EKSKLUZIVNO Matje Flamini, nekadašnji fudbaler koji je osnovao biotek giganta: Ovo je spas za budućnost

Plaže na kojima sam igrao bile su pune plastičnih flaša, shvatio sam i tada da nešto nije kako treba. Kasnije, kao profesionalni fudbaler, suočio sam se sa stvarnim problemima po životnu sredinu, na koju svi utičemo, počinje priču Matje Flamini za naš portal.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis, Flamini, nekadašnji fudbaler, a danas preduzetnik, otkriva nam kako je stvorio biotehnološkog giganta.

Teme za vas

Flaminija smo upoznali na marginama konferencije "Sve počinje od nas", A1 Talk, gde je biznis zajednica Srbije i ove godine  imala priliku da čuje iskustva i prakse svetski priznatih lidera.

Gost je Flamini, nekadašnji fudbaler u čuvenim klubovima Marsej, AC Milan, Arsenal i Kristal Palas, a danas uspešni biznismen i suosnivač GFBiochemical, vodeće kompanije koja levulinsku kiselinu proizvodi za industrijske potrebe i ima jednu od ključnih uloga u smanjenju emisije ugljen dioksida.

"Klimatske promene su već neko vreme tema broj jedan većine vlada i velikih korporacija, ali ono što dodatno uliva nadu je činjenica da ljudi sada žele da se aktivno uključe i da budu deo rešenja. Tehnologije koje su bazirane po modelu održivosti nam pomažu da oblikujemo budućnost i tu su da podrže razvoj nove ekonomije", istakao je Matje Flamini.

Prema njegovim rečima, ubrzanim ulaganjem u održiva rešenja ne samo da vršimo pozitivan uticaj na našu planetu, već kreiramo i profitabilan poslovni model.

"Stoga više nemamo izgovora da se osvrćemo unazad, jer živimo u svetu koji je mnogo brži nego ranije, i koji zahteva da se prilagođavamo brže nego ikada ranije", kaže nam Flamini.

• Životna sredina, održivost, društvena odgovornost i zdravlje su postali jedna od gorućih tema u svetu, kada ste vi počeli da se bavite ovim sektorom?

- Odrastao sam u Marseju i živeći na obali, od malih nogu sam shvatio kakav uticaj čovečanstvo ima na životnu sredinu. Plaže na kojima sam igrao bile su pune plastičnih flaša, a lokalni divlji život je bio uništen.

Imao sam sreću da pratim jednu strast kao fudbaler, ali sam uvek zadržao drugu - prema okolini. Ove dve strasti su bile su u žiži kada sam igrao za fudbalski klub "Milan". Sa 25 godina upoznao sam naučnike na Politehničkom univerzitetu u Milanu i oni su me naterali da shvatim da je zagađenje u proizvodnji svakodnevnih proizvoda veliki problem koji se zanemaruje.

Zajedno smo počeli da istražujemo i razvijamo bezbedne, održive rastvarače i sastojke dobijene od biobaziranog molekula sa ciljem da zamenimo toksične hemikalije koje se obično nalaze u našim šamponima, deterdžentima, kozmetici i bojama.

Danas kada je u pitanju proizvodnja naših derivata, ocenjuje nas Univerzitet u Mastrihtu. Njihova analiza životnog ciklusa potvrđuje da smo, u poređenju sa postojećim kompanijama, smanjili CO2 potreban za proizvodnju naših rastvarača za 80%.

Odvojeno, završili smo registraciju rizika kod Evropske agencije za hemikalije (ECHA) koja dokazuje da su naši proizvodi biorazgradivi.

To zajedno znači da su naši proizvodi biorazgradivi, netoksični i prihvatljiviji za kiseonik.

• Koliko je to nas samih, kao ljudi, kako će nam izgledati životna sredina?

- Očigledno je, gledajući na loša dostignuća te poslednje COP27 u Egiptu, da nam je potrebno više nego ikada da smo svi prisutni. Moramo učiniti ovo kritično pitanje klimatskih promena relevantnim za sve.

Da bismo to postigli, moramo da osnažimo ljude i učinimo da svi shvate da male promene mogu da imaju ogroman uticaj.Konkretno, možemo početi tako što ćemo podeliti jednostavne navike koje se mogu steći u našem svakodnevnom životu koje će smanjiti zagađenje oko vas i poboljšati vaše blagostanje:

• Smanjite potrošnju životinjskih proteina, koji negativno utiču na vaše zdravlje i planetu
• Svakodnevno koristite manje plastike
• Reciklirajte, koristite kante za reciklažu
• Ako tražite novi automobil, uverite se da je električni. Umesto da vozite, pešačite ili koristite bicikl ili javni prevoz kada je to moguće.

• Šta ste primetili, da li Srbija prati trendove kada je reč o naporima da se smani zagađenje?

- Mislim da je Srbija, kao i svaka druga država, shvatila da je izuzetno važno da se pozabavimo pitanjem klimatskih promena i predvidimo probleme sutrašnjice.

Neke industrije će polako nestati, a druge će se razvijati i napredovati, to je novi ciklus i svaka zemlja želi da bude dobro pozicionirana u ovim industrijama budućnosti.

Održiva energija, hemikalije na bazi biljaka, održivi materijali, reciklaža, sve su to deo ovog novog ciklusa. Ovo znači da se kompanije pridružuju ovoj revolucionarnoj tranziciji, dobar primer je A1 grupa koja je ESG postavila kao jedan od najvažnijih strateških stubova poslovanja. Početne aktivnosti su fokusirane na smanjenje njihove emisije ugljen dioksida i povećanje energetske efikasnosti u sektoru mrežne infrastrukture.

- Počevši od jula 2021. godine, 44% mrežne infrastrukture A1 je napajano zelenom energijom (energija iz obnovljivih izvora).

- Sa 2.500 solarnih panela, postaju prva telekomunikaciona kompanija u Srbiji koja primenjuje ovu tehnologiju u svojoj mrežnoj infrastrukturi.

- Kao deo inicijative A1 Grupe za korišćenje zelene električne energije, smanjili su ukupnu proizvodnju CO2 za 19% u 2021. godini u Srbiji.

- Do kraja 2023. plan im je da instaliraju solarne panele na dodatnih 240 lokacija – čime će se ukupan broj popeti na 340.

• Osnovali ste kompaniju koja radi na hemikalijama za moderno dobra, možete li nam reći više o tome?

- Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, petrohemikalije – glavni sastojak proizvoda kao što su šamponi, deterdženti, plastika i boje će predstavljati više od trećine rasta svetske potražnje za naftom do 2030. godine; generišući ogromne količine emisije ugljen-dioksida i otprilike polovinu sve potražnje za naftom do 2050.

Citirao bih Dr Fatih Birola, izvršni direktor IEA, koji je rekao: „ Te hemikalije su jedna od ključnih slepih tačaka u globalnoj energetskoj debati, posebno imajući u vidu uticaj koji će imati na buduće energetske trendove". U stvari, naša analiza pokazuje da će one imati veći uticaj na budućnost potražnje za naftom od automobila.

Foto: shutterstock.com

Ovo je neodrživo za planetu i štetno po ljudsko zdravlje. Da bi se uhvatio u koštac sa ovim problemom, GFBiochemical obezbeđuje svojim kupcima bezbedne, održive rastvarače na bazi biljaka i sastojke dobijene od biobaziranog molekula (levulinsku kiselinu).

Ovaj molekul je identifikovan od strane američkog Ministarstva energetike kao jedan od 12 molekula koji mogu pomoći u otključavanju „zelenijeg“ sveta.

Korišćenjem prirodnog otpada iz biljaka, pomažemo u isporuci sigurnijih i održivijih proizvoda široke potrošnje i osiguravamo da hemikalije koje proizvodimo ne nanose štetu ljudima i planeti. Verujemo da ne možete praviti kompromise na planeti, a ne treba da pravite kompromise ni u pogledu učinka.

• U današnje vreme, investitori najviše traže kompanije koje su baš iz vaše oblasti - biotehnologija, da li mislite da će taj trend da se zadrži?

- Održivost je sada na dnevnom redu svake pojedinačne korporacije.

Vlade nameću sve više propisa i sve više potrošača traži sigurnije i održivije svakodnevne proizvode kao što su šamponi, gelovi za tuširanje, boje itd.

Ovo ima snažan uticaj na iste korporacije koje se ozbiljno obavezuju da će ubrzati ovu tranziciju.

Tako da čvrsto verujem da će se sa neizbežnom tranzicijom ovaj trend ne samo nastaviti, već će se i značajno ubrzati.

(Telegraf Biznis)