Politiko predviđa 4 trenda koja će zavladati u 2021, dok će digitalizacija postajati naše "drugo ja"

Foto: Unsplash

Digitalizacija je ona puzla koja nam fali, ako želimo da kompletiramo sliku koju pravimo, u 21. veku, živeći između privatnosti i napetih poslovnih događaja. Ipak, ni ona neće ostati pošteđena.

Teme za vas

Štaviše, kako to poetično piše briselski Politiko u analizi, "pandemija se nadvila nad 2020. kao tamni oblak i primorala milijarde ljudi u karantine, a uprkos dolasku vakcine, svetska ekonomija je u recesiji čiji će se efekti osećati godinama".

Na aktuelnu krizu nije ostao imun ni svet tehnologije, iako je to oblast koja odoleva brojnim udarima. Dalje se navodi da su milioni "preko noći" počeli da rade od kuće (to je pre bila praksa za manji deo stanovništva), te da su  digitalne tehnologije koje nude Fejsbuk i Amazon postale "kvazi javne usluge", a brza širokopojasna veza više nije luksuz - već osnovna potreba.

Analiza obrađuje i fenomen Zoom-a, aplikacije za video pozive, kao i Gugl, odnosno Epl, kao kompanije koje su nadmašile svetske vlade, da bi nametnule sopstvene standarde o tome kako aplikacije treba da prate izloženost ljudi virusu. Njihova moć pretenduje da ostane i kada prođe korona.

Ono što čudi, piše Politiko, jeste činjenica da, dok su velike tehnologije postajale sve veće, skepticizam prema industriji i njenom mestu u svetu - rastao je kao nikada pre. Evropa, koja je i dalje trendseter na polju donošenja digitalnih pravila na Zapadu, objavila je niz predloga sa ciljem da se ojača onlajn konkurencija i suzbiju štetni digitalni materijali.

Blok je takođe, navodi se u analizi, "koketirao" sa protekcionizmom i novim porezima usmerenim na Silicijumsku dolinu, koji bi mogli da eskaliraju u već preopterećenim trgovinskim odnosima. Politiko izdvaja četiri trenda na koja bi u 2021. godini trebalo obratiti pažnju:

To su duga, neujednačena senka virusa korona, ukorenjene neistine, potezi izabranog američkog predsednika Džoa Bajdena i velika tehnološka borba. Fokus je na tehnološkim divovima, koji su "iskoristili" pandemiju kovida-19 da prošire svoj uticaj.

Kada se radi o ukorenjenim neistinama, Politiko navodi da su lažne vesti već deo svakodnevnih života, a da je pandemija taj trend legalizovala. Navedeno je da su se oni, koji su širili dezinformacije, oslanjali na uticajne društvene mreže, pre svega šireći priče o negativnim nuspojavama vakcinacije.

Govori se i o tome kakvi će biti potezi Džoa Bajdena, pre svega po pitanju sajber bezbednosti, ali i kada je reč o upravljanju sadržajima na društvenim mrežama.

(Telegraf Biznis)