• 0

Digitalni pioniri: Kako će izgledati budućnost održivog poslovanja?

Saznajte najnovije vesti o veštačkoj inteligenicji, ali i tome koliki je značaj podataka od najvećih umova današnjice u ekskluzivnoj seriji intervjua u zajedničkoj realizaciji Digitalnih pionira i Telegrafa

  • 0

Članovi ove online panel diskusije bili su Anđelina Petrović iz Comtrade Grupe i digitalni pioniri - poznati strucnjak za vestačku inteligenciju Mark Minevich i Anđelika Sirotin, kao digitalni ekspert i predstavnica mlađe generacije Z.

Gost je bio Erik Rasmussen.

Fokus dijaloga je bilo održivo poslovanje i kako će to uticati na naredne generacije. 

Ideje menjaju svet, a veštačka ineligencija ubrzava transformaciju i diktira našu budućnost. Takođe, stvara i nove prilike. Važno je zato uzeti najbolje od ljudske inteligencije i oblikovati pravce u kojima bi se kretala veštačka.

Takođe, sagovornici su podsetili na klimatske promene koje se dešavaju ali i druge probleme koje utiču na naš svakodnevni život.

Zbog toga je jedna od ključnih tema razgovora bila kako da uskladimo digitalni svet i obezbedimo rešenja i tehnologije za rešavanje najsloženijih problema koje imamo sa našom planetom.

Erik, inače preduzetnik sa bogatim iskustvom koji je jedan od 100 najuticajnijih novinara na svetu, detaljno je o tome govorio.

- Kako je pokazala i situacija sa korona virusom, zaista su nam potrebne ideje i rešenja za mnoge probleme u svetu. Takođe, moramo da budemo spremni na eksperimente. Odluke koje sada donosimo odnosiće se na generacije u budućnosti. Svaki glas je veoma važan. Ne mogu da se setim nijednog perioda ranije gde su donosioci odluka kao i same odluke imale toliko veliki uticaj.

Stoga smatram da smo imali 50-50 šansi za stvarno donošenje ispravnih odluka - rekao je Erik.

Prema njegovim rečima, digitalizacija je upravo jedan od alata koje moramo uključiti u sve segmente.

On smatra da je ova decenija možda jedan od najdramatičnijih perioda u istoriji čovečanstva. Dalje, promene koje se sada dešavaju u našem društvu, zaista će definisati i prioritete, saglasni su bili učesnici panela.

Na pitanje, kako će izgledati digitalna ekonomija u budućnosti i gde je tu tema održivosti, Erik ističe da to zavisi od razmišljanja i posvećenosti od genaracije do generacije.

Podsetio je na primer, na Gretu Tunberg i reakcije koje je izvazvala svojim aktivizmom.

- Strasveni pioniri, koji budu želeli da naprave razliku, mislim da će oni biti predvodnici promena. Takođe, važno je kakav uticaj će oni imati na ljude, rekao je on i naveo primer Danske koja je bila jedan od pionira kada je reč o održivosti.

Govoreći šta druge države mogu da uče iz dobrih primera, kako prepisati dobre prakse, Erik navodi da partnerstva igraju veliku ulogu.

- Sve je u vezi s partnerstvima i dajem primer iz Danske, jer je ove godine vlada danske usvojila zakon o smanjenju nivoa CO2 za 70% pre 2030. Poslovni sektor bi trebalo da gradi partnerstva na poljima gde želi dalje da se razvija. Potrebna je i neka vrsta klimatskog ugovora i to će zaista pokazati kako vlada u nekim zemljama uvodi neka obavezujuća partnerstva sa ostatkom društva koja čine ovo zajedničko ulaganje. Svi bi trebalo da imam odgovornost o tome da to funkcioniše. Tako da mislim da je sve u partnerstvu i poverenju - istako je on.

Učesnici konferencije govorili su da su pozitivni primeri zemalja koji predvode digitalizaciju i održivo poslovanje uglavnom one sa tržišta u razvoju. Slične mogu biti pioniri održive transformacije možda najviše zbog toga što imaju i najveće potrebe.

Kako je rečeno, takve zemlje imaju potrebu za probojnijim rešenjima, a ne tapkanjem u mestu.

Kako će mlađe generacije prihvatiti promene?

Digital Pioneers

Digital Pioneers

Kako se čulo tokom diskusije, mlađa generacija je ključna posebno kada je reč o implementaciji rešenja. Dodatno, oni su već vrlo zainteresovani na to kako odluke o održivom poslovanju utiču na njihov razvoj.

Budućnost tržišta rada

Kada je reč o budućnosti tržišta rada i poslovima koje će se odnosi na pitanje održivog poslovanja, učesnici su istakli da bi kompanije trebalo da se prilagode kako bi usvojile globalnu viziju održivosti.

Erik dodaje da će zajednička vizija biti od koristi svima i da bi trebalo da donese prosperitet.

- Ne bih da budem grub, ali mislim da bi neki poslovi trebalo da se preispitaju. Moramo da sledimo ono što ja nazivam pravom ekonomijom troškova, kao i ono što su ekološki efekti. Pogledajte industriju hrane i pića. Ostavili su najveći ekološki efekat - ko će to ikada da plati? - pita on i dodaje da je zapravo reč o tome da bi svako trebalo da plati troškove i posledice svoje proizvodnje, ili je prilagodi održivosti.

Upravo nas je udaljen rad naučio mogo čemu, najviše stavio u prvi plan digitalizaciju i činjenicu da sada moramo da se potrudimo da pronđemo nova rešenja, koja ne moraju da budu revolucionarana ali koja će svima da pomognu.

Gde naći ta rešenja i kako ih primenit u stvarnom svetu

- Analizirao sam hiljade rešenja iz celog sveta. Ne bih mogao tačno da odredim, ali činjenica je da je zajednička karakteristika da su ona uglavnom zasnovana na novim tehnologijama. Veštačka inteligencija takođe igra veliku ulogu. A to će uticati i na razvoj nove vrste kompanija - dodaje Erik.

- Dakle, ne postoji jednostavan odgovor. Ovde nema čarobnog štapića, ali postoji put -

Na samom kraju, učesnici su se saglasili da je sledećih nekoliko godina ključno za promene, ali i da treba da shvatimo da ne postoje pravila.

- Idemo ka vrlo zanimljivoj budućnosti. Treba nam nešto što ranije nikada nismo videli, i mislim da smo na tragu toga, a novi sloj društva kojem ćemo svi težiti da pripadamo, je moja perspektiva za budućnost - zaključio je Erik.

Na početku teksta pogledajte video celog intervjua

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke