"Startap ne odustane kad na planinarenje krene u japankama": Tanja će britanski trik primeniti ovde

Foto: PwC

Zahvaljujući svom bogatom iskustvu u ovoj oblasti i činjenici da u konsultantskoj kući u kojoj radi vodi digitalne, startap i inovativne inicijative u osam zemalja Jugoistočne Evrope, Tanja Kuzman, od nedavno je i deo Radne grupe za izradu prve nacionalne Strategije razvoja startap ekosistema.

Teme za vas

Svi u poslednje vreme i govovre o startapima, ali da li i svi znaju šta oni zaista podrazumevaju?

O tome u intervjuu za Telegraf Biznis govori Tanja koja je iz PwC-a, ali i član nevladine i neprofitne organizacije Inicijativa “Digitalna Srbija” koja se zalaže za jačanje digitalne ekonomije u Srbiji.

Tanja objašnjava šta su nedostaci, a šta prednosti srpskog startap ekostistema, kao i zbog čega je značajno to što je osnovana pomenuta Radna grupa, koja okuplja predstavnike državnog, civilnog i privatnog sektora, a čiji je i ona član.

• Direktno ste uključeni u rad Radne grupe koja priprema Strategiju za razvoj startap ekosistema. Koja su vaša očekivanja od tog dokumenta?

- Nadam se da će Strategija kreirati okvir za ubrzani razvoj startap ekosistema kroz koordinaciju i integrisani pristup svih pojedinačnih aktera u ekosistemu. Pored toga, Strategija bi trebalo da omogući kreiranje okruženja koje će rezultirati povećanjem broja uspešnih startapa na svetskom nivou.

Mislim da bi bilo važno i da ova Strategija ne bude kreirana iz pozicije u kojoj naš ekosistem sustiže druge ekosisteme koji nam stalno izmiču, nego iz pozicije koja će nam omogućiti da preskočimo nekoliko koraka. 

• Članovi Radne grupe su više puta i za naš portal istakli da ulaganje u startape može da doprinese boljitku čitavog društva i da se zato ova stvar tiče svih. Kako biste vi, jednostavnim rečima, objasnili nekome šta je to startap?

- Inovativna ideja koja ima potencijal za uspeh na svetskom tržištu u relativno kratkom vremenskom periodu. Naravno nije dovoljna samo inovativna ideja, pa čak ni prva verzija proizvoda ili usluge koju je neko osmislio.

Potreban je posvećen tim sa različitim znanjima i veštinama koji će uložiti ogromnu količinu vremena u kreiranje biznis modela, plasiranje proizvoda na različita tržišta itd.

Dakle, tim koji neće odustati na prvoj uzbrdici ili pri prvom padu kada shvati da je krenuo na planinarenje u japankama.

• Organizacija Startup Genome je izašla sa procenom da u našoj zemlji postoji između 200 i 300 startapa. Šta su kvaliteti koji, po vašem mišljenju, povezuju sve njih?

- Teško je izdvojiti nešto što je zajedničko tako velikom broju startapa. Mislim da je za one najuspešnije karakterističan visok stepen kreativnosti i inovativnosti, upornost pri ostvarenju zacrtanih ciljeva, iskrena želja za uspehom i zaljubljenost u ono što su uspeli da kreiraju.

Takođe, osnivači tih startapa uglavnom otvoreno govore o svojim neuspesima i nesebično dele svoja iskustva o fazama razvoja kroz koje je njihov startap već prošao.

• Kao jedna od slabih tačaka domaćeg ekosistema često se navodi povezanost lokalnih igrača, deljenje iskustava, mreže kontakata, ali i priča o neuspehu. Na koji način će se ova Strategija pozabaviti tim pitanjem?

Foto: Shutterstock

- Jedan od posebnih ciljeva Strategije odnosi se na povećanje nivoa lokalne povezanosti. Samim tim, akcionim planom će biti predviđen niz aktivnosti koje bi trebalo da unaprede povezanost između startap osnivača, investitora, eksperata i mentora, kao i načina na koji se znanje u ekosistemu prenosi.

Dodatno, predviđen je i rad na promeni mentaliteta osnivača startapa kako bi razumeli da je izgradnja mreže kontakata jedan od ključnih preduslova za njihov uspeh. 

• Pre nego što ste počeli da se bavite startapima u Srbiji, radili ste na razvoju lokalnih ekosistema u Velikoj Britaniji. Kako iskustva sa tako razvijenog tržišta mogu da pomognu nama, ovde u Srbiji?

- Mislim da je jako važno razumeti zašto su neki startap ekosistemi uspešniji od drugih, kako su se razvijali kroz vreme i koje su njihove specifičnosti. Na osnovu tih iskustava možemo identifikovati prednosti našeg ekosistema koje će nam omogućiti globalnu prepoznatljivost ukoliko budemo radili na njihovoj nadogradnji.

Sa druge strane, moći ćemo da izbegnemo greške koje su drugi ekosistemi imali poput kreiranja određenih podsticajnih mera koje nisu davale rezultate, pogrešnim modelima poreskih olakšica za investitore, nedovoljne podrške globalnoj povezanosti i slično.

(Telegraf Biznis)