezivanja, ali je glavna promena uvođenje testa samostalnosti. Čini se da prilikom izrade Testa nisu uzeti u obzir veoma važni faktori poslovanja preduzetnika, kao ni načini rada svih industrija na koje će on uticati. Evidentno je da je ovim izmenama cilj bio uticanje na rad IT zajednice i čini nam se da je napravljen paravan za suzbijanje simulacije rada za IT industriju koji moze biti koban za ostale delatnosti koje nemaju alternativu ili pak imaju jako lošu - kaže ona.

Ko će moći da prođe test zavisiće od toga koliko slobode za tumačenje će biti ostavljeno samim poreskim inspektorima i koji će sistemi kontrole biti uvedeni. Da li to znači da će se ovi kriterijumi proveravati kroz ugovor i da će rešenje naći u potpisivanju opšte definisanih ugovora, dok će se detalji dogovarati usmeno?

VEĆA SUMA NOVCA ZA POREZE, MANJA PLATA RADNICIMA

- Osim toga, na svaki od kriterijuma se i dalje može postaviti dosta potpitanja od kojih zavisi da li bi neko prošao ili pao. Jedan primer - Da li se određivanjem radnog vremena smatra zahtev da se na projektu radi recimo 20 sati nedeljno ili isključivo radno vreme u toku dana, od 9 do 5? S obzirom da su velike izmene u pitanju, ostaje da vidimo na koga će najviše uticati - da li na poslodavce koji će morati da izdvoje značajno veću sumu novca za poreze i doprinose radnika ili same radnike koji će se suočiti sa manjim platama, kako bi ukupan trošak poslodavca ostao nepromenjen. Poslodavci će se u drugom slučaju naći pred velikim problemom kako zadržati ili privući novog radnika koji je do sada uživao bolje uslove, a i naše tržište u globalu, kako da zadrži te ljude u zemlji - priča ona.

Kako ocenjuje, zloupotrebe svakako treba suzbiti, ali i uzeti u obzir i ko će sve u procesu nenamerno ispaštati.

- S obzirom da u predlogu Zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje je da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Kako sami preduzetnici ne mogu uticati na tu odluku, verovatni izlaz iz situacije je rad na crno u tom obliku da će otvarati agencije u npr. Estoniji, koristiti strane institucije elektronskog novca za naplatu, i neće plaćati porez u Srbiji. To je realnost.

RAD NA CRNO, BEŽANIJA U DRUGE ZEMLJE

Biznismen, IT, paušalac, preduzetnik, programer

Foto: Shutterstock

Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje doo društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i guši preduzetništvo, dodaje.

U izmenama Zakona jasno je naglašeno da se posrednici neće smatrati Poslodavcem. Ali određene platforme koje obavljaju ovu vrstu posla su one koje svojim uslovima ograničavaju preduzetnike, kao što na primer može biti u slučaju rada sa Toptal-om, a ne krajnji klijent za koga preduzetnici obavljaju posao.

Da li će se onda sama platforma posmatrati kao Poslodavac, jer bi u tom slučaju pali test?  Ako ne, šta sprečava ekspanziju posredničkih agencija u Srbiji koje će regulisati sve uslove rada, koje već i postoje ali za sada u manjem broju?

Srbija je trenutno jedna od vodećih zemalja po broju freelencera i njihov broj je u konstantom rastu, podseća Popara.

- Da li će ovakve mere uticati na to da se strane kompanije pre okrenu ka Ukrajini, Rumuniji i drugim zemljama u kojim freelanceri lakše mogu da razvijaju svoj posao? Davanjem olakšica u narednom periodu, omogućen je blaži prelazak koji sledi i verujem da će to biti dovoljan argument da se prašina brzo slegne i nastavi dalje. Da li će to biti dovoljno u praksi je drugo pitanje- pita ona.

ČUVENI TEST SAMOSTALNOSTI - ŠTA ZAPRAVO ZNAČI? 

Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen, Vlada Republike Srbije  je iznela ovaj predlog. Test se sastoji od devet kriterijuma i njime će biti obuhvaćeni i IT preduzetnici, a planirano je da Poreska uprava sa primenom ovog testa počne početkom sledeće godine.

U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto.

Dakle, predviđa se provera poslovnog odnosa preduzetnika i nalogodavca, i to po sledećim kriterijumima:

- Radno vreme, odmor i odsustva paušalca.
- Korišćenje prostorija za rad klijenta i obezbeđivanje materijala za rad.
- Da li klijent određuje način rada paušalcu.
- Da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio.
- Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi.
- Da li 70 odsto prihoda dolazi od jednog klijenta.
- Poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
- Zabrana rada sa drugima.
- Broj radnih dana u toku jedne godine.

(Vesna Bjelić)

Komentari

  • Ssss

    A kada ce malo drzava da pomogne seljaku,dokle vise IT,sve ok to je dobra struka dobra zarada,ok je oni su isli u skole da bi im prstici ostali nezni,kad ce fizikalac sto ostavi kosti na zgradama i u kancelarijama gde upravo ta gospoda sedi da dobije nesto od ove drzave,nece staz da im uplate a kamoli da povecaju plate,izvrse obuku,obezbede sigurnost na radu

  • Ivan

    Kao i ovaj zakon o radu i ovo je opet na stetu radnika

  • Mile

    Sve se gleda sa strane kompanije i kako ce uticati na kompanije. Ovo se desava zato ste je ovaj zakon NALED izgurao jer je placen za to od velikih kompanija. Primer je sto niko ne objasnjava da iako je firma oslobodjena placanja poreza od 70% zaposlenom ce u penzioni fond biti uplaceno samo onih 30% tako da je zaposleni ostecen. Zakon je na stetu radnika

Preporuka sa Weba

Google preporuke