Vreme čitanja: oko 3 min.
Direktoru Tesla laboratorije Alesiju uručen Tesla diplomatski pasoš u Beogradu
Vreme čitanja: oko 3 min.
Zvanje Tesla ambasadora uveo je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u okviru kampanje "Osam decenija kulture sećanja na Nikolu Teslu"
Direktoru jedine preostale Tesla laboratorije sa Long Ajlenda, u SAD, u okviru naučnog centra Vordenklif Marku Alesiju, danas je uručen Tesla diplomatski pasoš, a na svečanoj ceremoniji koja će se održati sutra zvanično će postati Tesla ambasador.
Ovaj diplomatski pasoš i zvanje Tesla ambasadora uveo je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u okviru kampanje "Osam decenija kulture sećanja na Nikolu Teslu", a pasoš je Alesiju uručila nacionalni koordinator kampanje, ambasadorka Ljiljana Nikšić.
Alesi je Tanjugu rekao da prilika da dođe u Srbiju i dobije ovaj pasoš, pored uspostavljanja veze sa srpskom zajednicom, pomaže misiji koju ima poslednja Teslina laboratorija, prenosi Tanjug.
"Tesla je oduvek bio ponosan na dve stvari: njegovo srpsko nasleđe i njegovo američko državljanstvo kada je došao u Sjedinjene Američke Države. Za nas je važno da možemo da sarađujemo sa srpskom zajednicom i promovišemo to što Tesla predstavlja, njegove izume, ali i da edukujemo svet", rekao je Alesi.
Prema njegovim rečima, Tesla je verovao da su inovacije važne za unapređenje čovečanstva, inovacije koje nam je doneo značajno su promenile naš život a ako ih nadograđujemo, ostaju značajne i u budućnosti.
"Naš cilj u Teslinom naučnom centru je da pružimo edukaciju za mlade generacije i decu, da postanu 'Tesle budućnosti', kao i mogućnost da to učinimo na globalnom nivou. Veze kao ova, koja je uspostavljena u Srbiji sa našim muzejem u Njujorku, su temelj i čvrsto uverenje da je ova inicijativa internacionalna", rekao je Alesi.
Kada je reč o budućnosti Teslinog nasleđa, Alesi kaže da je ona u podršci mladih ljudi da postanu kreatori i nosioci inovacija, da za probleme sa kojima se suočavamo danas pronađu inovativna rešenja.
"Inovacije mogu da se dese u nauci i u biznisu. Važno je da svi mi širom sveta nađemo načine da nastavimo, da idemo dalje i rešavamo naše probleme globalno, tako da svi možemo da se razvijamo - to je bilo važno i Tesli", rekao je Alesi.
On je naglasio da je važno razumeti prošlost i primeniti neke važne principe iz prošlosti kako bi osigurali svetlu budućnost za sve.
U Ministarstvu spoljnih poslova Alesija je primila pomoćnica ministra zadužena za ekonomsku diplomatiju Jagoda Lazarević i tom prilikom razgovarali su o startap kompanijama i inkubatorima.
Alesi boravi u Beogradu povodom obeležavanja "Tesline godine" i radi potpisivanja prvog istorijskog sporazuma dve Tesline institucije - Vordenklif, koji je formiran 1899. godine i Saveza inženjera i tehničara Srbije koji je jedan od četiri najstarije inženjerske organizacije na svetu, a čiji je počasni član 1892. godine bio Tesla.
"Potpisivanje tog Sporazuma sutra, prvi put u istoriji, je kao polaganje zakletve Nikoli Tesli da Teslin narod - Srbi i Amerikanci prave akademski inženjerski most saradnje", rekla je Tanjugu ambasadorka Nikšić.
Naučni centar Vordenklif otkupio je 2012. od kompanije AGFA 6,5 hektara zemljišta na Long Ajlendu, udaljenom stotinak kilometara od Njujorka, gde je Tesla 1901. godine počeo da gradi čuvenu laboratoriju u kojoj je osmislio i realizovao neke od svojih ideja dragocenih za čovečanstvo.
Uspeli su samo zahvaljujući akciji koju je pokrenuo strip crtač Metju Inman – donacijama iz celog sveta otkupljeno je zemljište koje je do pre prodaje bilo totalno devastirano, čak je bilo pretvoreno i u smetlište.
Inman je akciju pokrenuo da bi sprečio da zemljište ode u ruke investitora koji su nameravali da ceo kompleks sravne sa zemljom a u želji da Vordenklif dođe u prave ruke i da konačno bude renoviran kako bi na pravi način svedočio o jednom od najvećih pronalazača u istoriji.
(Telegraf Biznis)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Naučnik
Ma važno je da se ovakvim nazovi naučnim organizacijama i njihovim direktorima uručuju pasoši, medalje, diplome, pa onda tapšanje po ramenu, veliki govori itd, itd. A probajte da od njih dobijete neku finansijsku podršku za neko svoje naučno istraživanje što bi i bio jedan od ciljeva pravih naučnih organizacija ... Naravno da je odgovor - to nije u delatnosti naše organizacije. I ovde u Srbiji imamo dve-tri takve slične organizacije i osim samohvalospeva i traženja donacija koje pokupe njihovi direktori, osnivači i tome slično ništa se drugo od njih ne dobije.
Podelite komentar