• 0

"Radim 14 godina u Dubaiju, ovo je prvo gde naši ljudi greše": Kako mogu Srbi da naplate to ogromno tržište?

, Telegraf Biznis

Lično sam bio i investitor jedno vreme - investitori kada ulažu, prva stvar koju gledaju je širina tržišta, a ne proizvod sam po sebi, kaže naš sagovornik

  • 0
Dubai Chamber

Foto: Shutterstock

U Srbiju se za godinu dana vratilo 92.000 građana, a većina njih se bavi tehnologijama. Država radi na tome da im olakša prelazni period, a kako je Telegraf Biznis pisao, reč je o carini, stambenim kreditima i poreskim podsticajima.

Trenutno je dosta onih koji su "pola-pola", odnosno, njihov posao im omogućava da budu na dve destinacije dok ne prelome.

Jedan od njih je Ivan Jakovljević. Kako kaže za Telegraf Biznis, on je već 18 godina u inostranstvu, od čega poslednjih 14 u Dubaiju, a radi u oblasti IT sektora.

On je i investitor i konsultant, i jasno vidi kuda bi naš startap eko - sistem mogao da ide. Dodatno, upravo Dubaiji vidi kao veliku šansu za naše programere.

  • Konačno je razvoj startapa i na agendi Vlade, kako vi ocenjujte naše tržište?

- Dobri su koraci koji se preduzimaju. Poznajem mnogo ljudi koji rade u IT. Situacija danas u odnosu na pre pet godina je bolja. Iz moje perspektive, pošto provodim dosta vremena u Emiratima, postoji mnogo mogućnosti, mnogo komplementarnosti sa ovim eko sistemom.

Naši programeri su oni sa STEM obrazovanjenjem, poznavanjem matematike, pravljenju proizvoda. To je nešto što fali ovde. A s druge strane, ovde ima kapitala. I imaju problema, odnosno nemaju dovoljan broj inženjera i obrazovanih ljudi.

Kao dva komadića puzle, i vidim u naša dva ekosistema mnogo mogućnosti da se prave mostovi koji stvaraju vrednost.

Da naši startapi dobiju pristup novom tržištu, da napravimo brend od našeg sisstema, a s druge strane iskoristimo to što u Dubaiju traže inženjere i programere.

  • Međutim, kažu da su naši programeri postali skupi, znamo da giganti i u Srbiju dovode one iz dugih zemalja. Kako gledate na to?

- Ne vidim to kao problem nužno. Činjenica jeste da postoje eko sistemi gde su inženjeri najplaćeniji. Međutim, pitanje je šta vi dobijate za tu vrstu investicije. Kakav kvalitet. Naš eko sistem je relativno mali, nemamo dubinu, i mali broj poslodavaca može da pogura te plate.

Ne bih voleo da se naš eko sistem pozicinira kao najjeftiniji.

bečki startap

Foto: Refurbed

  • Kako se bavite i konstaltingom, kako naši startapi da privuku investitore. Gde greše?

- Jednim delom danak neiskustvu. Većina naših startapa je inženjersko orijentisana - grupa inženjera koji se skupe i naprave proizvod. Pasionarski ulaze u sve, ali nemaju iskustvo kako dalje da taj proizvod pozicioniraju.

Da bi startap to dobio, proizvd nije jedino što je potrebno. Lično sam bio i investitor jedno vreme - investitori kada ulažu, prva stvar koju gledaju je širina tržišta, a ne proizvod sam po sebi.

Naši prave grešku jer ne razmišljaju koji problem rešavaju i koliko je tržište za njihov proizvod, i onda nekako budu u niši malog, nemaju kritičnu masu da privku veliku investiciju.

Problem je povezivanje, što ovo tržište Dubaija može da pruži. Da automatski povećaju svoju šansu da prodaju svoj proizvod, i da rešavaju problem koji je relevantan mnogo većem broju - ovo je tržište za više od 400 miliona ljudi.

  • A šta bi vam lično najviše značilo da država garantuje kako bi se odlučio na povratak u Srbiju?

- Jedno je finansisjki ugao, a drugi je porodični. Kod mene lično je važno kako će se moja deca uključiti u obrazovani sistem. S poslovne strane to su mogućnosti ulaganja, poreskih podsticaja i regulisanja regulative koja bi pomagala lagano poslovanje, protok kapitala i robe - kaže naš sagovornik.

Jedna od velikih prednosti Emirata jeste što je poslovanje bez zadrški, ističe on, a to znači i lakše zapošljavanje stranaca.

- Dolazak u Srbiju morao bi to da podrazumeva. I trenutno sam pola - pola - naveo je on.

Video: Da li je moguće oživeti ljude iz praistorije? Srpski gejmeri i naučnici imaju odgovor

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke