Begović: Moći ćemo da pratimo bolesti specifične za Balkan i da planiramo uvoz lekova

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

- Imamo pametne i obrazovane ljude koji su naša "meka moć", pomoću koje možemo postati privlačna tačka na globalnoj naučnoj mapi - izjavila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović.

Ona je u intervjuu za "Politiku" navela da se od nauke očekuju odgovori na četiri ključna izazova današnjice, a to su: energetika, proizvodnja hrane za sve brojniju populaciju, zaštita životne sredine i zdravstvo.

Teme za vas

- Ukoliko u traganju za tim odgovorima naša naučna zajednica ostane po strani, bićemo samo korisnici tuđe pameti i tuđih tehnologija, a imamo potencijala da budemo kreatori makar dela svoje budućnosti - rekla je Begović i dalje navela da će izgradnja "Bio 4" kampusa, koji će biti lociran u beogradskom naselju Kumodraž (prekoputa Instituta Torlak), početi tokom leta naredne godine, a biće završena do kraja 2025. godine.

- Tamo će se preseliti kompletno ili delimično šest fakulteta i devet instituta, a na tom prostoru biće i ekstenzija Naučno tehnološkog parka Beograd, za startap firme - rekla je Begović. Ministarka je navela da je ideja da se na jednom mestu okupi većina ljudi koji se u Srbiji bave biotehnologijom i biomedicinom, te dodala kako veruje da će podsticajno okruženje i vrhunska oprema motivisati za povratak i naše stručnjake iz ovih oblasti koji sada rade u inostranstvu.

Begović je rekla da će kampus "Bio 4" biti primer kako se efikasno obavlja transfer tehnologije i razvijaju inovacije, ali i kako se komunicira sa okruženjem, navodeći da će u kampusu postojati multimedijalni muzej. Govoreći o projektu "1.000 genoma", kaže da je suština tog projekta da se vidi koja je on kombinacija genetike, tipična za određene populacije na Balkanu.

Begović dalje navodi da će, prema preciznim kriterijumima biti odabrano 1.000 pojedinaca, i da će biti urađeno sekvenciranje, te da će se kroz bioinformatičke analize saznati kakve su sve tragove ostavile migracije na Balkanu.

- Dobijene rezultate ćemo ukrštati s bankama podataka iz drugih zemalja jer smo mi samo delić velike priče o tome kako se razvijao homosapijens - rekla je ministarka.

Kada je reč o dobrobitima ovog istraživanja, navela je da će se, na primer, saznati koje su bolesti uzrokovane genetikom specifične za populaciju ovog regiona na osnovu čega se, kako kaže, može razviti najefikasniji lek ili planirati njegov uvoz, ukoliko je negde drugde već razvijen.

- Sekvenciranjem genoma može se saznati koje će se bolesti kod nekog sigurno ispoljiti, a za koje postoji velika verovatnoća - dodala je Begović.

(Telegraf Biznis)