Svetska premijera inovacije iz Srbije: Oživeli smo čoveka iz Lepenskog vira, ovako izgleda

meet a PREHISTORIC METAHUMAN world video premiere.mp4 from Expo2020Serbia on Vimeo.

Na linku iznad možete da pratite prezentaciju, a mi vam ekskluzivno donosimo i fotografiju praistorijskog čoveka koji sada može jasno da gestikulira. 

Upravo je virtuelno oživljen lik drevnog čoveka što je naučni podvig srpskih nučnika i gejmera. Oni su stvorili biokinetički model, vernu, "živu" kopiju lica drevnog stanovnika Lepenskog vira.

Sve što vam je potrebno za komunikaciju sa jednim od naših predaka jeste telefon i dobro raspoloženje.

Premijera se održava na Paviljonu Srbije na Expo 2020 u Dubaiju, gde prisustvuje i Telegraf.rs.

Sreshan Rajan, mališan iz Kanade prvi je u istoriji imao priliku da na ovaj način komunicira sa pračovekom. On je mogao da vidi kako je čovek iz Lepenskog  vira izgledao kada se smeje, kada je ljut i kako izgleda kada oseća nelagodnost.

A sve je omogućeno uz pomoć vrhunske Metahuman i Unreal engine tehnologije. Lice našeg lovca je autentično, realistično i trodimenzionalno.

Naši naučnici prvi su uspeli da razviju analitičke procese i uz pomoć informacija skrivenih u kostima, napravili su virtuelnog čoveka koji se ponaša isto kao onaj koji je živeo pre 10 milenijuma.

Prvi put u istoriji sveta moguće je da se upoznate i ostvarite interakciju sa autentičnim, pokretnim 3D licem čoveka koji je zaista živeo u praistorijskim vremenima i umro na obalama reke Dunav u Srbiji.

Srpski naučnici spojili su znanje stečeno proučavanjem kostiju (osteologije), nauku o DNK i drugim forenzičkim procesima sa znanjem srpskih gejming inovatora i njihovom vrhunskom gejming tehnologijom, kako bi stvorili realistično 3D lice čoveka koji je živeo pre deset milenijuma, a potom ga animirali i vratili u život.

- Uspeli smo da ostvarimo san, jer do sada nikada nismo mogli da vidimo praistorijskog čoveka kako se smeje, ljuti ili pokazuje neka svoja druga osećanja. Mogu da kažem da je ovo početak jednog novog ljudskog doba, jer do sada je prošlost razumevana samo na osnovu predmeta -  objašnjava za naš portal Sofija Stefanović, kreativna ambasadorka platforme Srbija stvara uz čiju podršku je i realizovan projekat.

Počelo se od analize stalnih izotopa i drevne DNK što je bilo neophodno za početak rekonstrukcije.

San da se vidi kako su izgledali drevni ljudi, sada postaje stvarnost. Kako nam otkriva Sofija, tako je i nastala ova ideja - ona je imala san ali joj je nedostajala tehnologija, pa je posle razgovora sa timom Srbija stvara upoznala i Metahjuman tehnologiju.

- Shvatila sam da ako udružimo naše podatke i njihovu tehnologiju možemo da dobijemo ovo što danas imamo - kaže naša sagovornica.

Naša tehnologija tako će ubuduće omogućiti modernije prezentacije u muzejima, ali i pomeriti granice u drugim industrijama, poput filmske. To bi moglo da utiče na resurse, ali i pojeftini mnoge delatnosti. 

- Sada ćemo moći jednu istorijsku ličnost da stvorimo baš onakvom kakva je ona i bila u stvarnom životu - navodi ona.

Ivan Paetksa najavljujući svetku premijeru Praistorijskog čoveka na Expo 2020 izložbi u Dubaiju rekao je za naš portal da je srpska tehnologija korišćena između ostalog i u Novom Matriksu.

Ko je čovek iz Lepenskog vira?

Prvi projekat Digitalni drevni ljudi je lice mezolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav pre oko 10 000 godina.

Lobanja ovog čoveka, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize ovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma i da se hranio prvenstveno ribom.

Sreshan Rajan je prvi probao novu tehnologiju/Foto: Paviljon Srbije

Istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.

Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oscar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engin-u.

(Telegraf Biznis)