Velika tajna Stiva Džobsa: Sa 19 godina otišao u Indiju, usvojio ovo drevno znanje i postao MILIJARDER

Godine 1974., dvadesetogodišnji Stiv Džobs, tada tek student koji je napustio Reed koledž, spakovao je ranac, obrijao glavu i otišao u Indiju u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. Nije tragao za poslovnim modelom. Tražio je – kako je sam rekao – “unutrašnju jasnoću i istinu.”

Ono što nije znao tada bilo je da će iskustvo siromaštva, tišine i askeze postati njegov najvredniji kapital.

Teme za vas

“Jednostavnost može biti teža od kompleksnosti”

Tokom sedam meseci koje je proveo u Indiji, Džobs se susreo sa potpunim odsustvom zapadne logike. Umesto brzine, strukture i kontrole, naišao je na haos, tišinu i prihvatanje nepoznatog. Umesto u tehnološkim laboratorijama, inspiraciju je pronašao u prašnjavim selima i zen praksama.

Foto: DB Apple / DPA / Profimedia

“Jednostavnost može biti teža od kompleksnosti: morate naporno raditi da biste očistili razmišljanje i napravili nešto jednostavno. Ali isplati se na kraju, jer kada to postignete, možete pomeriti planine.”

Ova filozofija prožimala je sve što je kasnije radio u Appleu: od dizajna prvog Macintosh računara, do estetike iPhonea. Sve je moralo biti minimalno, intuitivno i duboko povezano sa čovekovim iskustvom.

Zen i umetnost dizajna korisničkog interfejsa

Zanimljivo je da je Džobs po povratku u SAD, govorio da mu je Indija "očistila misli" i pomogla da shvati šta ljudi zaista žele, a da to ne umeju da kažu. To je kasnije pretočio u Apple proizvode: uređaje koji govore jezikom emocije, ne samo funkcionalnosti.

Foto:Shutterstock.com

“Ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš.”

Džobs je verovao da tehnologija mora biti nastavak duhovne funkcije, a ne samo alat za rad. Njegovo insistiranje na kontroli svakog detalja – hardvera, softvera, pa čak i pakovanja - proističe iz zen učenja o celovitosti.

Od prašine do triliona

Malo je poznato da je Džobsovo vreme provedeno u ašramima i pešačenjima bosonog po ruralnoj Indiji postavilo osnovu njegovog kasnijeg odnosa prema novcu. On nikada nije težio luksuzu na način tipičan za Silicijumsku dolinu. Njegov fokus je bio na uticaju, smislu i estetici.

Printskrin: YouTube/Protectstar Inc.

Ipak, ta filozofija mu je donela bogatstvo od preko 10 milijardi dolara, dok je Apple prešao prag od $1 trilion vrednosti, postavši prva američka kompanija sa tom oznakom.

Zašto ga je iskustvo siromaštva učinilo bogatim

Postoji paradoks koji prati Stiva Džobsa – čovek koji je stekao bogatstvo tako što je pokušao da ga se oslobodi.

Indija mu nije dala poslovni plan, već unutrašnju mapu. Naučila ga je da:

- Ne postoji suštinska vrednost u gomilanju.

- Da bi proizvod bio veliki, mora biti prosto i autentično ljudski.

- Tišina i introspekcija mogu voditi ka revolucionarnim idejama.

Foto: Profimedia/Getty images/JUSTIN SULLIVAN

Bogatstvo se ne gradi u PowerPoint prezentacijama, već u tišini

Možda je najvažnija lekcija koju možemo naučiti od Džobsa ta da pravi kapital ne dolazi iz grčevite potrage za novcem, već iz autentičnog razumevanja sebe, sveta i onoga što ljudima zaista treba.

U Indiji je naučio da manje zaista može biti više – i upravo je to "manje" donelo mu više od bilion dolara.

“Najvažnija stvar je imati hrabrosti da pratiš svoje srce i intuiciju. Sve ostalo je sporedno.”

(Telegraf Biznis)