• 1

Mesečev kolač, QR kod, i budućnost kakvoj (ne) težimo

Dok sedim u avionu koji se sa šeremetjevog aerodroma uputio ka pekinškom i razmišljam kako da prekratim let od 8 sati, ostatak putnika se oseća poprilično domaće jer, izgleda ne putuju prvi put u grad zmajeva za razliku od mene.

  • 1
Kristina Čubrilo, Biznis kolumna, Mesečev kolač, QR kod, i budućnost

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

“Okej, osim sto je sve glomazno i digitalizovano, vizuelni ugođaj i dizajn im nisu jača strana” pomislih kad sam sletela. Iako sam sve potrebne instrukcije za dalje snalaženje printskrinovala i iako sam bila upozorena da pristup VPNu slabo funkcioniše (preporuka je bila ExpressVPN), nisam baš pomislila da će mi telefon “ispasti” iz mreže - ali se i to desilo.

Na raspolaganju sam imala samo informaciju da je 11. novembar 2018.

Šta sad, makar se oduvek vodim onom “ko pita (ne skita) više zna”, ali ono što morate znati je da u Pekingu ne govore/ne razumeju/ne prepoznaju engleski jezik, i da tada tek doživljavate efekat “paralelnog univerzuma”. Inače, moj kum čiji sam tada bila gost se osim po boji kože izdvaja i po visini, pa ga nije teško uočiti među onima koji su oko pola metra niži, a njegove prve reči su bile “hej Chung Li pogledaj kako se razvedrilo čim si ti stigla”. Ćutanjem sam ispratila ovu informaciju, ali čim smo napustili zgradu aerodroma, osetila sam težak vazduh neprijatnog mirisa. Tada me je on u Didiju (njihova verzija Car Go) upoznao sa aplikacijom koja navodno meri zagađenost vazduha, i rekao da je svi koriste, jer im je jednostavno potrebna. Dan pre nego što ću stići zagađenost je bila 400AQI, a dana kada sam stigla je bila svega 170AQI. Ipak, za sve nas koji ne živimo tamo, preporučuje se nošenje zaštitnih maski onih dana kada je zagađenost preko 100AQI. Sa skoro nikakvim predznanjem, uputila sam se u kupovinu maske, a onda i spoznala koliko je široka paleta kvaliteta ove zaštite, koju sam nosila nepune dve nedelje (kasnije sam pročitala da je još od pojave SARS-a maska postala deo njihove kulture, mode i potrebe). Prvi sledeći koraci bili su kupovina maske i upoznavanje sa načinom plaćanja.

Sve, ali apsolutno sve u Pekungu se plaća mobilnim telefonom odnosno sve se odvija u apliakciji We Chat, ali kada ste turista to ne funkcioniše tako jednostavno i potreban vam je keš - juani. Prevoz u ovom gradu od 25,5 miliona duša je perfektno organizonovan, pretpostavljam da je jedan od razloga za to prkošenje gužvama u ovolikoj metropoli. Išla sam metoroom, taksijem, Didijem, međugradskim vozom 250km na sat, i za sve važi isto - samo dođite na vreme. U centru se voze najnoviji modeli automobila, dok se po obodima grada mogu videti nama nepoznati brendovi, kao i frankenštajn verzije koje podrazumevaju ukrštanje različitih brendova i modela - Hyundai X5?

Brza gradnja nebodera čini mi se da je hobi ovog grada i zemlje. Hrana je pristupačna, pekinška patka izvrsna, a sa jednostavnim kineskim menijem ne možete pogrešiti, osim što vole ljuto, pa pokušajte da im naglasite ako ga ne želite (ja sam na primer crtala na papiru, precrtavala u meniju, odmahivala rukama). U lokalne markete idite bez puno očekivanja jer je šansa da kupite nešto ukusno ravna lutriji, izuzev ako ne tražite mesečev kolač. Tržni centri su uvek na pet i više spratova, dele se na one nalik evropskim, na one gde se prodaju njihove marke koje liče na već postojeće brendove Rej ban, Pandora, Este Lauder i sl. i na tržne centre gde se prodaju kopije i suveniri - silk market.

U centrima gde se nalaze kopije Louis Vuitton, Balenciaga, Gucci, Nike, cenkanje je imperativ, a odjednom imate priliku i da čujete malo engleskog. Kinezi inače mogu biti temperamentni, ali kada se pregovara oko novca, žeste se ako pristanete na cenu, besni su ako je spustite previše za njihov ukus. U svakom slučaju ono što košta 50 juana, može biti prodato i za 8, na vama je. Kvalitet kopija je prilagođen je naravno onome koliko ste spremni da platite, ali ne propustite priliku da kupite najlepše marame i bade mantile od svile.

Oni su i poznati klaberi... tada je trenutak da iskažu svoju ličnost, interesovanja i pokažu stajling. Imala sam priliku da analiziram ponašanje milenijalsa i mladih ljudi u studentskim klubovima i ponašanje odraslih na nastupu Scorpionsa u baru hotela Four Seasons. Takođe, razmena studenata je tamo dosta zastupljen program, a kako su vrlo otvoreni za nova poznanstva, bila sam gost na jednom predavanju na fakultetu UIBE.

Na znamenitosti se ne bih ostvrtala jer Kineski zid, Zabranjeni grad i svi raskošni hramovi govore sami za sebe.

Ipak, tako velik grad, odaje utisak da je zaista teško ostvariti kontakte, ali u praksi to nije slučaj već je samo važno da poznaješ pravu osobu, i lako ćeš doći do svog cilja. Oni neguju svoja poznanstva, uvek su raspoloženi za biznis, i veliki su radnici. Prema nama belcima imaju neobičan pristup, znaju da možemo da učimo jedni od drugih ali umeju da budu rezervisani. Opet, na pekinškim ulicama visina i bela boja kože se može pretvoriti u atrakciju, zato posebno pamtim devojčicu koja mi je sama prišla i čija baka nas je fotografisala, za uspomenu. Potreba mladih devojaka da nose bele hulahopke i nanose svetao puder, kako bi ličile na nas, je prava šteta jer je njihova vrsta lepote lepa na svoj način. Svakako, prave su fashion ikone.

Kada sam se vratila u Beograd, pomislih “napokon idem ulicom bez maske, ali je bilo lepo plaćati QR kodom i upoznati delić grada koji trči u budućnost i neguje prošlost”.

U međuvremenu, dok mi isčekujemo da plaćanje mobilnim telefonom zaživi, zaštitne maske su postale naša svakodnevica. Na kraju dana svi možemo biti isti, samo je to nekada stvar izbora, a nekada su samo okolnosti takve.

(Autor: Kristina Čubrilo, Communication expert)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke