Kako da merite sreću svojih radnika i kako da ih zadržite u kompaniji reagovanjem na vreme
Kod praćenja zadovoljstva, ključna su dva aspekta: dubinska analiza zadovoljstva kao i redovno praćenje trendova zadovoljstva i promene
Danas nije teško naći posao, već dobrog radnika je rečenica koja se čuje svuda u svetu. Zbog toga je rad na zadovoljstvu zaposlenih važan i za kompaniju, njen tim, ali i tržište uopšte. Kompanije danas konačno i rade na tome da se više brinu o svojim radnicima, kao i tome kako se osećaju na poslu. Naši sagovornici kažu da naš region ipak kasni za ovim trendom.
"Dobro da je došao barem sada, no došao je prekasno i prenaglo. Jako veliki broj kompanija ima ozbiljnih problema s privlačenjem ljudi, kao i sa zadržavanjem. Kompanije su potpuno nespremne te trpe veliku štetu", kaže za Telegraf Biznis Daniel Ackermann, CEO kompanije Degordian.
Prema njegovim rečima, pokazalo se da su radnici danas često nezadovoljni zbog plate, bilo da su na pozicijama niže stručne spreme, ili više, ali da su u poslednje vreme tu i drugi faktori.
Najčešće je reč o paketu benefita, mogućnost razvoja, zanimljivost posla, nadređeni, komunikacija, tim, atmosfera i kultura.
Upravo zato svetski ekonomisti i kažu da danas svedočimo novoj revoluciji na tržištu rada, a jedna od velikih tema današnjice u tom smislu je tzv, "velika ostavka", odnosno problem poslodavaca da zadrže radnike.
Naš sagovornik objašnjava kako bi to moglo da se reši:
"Prvi korak je uopšte analiza gde i kakvi problemi postoje. Mapiranje cele kompanije i tačno čitanje gde su dobre stvari, ali još bitnije - gde su loše i potrebna je reakcija. Ustvari, jedan od najvećih benefita našeg rešenja na kojem smo radili je je instantna analiza dobijenih podataka i brojne mogućnosti njihovih filtriranja i segmentacije.
To omogućava da se naprave akcijski planovi kako bi dobre stvari ostale dobre, odnosno kako bi ljudi i dalje zadržali visok nivo zadovoljstva tamo gde već jesu zadovoljni, te kako bi se adresirale loše stvari, odnosno painpointovi kompanije te se napravili akcijski planovi za njihovo poboljšanje.
Šta je Stethoscope?
Reč je o alatu Stethoscope, a on je zapravo tačka 0 i ishodište ogromnog broja aktivnosti koje direktno mogu da utiču na zadovoljstvo, a onda indirektno i na fluktuaciju, odnosno “veliku ostavku”.
Kada govorimo o kvalitetu radnog okruženja - koliko tu HR ima ulogu?
"HR je jako važan, ali više u svojstvu alata. Zadovoljstvo najviše zavisi od samog menadžmenta i politike firme. Možeš imati najbolji HR, ali ako menadžment nije dobar, neće ti pomoći. A možeš imati najbolji menadžment i sa slabim HR-om postići odlično radno mesto. HR je alat koji može jako pomoći, ali, ne smemo se zavaravati da će dovođenje dobrog HR-a rešiti sve probleme", kaže nam Ackermann.
Njegova kompanija i jeste prepoznata po implementaciji HR-a.
"U matičnoj zemlji šest puta smo nagrađeni priznanjem "Najbolji poslodavac". Jako smo orijentisani na ljude i želimo najbolja rešenja kako bi naš tim bio što srećniji, motivisaniji i brže se razvijao. Već godinama razvijamo alat za sebe. Pokušali smo sa eksternim rešenjima, ali nismo pronašli ništa dovoljno dobro.
Kada smo konačno došli do dobitne kombinacije, napravili smo to za sebe, a sada omogućili i drugima da koriste", objašnjava on.
Kako napominje, kompanija je sprovodila godinama istraživanje zadovoljstva radnika u svojim redovima, ali su rešenje razvijali postepeno. Učili su na sopstvenoj koži, otkrivali šta treba jednoj kompaniji i sada, kada su posle nekoliko godina usavršili istraživanje, pretočili su ga u digitalizovani proizvod koje može da se vine na tržište.
Zapravo, radi se o alatu za istraživanje zadovoljstva radnika koji omogućava detaljnu analizu dobijenih rezultata na nivou organizacije kao i na nivou odeljenja, timova, pola godina, kancelarija i slično kako bi se, na osnovu njihove interpretacije, mogli doneti zaključci, a onda na osnovu njih i napraviti akcijski planovi kako bi se zadovoljstvo radnika unapredilo ili, ako je na zadovoljavajućem nivou, održavalo.
Pitali smo ga i kako Stethoscope funkcioniše:
"Kod praćenja zadovoljstva, ključna su dva aspekta: dubinska analiza zadovoljstva kao i redovno praćenje trendova zadovoljstva i promene, zato smo napravili dva potproizvoda.
Jedan je Stethoscope – veliki upitnik koji je predviđeno sprovoditi jednom godišnje. Koristeći Stethoscope, kompanija dobija analizu na 100 faktora i preko 10 dimenzija po timovima, kancelarijama, senioritetu, dobi, polu, itd.
To je odličan način za udubiti se i zbilja shvatiti koje su kompaniji snage, a koje stvari su problem i gde se treba fokusirati. Na osnovu toga, kompanija radi akcijske planove s ciljem povećanja, no bitno je pratiti uspešnost planova. Zato imamo drugi “potprozivod” – Pulse. Reč je o jednostavnijem upitniku koji se sastoji od 9 pitanja, a služi da se na mesečnoj bazi prate kretanja svih ključnih dimenzija", preciziraju nam.
Cilj je prepoznati imaju li implementacione akcije smisla i raste li zadovoljstvo ili negde pada te je potrebna dodatna reakcija.
"Jako smo srećni jer uvelike možemo pomoći poslodavcima da se nose sa mukama visoke fluktuacije i nezadovoljnih ljudi, no isto tako što i pomažemo samim radnicima. Kompanije koje ovo implementiraju postaće bolja mesta za rad gde će zaposleni biti srećniji i ispunjeniji. Mislim da je to baš lepa uloga i srećan sam što smo deo toga".
To je takođe povezano i sa onim što zaposleni govore posle 17h o kompaniji. Danas to nazivamo brendom poslodavca.
"Employer branding je izrada, negovanje i promocija kompanije kao brenda kako bi bila privlačna postojećim radnicima, potencijalnim radnicima i tržištu uopšte. Mi stručno kažemo, važna su dva segmenta: retention (zadržavanje postojećih radnika) i attraction (privlačenje novih radnika).
Mi kroz našu employer branding uslugu pomažemo kompanijama s oba segmenta. Lično smatram retention bitnijim. Realno, ako uspeš da kreiraš najbolju firmu, employer branding aktivnosti su ti potrebne mnogo manje. Ako si loša firma, employer branding će ti pomoći, ali ni blizu nećeš ostvariti cilj koji želiš", kaže sagovornik Telegraf Biznisa.
"Što se tiče našeg Stetoscopea, ovaj alat je fokusiran upravo na retention i može mnogo pomoći".
A na pitanje kako se odnos radnika i poslodavca reflektuje dalje na tržište, on odgovara:
"Tržište se uvelike promenilo i mislim da će takav odnos ostati do veće turbulencije poput recesije, koja nije na vidiku. Celi ekosistem se mora drastično prilagoditi. Sve više kompanija kaže: nije problem doći do posla, problem je doći do radnika. Naše firme hitno moraju da promene stav: baš me briga za radnike je prošlost. Radnici su top prioritet je sadašnjost.
Mi smo jako dobro prepoznali ovaj trend. I zapravo već godinama radimo kako na Stethoscopeu, tako i na Employer brandingu. Employer branding za problem attractiona, a Stethoscope za problem retentiona s ciljem da kompanijama, a i zaposlenima pomognemo što lakše da prebrode ovaj period".
(Telegraf Biznis)
Video: Aleksandar Đorđević o saradnji sa Privrednom komorom Srbije
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
HR menadzer
Problem je sto vecina mojih kolega gleda samo svoju samopromociju. Svima je bitno da na linkedinu putem fotografija predstave svoj rad u najboljem svetlu a sve u cilju da se sutra bolje plasiraju na trzistu i dobiju vecu platu. A radnici? Ceo zivot radim u privredi, dakle ne radim u gradu u nekim fensi firmicama gde svi dolaze u sakoima,kosuljama i salonkama. Radim u fabrikama gde je najveci broj zaposlenih u proizvodnji. Oni rade u radnickom odelu, prljaju se, njihov posao je nekada i fizicki naporan a i ako nije oni ipak stoje 8 sati na nogama, da nista ne radis samo da stojis pa je tesko, plus rade u 3 smene. Svi smatraju da je lako naci radnika, ne treba neka posebna skola....Niko ne razmislja o tome koliko treba vremena da coveka obucis, ako ode to je baceno vreme, treba sledeceg obuciti....dakle tog coveka treba zadrzati. Prema svakom zaposlenom od cistscice do direktora se ponasam na isti nacin, sa postovanjem. Njihovi poslovi su razliciti, shodno tome i plata ali to ne znaci da treba da budu tretirani na drugaciji nacin. Nije sve u parama. Ljudi ostaju u firmi ako imaju nekog ko ce da ih saslusa, da im pruzi podrsku, ako ima neki problem da se resi ali treba da postoji neko ko hoce da slusa.
Podelite komentar
Novosadjanin
Nažalost jako su retke kompanije kojima je stalo do radnika! Uglavnom nas vide samo kao broj i trošak.
Podelite komentar
T N
Teško je biti srećan sa primanjima od 300 do 400 evra, još treba i raditi za to.
Podelite komentar