Koja su iskustva, izazovi i prilike za primene poreskih podsticaja za industriju znanja u Srbiji?
Da li je Srbija učinila pravi korak uvođenjem poreskih podsticaja za industriju znanja?
Srbija je na evropskom kontinentu jedan od regionalnih lidera u inovacijama. Međutim, deluje da Srbija još nije ostvarila pun potencijal svojih inovativnih kompanija. Jedno od rešenja koja potencijalno mogu da „daju vetar u leđa“ inovativnim kompanijama u Srbiji su posebni poreski podsticaji namenjeni za industriju znanja.
Iako izdašni, ovi podsticaji su kompleksni. Kao takvi, oni predstavljaju izazov u svojoj primeni, kako za inovativne kompanije, tako i za inspektore Poreske uprave Republike Srbije.
Srbija se u poslednjih nekoliko godina probija na mapi sveta kao zemlja sa velikim potencijalom za inovacije, posebno u sferi informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Prema podacima Narodne banke Srbije, IKT industrija je jedna od najperspektivnijih grana u privredi. Tokom proteklih pet godina, vrednost izvoza IKT usluga je beležila prosečan godišnji rast od 23%, što je rezultovalo sa preko 1,4 milijarde evra izvoza u 2019. godini.
Ekosistem srpskih startapova je u fazi ranog razvoja, a između 200 i 400 startapova bori za investicije i ulazak na globalno tržište. Ukupna vrednost startap segmenta privrede procenjuje se na oko 300 miliona evra.
„Startap skener“, istraživanje Inicijative „Digitalna Srbija“, pokazuje da je najveći broj startapova aktivan u oblastima inovativnih rešenja, veštačke inteligencije, obrade i analize masovnih podataka, razvoja igara, blockchain tehnologije i digitalne imovine (crypto asstets).
Srbija je 2020. godine prepoznata kao regionalni lider u inovacijama, prema istraživanju „European Innovation Scoreboard 2020“ Evropske komisije.
Međutim, da li je srpska privreda postala ozbiljan konkurent u inovacijama na evropskom kontinentu, ili je tek čeka dug put do te pozicije? U poređenju sa evropskim ekonomijama, Srbija zaostaje u važnim segmentima inovativnih delatnosti.
Prema komparativnim podacima Evropske komisije, našu zemlju karakterišu veoma povoljni indikatori u pogledu: preduzeća koja pružaju IKT obuke, malih i srednjih preduzeća (MSP) koja interno inoviraju, troškova za inovacije koji ne spadaju u istraživanje i razvoj (research&development – R&D) i MSP sa inovacijama u proizvodima ili proizvodnim procesima. Međutim, intelektualna svojina, atraktivni istraživački sistemi i finansijska podrška su najslabije dimenzije inovacija srpske privrede. Ovi slabi rezultati se odnose na izdatke rizičnog kapitala (venture capital expenditures), dizajnerska rešenja, javno-privatne koautorske publikacije i troškove istraživanja i razvoja u privatnom sektoru.
U pogledu finansiranja startapova, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u istraživanju „Anketa 1000 preduzeća, 2020“ uvideo da su startapovi ostavljeni sami sebi i da se mahom finansiraju iz sopstvenih sredstava.
Retko se usuđuju se da potraže finansiranje kod banaka, a i kada bi to uradili, iznosi zaduživanja su relativno skromni (ispod 25.000 evra). Istraživanje je dalje pokazalo da startapovi u Srbiji za budućnost svog poslovanja ne vide zaduživanje kao relevantan izvor finansiranja, već se u tom pogledu najviše oslanjaju na priliv kapitala od budućih investitora. Može se zaključiti da srpska preduzeća imaju veliki potencijal za inovacije, ali da ih manjak finansijske i institucionalne podrške sprečava da ostvare svoj pun inovacioni potencijal. Stoga, jedan od izazova sa kojim se srpska ekonomija suočava je kako da privuče ulaganja u industriju znanja i podstakne srpske kompanije da više inoviraju.
Kao jedan od odgovora na ovaj izazov, Srbija je krajem 2018. godine u svoj poreski sistem uvela paket poreskih podsticaja u oblasti poreza na dobit pravnih lica, namenjenih za inovativne kompanije.
Podsticaji se sastoje od:
1) uvećanog odbitka za troškove istraživanja i razvoja (R&D troškovi),
2) izuzimanja od oporezivanja prihoda ostvarenih od prava intelektualne svojine (IP box režim), i
3) poreskog kredita za ulaganje u startapove koji se bave inovacionom delatnošću.
Tako, kompanije koje sprovode istraživanje i razvoj u svrhu obavljanja inovativne delatnosti mogu da računaju na uvećane troškove za istraživanje i razvoj u dvostrukom iznosu kao rashod u poreskom bilansu. Prihod koji kompanija ostvari od prava intelektualne svojine registrovane u Srbiji se može izuzeti iz poreske osnovice poreza na dobit u iznosu do 80%.
Kompanije koje investiraju u inovativne startapove mogu ostvariti pravo na poreski kredit u visini do 30% od iznosa izvršenog ulaganja. Generalno govoreći, kompanije koje se isključivo ili pretežno bave inovativnim delatnostima u Srbiji mogu potencijalno ostvariti veoma značajne poreske uštede u svom poslovanju, dok inovativni startapovi mogu lakše privući investicije domaćih kompanija koje takve investicije mogu korisiti za umanjenje njihovog poreza na dobit.
Detaljna pojašnjenja o primeni svakog od ovih poreskih podsticaja se nalaze u edukativnim materijalima USAID-ovog Projekta saradnje za privredni rast koji su dostupni na sledećem linku: https://saradnja.rs/wp-content/uploads/2020/02/Prezentacija-za-privredu.pdf.
U ovoj godini kompanije su mogle po prvi put da se prijave za primenu ovih poreskih pogodnosti, i to u roku za podnošenje poreskih prijava za porez na dobit pravnih lica. Odmah se moglo zaključiti da ove pogodnosti mogu biti veoma izdašne, ali pod strogo propisanim uslovima, i uz vođenje ozbiljne administracije.
Ključno pitanje koje se postavilo jeste da li će ove poreske mere zaživeti i koliko je njihova primena zahtevna. Pored toga što su posebno prilagođene za podsticanje inovacija i ulaganja u nove tehnologije, mere su morale da budu usklađene sa zahtevima koje Srbija preduzima u procesu pridruživanja EU i ispunjavanja međunarodnih pravila o suzbijanju poreske evazije.
Kako bi olakšao i podstakao primenu ovih podsticaja, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je radio na obučavanju predstavnika poreskih organa i lokalnih preduzeća za primenu ovih poreskih podsticaja, u saradnji sa saradnji sa ICT Hub-om, Inicijativom „Digitalna Srbija“, Privrednom komorom Beograda i Naučno-tehnološkim parkom Zvezdara.
Naš stručni tim, zajedno sa poreskim stručnjacima iz Deloitte d.o.o. Beograd, je radio sa poreskim inspektorima iz svih organizacionih jedinica Poreske uprave u Srbiji, predstavnicima startap društava, firmama koje se bave istraživanjem i razvojem kao i velikim kompanijama koje su zainteresovane kako za ulaganje u startapove, tako i za razvijanje sopstvenih R&D centara u Srbiji. Sa ciljem da pružimo podršku na „obe strane novčića“, uspeli smo da detaljno prođemo kroz zahtevne uslove ovih poreskih podsticaja sa 40 poreskih inspektora i preko 80 preduzeća, i da razjasnimo neke od nedoumica sa kojima su se podjednako susretali i inspektori i biznisi.
Da li je Srbija učinila pravi korak uvođenjem poreskih podsticaja za industriju znanja?
Deluje da jeste. To potvrđuju iskustva drugih zemalja u Evropi koje su preduzele slične poreske mere u ovom pravcu. Sa druge strane, iskustvo nam govori da su u pitanju kompleksne i zahtevne mere. Za njihov uspeh je neophodan veoma jasan regulatorni okvir, ujednačena primena, kao i rasprostranjena svest o njihovom postojanju među poslovnom zajednicom.
Ove mere zahtevaju kontinuiranu stručnu i tehničku podršku poreskim obveznicima kako bi se pripremili da ispune sve propisane uslove i pravilno ih primenjuju. Takođe, podrška je neophodna i poreskim inspektorima, kako bi kontrola podsticaja bila efikasna i ujednačena na celoj teritoriji Srbije.
Na kraju, kontinuirana promocija poreskim obveznicima da se prijavljuju za podsticaje je od ključnog značaja, jer od njihovog učešća se jedino može izgraditi jedinstvena praksa u primeni.
Upravo to bi bila prava poruka da je Srbija, među drugim zemljama u svetu, atraktivna poreska destinacija za inovativne kompanije da u njoj stvaraju i time daju svoj doprinos privredi i društvu Srbije.
(Autor: Slobodan Trivić, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tina
Srbija nista dobro nija ucinila da podstakne IT sektor, bas naprotiv. Zarezali su svima do 80 posto da im daju na konto zarada u zadnjih pet godina. Oni koji pristojno zaradjuju u medjuvremenu su registrovali agencije I placanje poreza I PIO im nije problem. Sta sa mladima koji tek pocinju I ne osvaruju toliku zaradu da odmah mogu otvoriti agenciju? Sta sa manje uspesnima? Trziste he jako nestabilno, niko ne moze racuna ti na stalni priliv zarade. Drzava ljude saseca u korenu, samo najjaci ce opstati.
Podelite komentar