• 1

Kompanija, preteča svetske IT industrije izabrala Srbiju i Novi Sad: Otkrivamo planove za domaće programere

, Telegraf Biznis

O planovima i šansama za ovo tržište u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis govori Nikola Polić, direktor IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.

  • 1
Nikola Polić, direktor IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju

Foto: Privatna arhiva, Kristoffer Tripplaar / Alamy / Alamy / Profimedia

U Novom Sadu danas je otvoren prvi razvojni centar IBM, a premijerka Ana Brnabić istakla je da je ovo veliki dan za Srbiju, jer se otvara razvojni centar najveće globalne kompanije koja je preteča čitave IT industrije.

Ovo je ujedno i prvi centar u kojem će se razvijati tehnologije za potrebe IBM-a, premijerka je otvorila i prvu kancelariju američke kompanije u Novom Sadu.

IBM je kompanija koja ima ogromno iskustvo, i jedna je od pionira kada je reč o uvođenju drugačijih modela rada za svoje zaposlene.

O planovima i šansama za ovo tržište u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis govori Nikola Polić, direktor IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.

Sa njim smo razgovarali i šta će doneti novi razvojni centar, gde je spas od sajber hakera, gde će to investitori ulagati, ali i trendovima za 2023. godinu. 

  • Na pragu smo nove godine, kada je reč o strateškim ciljevima kompanije, da li je planirano ulaganje u ovaj deo Evrope, i Srbiju?

- Današnji IBM izgleda sasvim drugačije nego kada smo ušli u ovu deceniju. Tokom proteklih godina, definisali smo jasnu strategiju da vodimo u eri hibridnog clouda i veštačke inteligencije – dve dominantne sile koje pokreću promene za klijente.

U 2021. preduzeli smo niz koraka da sprovedemo ovu strategiju, jačajući naš portfolio i proširujući naš partnerski ekosistem. Kao rezultat toga, u 2022. ušli smo strateški fokusiraniji i tehnološki sposobniji. Naš softver i konsalting služe kao snažni pokretači rasta, sa Red Hatom u središtu. Pored toga, ažurirali smo naš model angažovanja klijenata kako bismo istakli iskustvenu prodaju. Gledajući unapred, kompanija će nastaviti da ulaže u strateške oblasti.

Na primer, ove godine smo u regionu CIE pokrenuli tri Client Engineering tima, koji se sastoje od arhitekata softverskih rešenja, analitičara podataka, inženjera za cloud, stručnjaka za bezbednost itd. koji zajedno kreiraju rešenja specifična za industriju za klijente na lokalnom nivou. Jedan od timova posluje u istočnoj Evropi, opslužujući i klijente iz Srbije. Takođe, upravo smo otvorili naš novi ogranak u Novom Sadu – jasan dokaz IBM-ove posvećenosti regionu.

  • Koja je najjača snaga novootvorenog office-a? Na koji način će nova kancelarija pružati podršku klijentima?

- Činjenica da otvaramo novu kancelariju je trenutak ponosa za IBM i za naš tim ovde u Srbiji. Novi objekat u Novom Sadu će ojačati ekosistem IT industrije u regionu i podstaći razvoj inteligentne automatizacije – nadovezujući se na naše 30-godišnje nasleđe na lokalnom tržištu. Doprineće takođe ekonomskom rastu zemlje kroz otvaranje radnih mesta i angažovanje lokalnih talenata na visokokvalifikovanim poslovima.

Jedna od najjačih sposobnosti biće tim stručnjaka za predmetnu oblast, vešt u softverskom inženjeringu, tehničkoj podršci i dizajnu, koji će razvijati softverska rešenja, tačnije IBM Instana rešenja za praćenje performansi aplikacija. Tim će omogućiti 24/7 tehničku podršku klijentima širom sveta za preko 200 tehnologija koje IBM Instana ima mogućnost da nadgleda.

  • Kako je Novi Sad postao poželjno mesto za IT gigante poput vašeg - šta je to što se nudi u tom poslovnom okruženju?

- Novi Sad je živahno univerzitetsko središte, dom mnogih startap kompanija i sa privlačnim poslovnim okruženjem za strane investitore.

Nije iznenađujuće da obnovljene institucije poput Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i drugih stvaraju visoko kvalifikovane IT stručnjake, kvalifikovane u kompetencijama koje su tražene na domaćem i međunarodnom tržištu.

Sa ovim inženjerskim potencijalom i povoljnim geografskim položajem između Istoka i Zapada, postoji veliki tržišni potencijal. Da bismo izgradili naš tim u novoj kancelariji, koristili smo isključivo lokalne talente i uspeli smo da sastavimo zaista vešt tim, od kojih mnogi već imaju međunarodno iskustvo.

  • Kompanije širom sveta susreću se i sa novim trendovima, odnosno modelima rada, u kojima radnici na prvo mesto stavljaju druge beneficije ispred zarade. Kako na to gledate, naročito što je IBM među prvima omogućio zaposlenima da rade od kuće. Da li smatrate da je reč o prolaznom trendu ili naprotiv?

- Ne bih rekao da je ovo novi trend. Poslodavci u oblasti IT-a uvek su imali potrebu da svojim sadašnjim i potencijalnim zaposlenima pokažu jaku pretpostavku vrednosti i koristi, jer je reč o visokokvalifikovanim profilima sa specifičnim skupom veština.

Ana Brnabić, IBM

Foto: Tanjug/ SLOBODAN MILJEVIĆ

I da, u pravu ste – IBM je pionir rada od kuće, daleke 1979. godine a danas svojim zaposlenima nudimo hibridni model rada na daljinu. Verujem da je rad na daljinu tu da ostane.

Iako rad u kancelarijskom okruženju može biti odličan za zbližavanje vaših zaposlenih licem u lice, mnogi zaposleni žele fleksibilan raspored ili mogućnosti za rad od kuće. Međutim, rad u kompaniji vam donosi mnoge druge prednosti, kao što su razvoj karijere, međunarodno iskustvo, uloge koje se protežu van granica vaše zemlje, mogućnost da učite od najboljih ljudi u IT industriji, itd.

Radim u IBM već 13 godina i još uvek učim nešto novo svaki dan i upoznajem nove ljude.

  • IBM je kupio više od 25 kompanija, ojačavajući svoje mogućnosti hibridnog oblaka i veštačke inteligencije, da li ćete nastaviti u tom smislu?

- Da bi dopunio organska ulaganja kompanije u sektor Istraživanja i razvoja, IBM je napravio nekoliko strateških akvizicija kako bi ojačao i proširio našu ponudu hibridnog clouda i veštačke inteligencije. Na primer, Waeg, Bluetab i Taos jačaju našu stručnost u oblasti konsaltinga u cloudu. Turbonomic se integriše sa Instana i Watson AIOps da kreiraju vodeći paket softvera za automatizaciju u industriji.

Reč je o izgradnji našeg portfelja tako da možemo da podržimo naše klijente sa najvišim nivoom stručnosti dok automatizuju, obezbeđuju, modernizuju i transformišu svoje poslovanje.

  • Jedan od najvećih pretnji današnjice pored ekonomske krize, jeste bezbednost - šta kao kompanija radite ali i kada je reč o vašim klijentima?

- Izvor vrednosti su sada podaci — ne zemljište ili industrija — i to ih čini glavnom metom za napadače, što rezultira porastom napada na polju sajber bezbednosti. Sajber kriminalci postaju sve sofisticiraniji i međusobno sarađuju.

Prema izveštaju IBM-a, globalni prosečni trošak neovlaščenog upada dostigao je rekordnih 4,35 miliona dolara – što je povećanje od skoro 13% u toku dve godine. Kako pretnje rastu, potražnja za talentima koji se bave bezbednošću raste. Da bi ostali u toku sa rastućim izazovima sajber bezbednosti, bezbednosni timovi su usvojili bezbroj bezbednosnih alata od desetina dobavljača – a sada se bore da dobiju vrednost od tih investicija.

Međutim ostaje pitanje – kako holistički upravljati bezbednošću?

Naš izveštaj je pokazao da su četiri ključna faktora koji smanjuju cenu neovlašćenog upada: usvajanje hibridnog clouda, veštačka inteligencija, pristup nulte tolerancije i enkripcija.

Pomažemo našim klijentima da primene ove ispravne strategije u kombinaciji sa pravim tehnologijama koje mogu da naprave razliku kada su preduzeća napadnuta. Naše iskustvo je ogromno.

IBM upravlja jednom od najvećih svetskih organizacija za istraživanje, razvoj i isporuku na polju bezbednosti, nadgledajući preko 150 milijardi bezbednosnih događaja dnevno u više od 133 zemlje. Označeni kao lideri u 14 različitih izveštaja analitičara Gartnera, Forrestera, IDC-a i drugih, imamo jedan od najnaprednijih i najintegrisanijih portfelja proizvoda i usluga za bezbednost preduzeća.

  • Za podatke kažu da su nova nafta, vi ste, između ostalog i jedan od stanovnika državnog data centra u Krguejvcu, kako vidite "raspodelu kolača" na tom tržištu, globalno?

- Da, IBM Serbia je bio prvi komercijalni korisnik u srpskom državnom data centru u Kragujevcu.

Kada govorimo o podacima - podaci su žila kucavica poslovanja. I dok se danas stvara više podataka nego ikada ranije, iskorišćavanje njihove moći zahteva nove mogućnosti, nove alate i novu infrastrukturu.

Prema Globalnom indeksu usvajanja veštačke inteligencije 2022, stope usvajanja veštačke inteligencije u preduzećima su u porastu – povećavajući 4 procentna poena na 35% organizacija širom sveta.

IBM, kompanija, logo

Foto: Tanjug/AP

Više od polovine (53%) IT profesionalaca kaže da je ubrzalo uvođenje veštačke inteligencije u poslednja 24 meseca.

Nedavna IBM CIO studija je otkrila da CIO-ovi u CIE vide cloud, AI, IoT, automatizaciju i 5G kao svoje glavne investicije u naredne 3 godine – primećujemo sličan skup fokusiranih oblasti dok sarađujemo sa našim klijentima u Srbiji.

Mi u IBM-u pomažemo preduzećima da ubrzaju usvajanje veštačke inteligencije u svim oblastima svog poslovanja. Fokusirani smo na veštačku inteligenciju za poslovanje, izdvajajući se od konkurencije dajući organizacijama ključne mogućnosti potrebne za skaliranje AI: obrada prirodnog jezika, poverenje, automatizacija i mogućnost pokretanja bilo gde u bilo kom hibridnom, multi-cloud okruženju.

  • Gde je tu šansa za Srbiju i naše IT kompanije?

- Prilika leži u tome kako preduzeća izvlače vrednost iz podataka. Od početka pandemije, stopa digitalne transformacije je eksponencijalno porasla. U nekim oblastima kao što je e-trgovina, organizacije su iskusile rast od 10 godina za manje od jedne godine (McKinsey izveštaj).

Kompanije svuda, uključujući i Srbiju, izjavile su da ubrzano usvajaju nove poslovne modele koji koriste tehnologiju za dobijanje smisla u podacima i automatizaciju tokova posla. Međutim, daleko od toga da je to lak zadatak.

Globalni indeks usvajanja AI za 2021. otkrio je da preduzeća zapravo crpe podatke iz više od 20 različitih izvora – kao što su baze podataka, skladišta podataka i samih podataka. Veštačka inteligencija neće biti stvarnost za preduzeća dok se problem silosa podataka ne reši i dok ne budu mogli da pokrenu svoje podatke.

Kompanije su prinuđene da kopiraju podatke odakle god da potiču i konsoliduju ih na jedno mesto poput skladišta podataka ili jezera podataka kako bi iz njih izvukli vrednost. Ovo može da bude skupo, da stvara probleme sa kvalitetom i da ih izloži pitanjima upravljanja i privatnosti podataka.

Na primer, arhitektura strukture podataka rešava ove suštinske probleme i bolji je način za klijente da podaci funkcionišu, bez obzira gde se nalazili. Drugi primer - hibridni cloud. Omogučava kompanijama fleksibilno okruženje, tako da skladište, pristupaju, upravljaju i stiču uvid iz podataka — i to na način koji odgovara njihovom poslovanju.

Partneri smo sa brojnim klijentima u različitim industrijama kako bismo primenili IBM Cloud rešenja koja su moćna rešenja za moderno upravljanje podacima za koje nije potrebno da ponovo obučavate svoje IT osoblje za nauku o podacima i njihovu analizu— i to obezbeđuje da vaše operacije ostanu bezbedne i usklađene dok koristite te podatke u svom punom potencijalu.

Video: Probali smo Starlink u Srbiji, Maskov sistem za besplatan internet o kojem trenutno svet bruji

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Georg

    21. decembar 2022 | 10:24

    Bogami Novi Sad ima jaču ekspanziju nego bilo koji drugi grad na prostorima bivše ex Yu osim Beograda.

    0
    0

    Podelite komentar