Marko je u timu koji je tražio rešenje za budućnost celog sveta: Otkriva nam sve o kovid pasošu

Marko Vukolić, naučnik u IBM-u/Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva

Digitalni pasoši postali su reč koja se najčešće čuje kao spas u vreme korone. To je jedna od karata za putovanje, a mnogi je vide i kao način života u novoj normalnosti. Zbog toga, mnoge oči u svetu bile su uprte u one koji pokušavaju da osmisle i pronađu rešenje odnosno "dokument" koji bi trebalo na kraju da bude kovid pasoš.

Teme za vas

Marko Vukolić, naučnik u IBM-u i njihovom ogranku IBM Research u Švedskoj, jedan je od članova tima čiji posao je bio upravo to - da nađe rešenje za digitalni pasoš. U intervjuu za Telegraf Biznis, Marko govori o tehnologiji koja je iza, značaju blokčejna, radu u timu i možda najvažnijem pitanju - koliko su takvi pasoši bezbedni.

• Svi govore o kovid pasošima u svetu, kakva je njihova bezbednost, odnosno, da li će naši podaci biti zaštićeni?

- To u velikoj meri zavisi od tehnologije koja stoji u osnovi datog rešenja o zdravstvenom pasošu. Donosioci odluka treba da budu svesni tehnoloških razlika između različitih rešenja koja nude različiti dobavljači.

Što se tiče IBM Digital Health Passport-a, rešenja kojim se bavim, zdravstveni sertifikat čuva samo korisnik (fizička osoba) u digitalnoj ili papirnoj formi. Arhitektura je, prema tome, dizajnom usklađena sa GDPR-om i štiti podatke korisnika.

• Kako će funkcionisati kovid pasoši? Na kojoj tehnologiji su zasnovani, objasnite nam

Vesti sa naslovne

- Naše rešenje se zasniva na Hyperledger Fabric blockchain platformi otvorenog koda. Ovlašćeni izdavači (laboratorije, bolnice, ordinacije opšte prakse) su uključeni (od strane zdravstvenih vlasti) u sistem i njihovi javni kriptografski ključevi se čuvaju na blokchain-u.

Pojedinac koji radi KOVID PCR ili antigenski test, prima vakcinu ili jednostavno testira antitela na KOVID kod izdavaoca, dobija zdravstveni sertifikat potpisan privatnim ključem izdavača, koji je vezan za ličnu kartu pojedinca i javni ključ izdavaoca.

Zdravstveno uverenje se čuva u obliku QR koda u papirnoj ili digitalnoj/mobilnoj formi pojedinca.

U vreme kada je potrebna verifikacija, pojedinac pokazuje QR kod verifikatoru (avio kompanija, granična kontrola, poslodavac, organizator javnog događaja itd.). Verifikator preuzima javni ključ izdavača sa blockchain-a i verifikuje zdravstvene podatke. Verifikator zadržava isključivu nadležnost nad odlukom o pristupu, a tehnologija ne donosi takve odluke.

"Naše rešenje se zasniva na Hyperledger Fabric blockchain platformi otvorenog koda"/Foto: Privatna arhiva

• Da li postoji mogućnost zloupotrebe podataka, naročito, koliko vidimo, takvi pasoši će se korisiti i u avionima, i mnogim drugim "proverama", kada ćemo prikazivati da li smo vaksinisani ili ne?

- IBM Digital Health Passport je znatno sigurniji od trenutnog pristupa „na papiru“.

• Kako se govori o tome da će kovid pasoši biti priznavani u zavisnosti od vakcine, odnosno, da li je ista prihvaćena u EU, šta mislite, da li tu ipak postoji diskriminacija?

- Nisam u poziciji da odgovorim na ovo pitanje. To je političko pitanje, a ne tehnološko. Tehnologija je agnostična na poreklo vakcine.

• Šta će biti od podataka, a što mora da se nađe u jednom kovid pasošu?

- IBM Digital Health Passport zdravstveni sertifikat u slučaju PCR testa/vakcine sadrži nacionalni identifikacioni broj pojedinca (ali ne i ime ili datum rođenja, na primer), vreme testa/vakcine, vrstu testa/vakcine i rezultat (npr. negativan/pozitivan test)

• Da li je ograničeno vreme, odnosno, da li kovid pasoši imaju rok trajanja?

- Zdravstvene potvrde nemaju datum isteka, ali sadrže vreme ispitivanja/vakcinacije. Na  verifikatoru je odluka da li će to uzeti u obzir.

• Koje sve tehničke pripreme ste morali da prođete da biste napraviti sistem koji će da podrži čitav program? Koliko je bilo teško?

- Izgradili smo rešenje na Hyperledger Fabric platformi, blockchain sistemu otvorenog koda u čiju sam arhitekturu takođe bio uključen. Fabric omogućava IBM Digital Health Passu laku decentralizovanu primenu rešenja, a ostatak razvoja, specifičnog za IBM Digital Health Pass, se odnosio na primenu upravljanja ključevima, implementaciju W3C standarda digitalnih sertifikata i razvoj mobilne aplikacije.

Imali smo rani prototip za tri dana i nakon otprilike tri meseca napornog rada proizvod je bio spreman.

• Kako je izgledao rad u timu na tehnologiji, šta vam je prolazilo kroz glavu?

- Nekoliko mojih kolega, uključujući i mene, vole putovanja. Ubrzo nakon što je počela pandemija, IBM je oformio interni tim pod nazivom IBM COVID-19 Task Force, gde su od nas tražili da osmislimo i pronađemo rešenja za trenutnu pandemiju, ali i za budućnost.

Na početnom virtuelnom sastanku pokrenute su mnoge ideje, ali svi smo se vraćali putovanjima: kako bi bilo da izgradimo rešenje koje će nam omogućiti da putujemo što je pre moguće, a istovremeno da podaci korisnika budu zaštićeni.

Pritom smo se pitali koji lični podaci treba da budu dostupni u takvom rešenju i odgovor je bio jasan, samo nužno neophodni.

Stoga smo osmislili rešenje koje verifikatora samo informiše o nacionalnom broju lične karte/pasoša i ne čuva nikakve lične podatke na blokchain-u.

"IBM Digital Health Passport najsigurniji je i najprikladniji za privatnost"/Foto: Shutterstock

• Srbija planira uvođenje digitalnih sertifikata, možete li da nam objasnite razliku između sertifiakta i kovid pasoša?

- Koliko razumem cilj oba je praktično isti, ali uveren sam da je IBM Digital Health Passport najsigurniji i najprikladniji za privatnost.

• Nemačka je odlučila da digitalne pasoše radi upravo IBM, koliko je značajno za vas lično biti deo tako važnog posla trenutno u svetu?

- Država Njujork je javno objavila da koristi IBM Digital Health Passport, što je sigurno veliko priznanje našem radu. Ne znam za nijednu zvaničnu najavu o Nemačkoj.

• Koliko je značajan blokčejn kao takav, ako imamo u vidu njegovu sve veću primenu, i šta lično mislite, koja je sledeća tako važna stvar za čovečanstvo, a na čemu će se raditi uz pomoć blokčejna?

- Pored decentralizacije monetarnog, finansijskog i platnog sistema, još jedna upotreba blockchain-a odnosi se na poverenje i transparentnost lanca snabdevanja hranom ili kontejnerskog transporta. Primeri su IBM FoodTrust i TradeLens blockchain mreze.

Na primer, skeniranjem QR koda na prehrambenom proizvodu, npr. maslinovom ulju, potrošači mogu da prate njegovu proizvodnju od poseda na kojima su masline uzgajane, do mlinova u kojima su prerađene u ulje, do prodavnica u kojima se ono prodaje.

Prema mom mišljenju, u budućnosti, upotrebe blokčejna  će se proširiti na decentralizovano računarstvo u oblaku, decentralizovane baze podataka i tako dalje.

Kad god centralizacija nije poželjna ili nije moguća, može se razmotriti blokčejn.

(Telegraf Biznis)