Ovo je najcrnji scenario: Šta će se desiti sa današnjim svetom ako se internet ugasi?!

Šta bi se dogodilo kada bi ceo svet odjednom ostao bez interneta? Pitanje koje je donedavno zvučalo kao naučna fantastika, danas se sve češće pojavljuje u naučnim radovima, stručnim analizama i romanima distopijske fikcije. Digitalni mrak više nije samo apstraktna pretnja – on bi mogao da izazove ekonomski i društveni potres kakav savremeni svet još nije doživeo.

Naučnici upozoravaju: „Internet apokalipsa je moguća“

Još 2021. godine istraživačica sa Univerziteta Kalifornija, Sangeeta Abdu Đjoti, predstavila je rad pod naslovom „Solarne superoluje: Planiranje za internet apokalipsu“, upozoravajući da bi snažna solarna oluja mogla da onesposobi podmorske kablove i izazove globalni prekid interneta na više nedelja ili čak meseci.

Teme za vas

Foto:Shutterstock.com

„Internet nije neuništiv. Može se srušiti, i to zbog prirodnih ili tehničkih uzroka“, upozorio je i Svetski ekonomski forum još 2012. godine.

Koliko bi to koštalo?

Ekonomske posledice bile bi nesagledivo veće od bilo koje energetske krize. Onlajn trgovina bi stala, banke i berze bi izgubile osnovni kanal komunikacije, a milioni firmi ostali bi bez poslovnih modela.
Procene stručnjaka pokazuju da bi samo jedan dan bez interneta mogao globalnu privredu da košta stotine milijardi dolara.

Foto:Shutterstock.com

„Savremena ekonomija više ne zavisi od nafte, već od podataka. A podaci ne teku cevima, već kablovima i serverima“, kaže ekonomistkinja Sara Lin iz Singapura.

Književnost je odavno upozorila

Tema totalnog digitalnog kolapsa nije zaobišla ni beletristiku.

Edvard Morgan Forster još 1909. u priči „Mašina staje“ opisuje društvo koje zavisi od jedne mašine – dok ona jednog dana ne stane.

Marc Elzberg u trileru „Pomračenje“ prikazuje kako hakerski napad parališe evropsku energetsku mrežu i izaziva domino-efekat u svakodnevnom životu. Jednog hladnog februarskog jutra cela Evropa ostala je bez struje. Bivši haker i društveni aktivista Pjero Mancano istražuje mogući uzrok nestanka struje. Kada je naišao na ozbiljan trag, pretpostavlja da je reč o hakerskom napadu i svoja saznanja pokušava da podeli sa odgovarajućim službama – doduše, bezuspešno. Mancanu je jasno da je njihov neprijatelj izuzetno lukav i nemilosrdan, tim pre što ubrzo on sam postaje glavni osumnjičeni. Bojar, komesar Evropola koji je spreman da sasluša njegove teorije, pronalazi sumnjive mejlove na njegovom kompjuteru. Otprilike u isto vreme kada je i u Americi nestala struja, u potrazi za počiniocem Mancanu se pridružuje i novinarka CNN-a Loren Šenon. A sve to vreme, cela Evropa, a potom i Amerika, u mraku se suočavaju sa najvećim mogućim izazovom: preživljavanjem.

Foto:Promo

Vilijam Forstčen u romanu „Jedna sekunda kasnije“ zamišlja Ameriku posle elektromagnetnog impulsa – bez struje, bez komunikacija, bez medicine.

Don DeLilo u kratkom romanu „Tišina“ slika trenutak globalnog nestanka signala tokom Super Boula i panične reakcije ljudi. U ovom romanu, DeLilo pokazuje kako izgleda svet u kome su svi ekrani odjednom pogašeni: s gubitkom smisla postojanja digitalnih uređaja, nepovratno nestaje i smisao postojanja čovečanstva. Od takvog užasa, gora je samo ravnodušnost s kojom ljudi otkrivaju da više ne umeju da vide, čuju, osete i razumeju jedni druge. Zbog toga je novi roman Dona DeLila sazdan od malog broja reči: između tih reči je moćna i zastrašujuća tišina koju treba osluškivati sa strepnjom, ali i sa slabašnom nadom da će ova bespoštedna vizija najvećeg proroka među živim američkim piscima ostati neostvarena. Ili, ako ništa drugo, da se neće ostvariti pre no što stignemo da pročitamo Tišinu.

Foto:Promo

„Književnost nas već više od jednog veka upozorava da bi prekid komunikacionih sistema mogao da bude civilizacijski lom“, ističe jedan od kritičara DeLilovog dela.

Priručnici za preživljavanje digitalnog mraka

Na tržištu su se već pojavile knjige praktičnog karaktera poput „Preživeti internet mrak“, koje savetuju kako obezbediti hranu, komunikaciju i novac u svetu bez interneta. Ideja da se pripremamo za „dan kada mreža padne“ više ne deluje kao paranoja, već kao racionalna mera predostrožnosti.

Foto:Shutterstock.com

Zašto je ovo ekonomska tema?

Internet je danas infrastruktura važnija od autoputeva, luka ili aerodroma. Bez njega staju trgovina, bankarstvo, transport i zabava. Pad interneta ne bi bio samo tehnološka, već i ekonomska i društvena kriza globalnih razmera.

Foto:Shutterstock.com

„Ovo nije pitanje da li će se desiti, već kada i kako ćemo biti spremni. Sledeći put šteta može biti nenadoknadiva“, upozorava profesor sajber bezbednosti sa Oksforda, Džejms Kolijer.

(Telegraf Biznis)