Čovek koji je pravio prvi srpski računar, za Telegraf: CER 10 počeo eru, a Srbija bila top 5 u svetu

Početak digitalne ere u Jugoslaviji datira od 1956. godine. Bili smo jedna od pet zemalja u proizvodnji digitalnih mozgova. CER 10 dobio je ime po planini Cer, ujedno CER je i skraćenica za Cifarski elektronski računar, a desetka u imenu nagoveštava da je to prvi računar, nulte serije.

U Beogradu tim povodom, 18. novembra 2020. održan je i onlajn skup "Dan informatičara Srbije" koji se organizuje kao sećanje na 18. novembar 1960. kada je promovisan računar CER 10, prvi domaći digitalni računar proizveden u Institutu Mihajlo Pupin.

Naša zemlja je pre šest decenija bila jedna od pet u svetu, gde su postojala znanja, interes države i potrebe da se proizvede digitalni računar. Projektovanje i proizvodnja digitalnog računara je tada predstavljalo vrhunski naučni i tehnološki poduhvat.

Prof. dr Nedeljko Parezanović, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, u intervju za Telegraf Biznis govori o tome kako je bilo praviti prvi domaći računar, i gde on vidi budućnost, budući da je svedočio pre 60 godina o početku jedne nove epohe.

• Kako je sve počelo?

- Počeo sam da se bavim računarima 1957. godine. Tada, situacija je bila takva da je postojao nomogram, logaritam i stoni mehanički kalkulator. Ova dva su se koristila za nauku i tehniku, a kalkulator je korišćen za sve potrebe računanja.

Takva situacija je bila i širom sveta, ali te godine, završen je i razvoj prvog digitalnog računara u SAD, otkako se i računa početak informacione ere. Taj računar je, kada se poredi sa digitalnim, bio težak 25 tona, bio je instaliran na površini od 165 metara kvadratnih, a njegova računarska moć nije mogla da se sravni sa onim što može danas mobilni telefon.

• Bili smo među prvima i mi, kako je to tada izgledalo?

- Kod nas se tada javlja želja da se napravi domaći digitalni računar. Bilo je tada tek nekoliko zemalja koje su se bavile time, i tada je u u Vinči počela izgradnja računa CER 10, nazvan kao cifarski elektronski računar. Bio je sa unutrašnjim programom.

Velika preduzeća su u to vreme kupovala digitalne računare, zapravo kartične sisteme za poslovne svrhe.

Ja sam na jednom takvom računaru napisao prvi program. Sećam se, kupljen je bio u industriji traktora i mašina (ITM). Prošao sam kurs i dobio jednu ploču i kesu punu gajtana.

Onda sam gajtanima povezovao na ploči šta želim da uradim. CER 10 je bio sa unutrašnjim programom, a takav nije postojao.

"Gajtanima sam povezivao"/Foto: Telegraf.rs

• Šta je značila pojava CER10 za rešavanje matematičkih problema i specifičnih numeričkih zadataka?

- Da. on je imao nešto što ja nisam viđao nikada ranije, a to je da pored aritmetičkog organa ima i statistički.

Opremljen generatorom slučajnih brojeva. On je bio hardverski realizovan na dužini od 120 bita. Bio je to dosta ozbiljan korak gde će se rešavati statistički problemi. U tome je i značaj njegov za rešavanje matematičkih zadataka.

• Govori se da je kod Računara CER 10 bilo vrlo malo softvera, kako je I šta je radio njegov softver?

- Teško je tada bilo napisati ozbiljan softver. Zapravo, nikakav softver nije ni postojao. Počeo je tek da se piše, ali i njega je u to vreme bilo vrlo teško pisati. Sve se radilo na binarom sistemu. Bilo je mukotrpno. Postojali su programi sa komunikaciju, za unošenje podataka, štampanje... i oni su relativno solidno bili napravljeni.

• Kako je to izgledalo vašoj okolini?

- Kada sam u to doba pisao programe, sećam se jedne situacije, sedeo sam sa kolegom, pisali smo programe i govorili, jedan i jedan su nula i prenos jedan. Tako je u binarnom sistemu. I mi tako pričamo i jedna čisačica je čistila prostorije i posle izvesnog vremena kada je pošla da izađe kaže: Znate momci, jedan i jedan su dva i zalupi vrata (smeh). Bilo je raznih situacija i smešnih i teških.

Srbija eđu prvima pravila digitalne mozgove/Foto: Telegraf.rs

• Kako su ljudi reagovali, da li ste mogli da im objasnite?

- Nije bilo baš jednostavno.

Znate, binarni sistem je mnogo prostiji od dekadnog sistema koji koristimo. Ali ljudi ne mogu da ga prihvate jer je potpuno različito. Ne mogu da se slože da su jedan i jedan nula i prenos jedan. Prvi put u obrazovanju se uvodilo nešto takvo...

CER 10 je pravljen u Vinči, ali tada je napravljen i analagoni računar, a on je u svetu takođe počeo tek da se proizvodi. Dakle, tada smo imali mogućnost da napravimo digitalni i analogni računar.

Bilo je u to vreme velikih diskusija da li će analogni pristup da bude moćniji od digitalnog. Neka velika prednost analagnog principa jeste da složenost problema ne utiče na vrednost.

• U čemu je najveća razlika?

- Sećam se, rešavali smo u to vreme neki sistem jednačina, uveče smo puštali računar, a ujutru kupili podatke. Na analagnom računaru, sistem jednačina rešava se za dvadeseti deo sekunde. Neverovatno velika razlika. Sećam se poznati profesori tvrdili da će analogni biti moćniji za rešavanje u realno vreme. Naravno, to nije tako, analogni su posle desetak godina zaboravljeni.

• Sa ove distance, šta su nam doneli?

- Obilazio sam tada dosta institucija koje su želele računare. Sećam se u Pošti, recimo, pokazali su mi jednu salu u kojoj je bilo nekoliko destetina stolova i na svakom mehanički kalkulator, i svi oni su vrteli i rešavali na kalkulatoru mehanički razne programe. To naravno, digitalni računari, bez ikakavih problema rešavaju.

Dakle, digitalna tehnika, i digitalni računari su prosto, to se danas, vidi, promenili svet.

Pogledajte samo šta znači internet danas, koji nije ni postojao do devedesetih godina.

"Digitalni računari su oromenili svet"/Foto: Telegraf.rs

• Čini li vam se da je zaista prošlo toliko? 60 godina?

- Mislim da je malo godina kakav je napredak načinjen. Od onog od 125 tona koji sam pomenuo do današnjeg računara.

Prosto je neshvatljivo da takav ogroman napredak za 60 godina napravljen. Često se pitam šta će biti za 50 godina, da li je uopšte moguće napraviti takav pomak kao za ovih 60 godina.

• Šta mislite, da li je moguće?

- Verovatno da, ali verovatno neke veze direktno sa mozgom, kao što će biti nekad računari. Znate roboti sve više napreduju, priča se svašta da će potpuno zameniti ljude na raznim poslovima.

Imam robota koji mi čisti stan, lepo je videti kako on to radi, i sam proceni da nema dovoljno energije, i sam se dopuni....

Mislim da će biti dosta toga vrednog i naprednog, ali što će da pomaže ljudima.

Film "60 godina od prvog domaćeg digitalnog računara CER 10"

(Telegraf Biznis)