• 0

Kako uspeti u Aziji iz Srbije: Nove prilike za srpske startape i kompanije

Mislim da srpski startapi i IT kompanije imaju sve veći potencijal. Iako beleže rast iz dana u dan, postoji još prostora za širenje poslovanja, poruči je Ueki

  • 0
Foto: Digitalna Srbija

Konferencija Kako uspeti u Aziji iz Srbije okupila je predstavnike korporacija, startapa, medija, diplomatije i države, kako bi predstavili mogućnosti koje azijsko tržište otvara za srpske startape i kompanije i šta im je neophodno da bi ostvarili uspešne rezultate poslujući u ovom delu sveta.

Konferencija je održana danas u Beogradu, a deo je NINJA akceleratorskog programa u organizaciji Inicijative Digitalna Srbija i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), koji je prvi put organizovan u Srbiji.

Na ovom jedinstvenom događaju razgovaralo se o uspesima domaće IKT industrije za koju se očekuje da je za prošlu godinu premašila izvoz od dve i po milijarde evra, njenoj otvorenosti za izlazak na strana tržišta i tome koje sve mogućnosti za srpske kompanije i startape postoje na onom tržištu koje je svojom veličinom obećavajuće, a u koje se ređe gleda — azijskom.

U uvodnom delu programa posebnu priliku da se obrati gostima imala je i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, a jedan od gostiju bio je i prvi sekretar Ambasade Japana u Srbiji Masudu Tatsura.

O tome kako azijsko tržište funkcioniše u poređenju sa srpskim, kao i koje su mogućnosti i izazovi izlaska na njega govorili su glavni zastupnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) na Balkanu Masahiro Ueki, direktor Afričko-azijske investiciono konsultantske kuće (AAIC) Šigeru Handa, generalni direktor i suosnivač fonda preduzetničkog kapitala Global Catalyst Partners u Japanu Koji Osava, regionalni direktor za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Jogendran Tijagaradža i menadžerka poslovnog razvoja Sezin Ata Diler iz Enterprise Singapore i direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić.

„Mislim da srpski startapi i IT kompanije imaju sve veći potencijal. Iako beleže rast iz dana u dan, postoji još prostora za širenje poslovanja. Prvo, Srbija je dobro geografski pozicionirana za povezivanje susednih zemalja i može da bude regionalni centar za startape na Zapadnom Balkanu, štaviše, regionalni centar IT industrije u Evropi. Drugo, srpsko društvo stari i time deli zajednička društvena pitanja sa drugim razvijenim zemljama. Pitanja kao što je starenje društva mogu biti meta rešenja budućih startap kompanija, a time i rešenja koja su primenljiva i na druge regione i društva. Treće, kvalitet i integritet ljudi sigurno podstiču dalji rast. Učenici 5. razreda počinju da uče programiranje kao obavezan predmet. Povećava se broj diplomaca sa fakulteta u oblasti IKT…”, poručio je Masahiro Ueki.

Da je ogroman potencijal značajan, ali ne i dovoljan razlog za uspeh naglasio je Koji Osava, investitor sa iskustvom u povezivanju neazijskih startapa sa azijskim tržištem:

„Globalni pristup je jedan od ključnih faktora uspeha startapa. Ulagao sam u startape bazirane u Silicijumskoj dolini poslednjih 20 godina — među njima je nekoliko njih ostvarilo stotine miliona dolara prihoda sa azijskog tržišta (što je takođe predstavljalo više od 70 odsto ukupnog prihoda tih kompanija) i izašlo na NASDAQ berzu. Ipak, kako bi obezbedili globalno prisustvo i poslovanje, startapi se suočavaju sa mnogim izazovima kao što su izgradnja tima na globalu, održivost tržišta i proizvoda/usluga i tako dalje.”

U okviru konferencije pokrenuta je i diskusija u formi panela u kome su učestvovali serijski preduzetnik Zoran Vasiljev iz fonda Forty5VC, suosnivač startapa HolyWally Veljko Vasić, menadžerka poslovnog razvoja Danijela Čabarkapa iz kompanije NTT Data Romania kao i Jogendran Tijagaradža iz Enterprise Singapore, organizacije pri Ministarstvu trgovine i industrije Vlade Singapura.

„Jugoistočna Azija je jedan od najbrže rastućih regiona sa velikom bazom korisnika i visokom stopom usvajanja tehnologije. To srpskim biznisima pruža odličnu priliku za diverzifikaciju u novom regionu koji im otvara mogućnosti u vrlo širokim oblastima kao što su gejming, zdravstvo i agrotehnologija. Srpske kompanije koje žele da uđu u region mogu da iskoriste uspostavljen inovacioni i startap ekosistem u Singapuru — od istraživačkih instituta, akceleratora i fondova preduzetničkog kapitala do jake baze startapa — da koinoviraju, testiraju i komercijalizuju nove ideje kako bi odgovorile na zahteve regiona. Neke srpske kompanije, kao što su HolyWally i Geometrid, već su napravile ovakve pomake”, napomenuo je Jogendran Tijagaradža.

Istom prilikom Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, podsetio je na istraživanje ove organizacije koje je pokazalo da najveći broj startapa svoje proizvode i usluge plasira na domaćem tržištu (72,8%), da je poslovanje izvan granica Srbije prvenstveno usmereno na tržišta Evropske unije i Sjedinjenih američkih država, ali i da se otvaranje ka tržištima Azije i Bliskog Istoka u vremenu kada do nas stižu vesti o recesji na zapadnim tržištima može smatrati optimizacijom poslovanja.

„Više od 80 odsto naših startapa odlučuju se za dalju internacionalizaciju. Međutim njihove su globalne ambicije uglavnom usmerene na Evropsku uniju, Sjedinjene američke države, zapadna tržišta generalno. Azijsko tržište često ostaje ispod radara, i to se dešava usled nedovoljne informisanosti o mogućnostima za razvoj koje pruža Azija. Inicijativa Digitalna Srbija će nastaviti da daje podršku domaćim startapima kroz upoznavanje sa tržištima kakvo je azijsko, jer jedino kroz interakciju sa različitim globalnim igračima, naše će kompanije imati priliku da postanu jedne od njih”, zaključio je Nebojša.

Zahvaljujući konferenciji Kako uspeti u Aziji iz Srbije domaće kompanije i startapi imali su priliku da dobiju odgovore na brojna pitanja o izlasku i poslovanju na azijskom tržištu, i ostvare nove konekcije u ovom delu sveta.

Video: Šta je pokazao startap skener, kakva je naša scena?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>