Spoj ćirilice i veštačke inteligencije na dlanu: Slede velike olakšice uz primenu novog ćiriličnog fonta
Ćirilica je definitino nešto što nas čini drugačijim i posebnim u odnosu na ostatak sveta, a Registar nacionalnog internet domena Srbije odlučio je da naše pismo sačuva od zaborava.
Povodom 12 godina postojanja ćiriličkog domena SRB, Registar nacionalnog internet domena Srbije, odlučio je da pokloni još jedan ćirilični font "Neo Geo" RNIDS, koji je za nepunih godinu dana izradila Olivera Stojadinović - profesorka Akademije primenjenih umetnosti.
- Pismo se odlikuje time što je geometrijskog karaktera. Samim tim je pogodnije za internet, što je vrlo važno, jer od kada sarađujemo sa RNIDS-om, akcenat je na upotrebi pisama na internetu - rekla nam je Olivera.
"Neo Geo" je je zasnovan na krugu, trouglu i pravougaoniku i smešten je u petolinijski sistem, što znači da je visina gornjih produžetaka malih slova veća od visine velikih slova.
Pismo je napravljeno tako da svako slovo zauzima istu širinu u celokupnom rasponu težina, što je posebno pogodno za interaktivne sadržaje. Do sada smo imali četiri fonta, dok sada imamo sedam, odnosno 14 težina i to: Thin, Light, Regular, Medium, Bold, Black, Heavy, Thin Italic, Light Italic, Italic, Medium Italic, Bold Italic, Black Italic, Heavy Italic.
Do sada su poklonjena četiri pisma - Areal RNIDS, Orto RNIDS, Lingva RNIDS i Etar RNIDS, koja su sada proširena za dodatne težine, pa su sada pogodniji za različite i kompleksne dizajnerske poduhvate, kako onlajn, tako i u štampi.
Pismo je već dostupno na veb-sajtu RNIDS-a.
COMtext i primena veštačke inteligencije
U toku 2024. godine, Registar je u saradnji sa više IT kompanija pokrenuo projekat COMtext, koja omogućava da se razvijaju internet alati i resursi za obradu srpskog jezika, koji se mogu koristiti u bilo koje svrhe.
Zasad, ovaj projekat je usresređen na pravno -administrativne tekstove, ali je cilj da se proširi na medicinu, ekonomiju, i mnoge druge branše. Kako nam je objašnjeno, što većom količinom tekstova COMtaxt raspolaže, to su rezultati bolji.
- Prilikom pretrage tekstualnih podataka iz pravnog domena, vi možete da dobijete rezultate pretrage, nezavisno od toga u kom obliku se ti termini javljaju u dokumentima koje pretražujete, što je do sada u principu bilo nemoguće - rekao nam je Vuk Batanović, naučni saradnik Inovacionog centra ETF Beograd, rukovodilac projekta.
Veštačka inteligencija može biti od velike pomoći kada je obrada teksta u pitanju, ali nažalost, sve je prilagođeno samo osnovnoj komunikaciji na srpskom jeziku. Zato je bitan sledeći korak - priprema podataka za prilagođavanje ovih modela srpskom jeziku.
- To je bitno da obezbedimo ne samo za ove modele koji barataju tekstom, nego i za druge jezičke tehnologije npr. za mogućnost pretvaranja govora u tekst i za mogućnost generisanja govora iz teksta - rekao je Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije UNDP.
Nenad Vasiljević koji radi kao IT stručnjak u pravnoj firmi, istakao je da veštačka inteligencija i te kako može da pomogne advokatima kada je količina posla u pitanju.
- Veštačka inteligencija inicijalno i ne zna šta treba da uradi, mi je treniramo. U situacijama kada imamo veliku količinu repetativnog posla, u tim situacijama je nezamenljiva. Može da defektuje pojavu ili ne pojavu. Inače, interesantna su rešenja geodetskog zavoda koja mogu imati i po 3.000 strana i imaju rok žalbe osam dana. To su nekada pregledali pripravnici koji su čitali danonoćno ta rešenja, a to sada radi neka vrsta robota - istakao je Nenad.
Jelena Pekez iz kompanije "Comtrade System Integration", nagoveštava da veštačka inteligencija nije tu da eliminiše advokata, već da smanji količinu posla.
- Ljudi su konačno postali svesni šta je to AI iako se o tome priča jako dugo, ali sada je to svima postalo očigledno. Skočila je potražnja. U Srbiji možda ne toliko, još uvek postoji neka zadrška, ali u Sloveniji je to izuzetno dominantno. Mi smo dobili sedam novih klijenata u roku od jednog kvartala. Pokušavaju da budu u trendu - rekla nam je Jelena.
(Telegraf Biznis)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.