• 10

Kuće od zemlje su hit u svetu, u Vojvodini ih ima mnogo, a ovako ih možete obnoviti ili napraviti

U mnogima i danas ljudi žive iako su građene pre 60, 70, pa čaki 100 godina

  • 10

U dobrom delu Vojvodine i dalje se mogu naći kuće od zemlje. U mnogima i danas ljudi žive, iako su građene pre 60, 70, pa čak i 100 godina. Bračni par Kojičić je pre desetak godina počeo da obnavlja jednu ovakvu kuću u Mošorinu. Ideja je da se tu osnuje Centar za zemljanu arhitekturu.

Ovaj objekat trebalo bi da uskoro bude potpuno završen. Tokom avgusta će u Titelu i Mošorinu da boravi više od 100 učesnika prve balkanske konferencije o gradnji zemljom i Festivala zemljane arhitekture.

Kada bude završena, kuća od zemlje u Mošorinu će postati Centar za zemljanu arhitektru. Za sada se u njoj okupljaju članovi Kluba finih zanata, ali i svi oni koji su zainteresovani za gradnju zemljom, piše ilovezrenjanin.com.

- Kuća je kupljena krajem 2010. Prvih godina smo stidljivo ispitivali teren, učili, testirali, pravili velike greške. Sada smo konačno tu negde da završimo obnovu predstojećeg objekta. Ideja je da on bude funkcionalan, da može da prima ljude koji dolaze sa strane. Da oni mogu ovde da odsedaju, da se ovde održavaju treninzi. U tom smislu smo podigli i jednu radionicu gde smo prebacili deo aktivnosti. U poslednje dve godine smo priveli kraju grube radove i došli smo do onih finijih. Tako smo radili završne obrade unutra, police, vajali smo “čarobni” pasulj, radili smo završne slojeve podova - navela je Dragana Kojičić, arhitekta.

Dragana se tokom studija specijalizovala za izgradnju kuća od zemlje. Kaže da je obnavljajući svoju kuću od zemlje u praksi primenila sve što je na studijama učila.

- Bilo je puno grešaka. Puno toga smo radili iznova. Podove naročito. Sve te fine slojeve koji su pucali. Ali, to je bila faza eksperimentisanja koju smo morali da prođemo da bismo naučili da radimo sa našom zemljom. Jer jedno je teorija, a drugo praksa. Svaka zemlja je specifična. Svaka ima drugačiji sastav. To smo morali da proverimo i ispitamo, da bismo znali kako da je koristimo. Svašta smo radili od podova, zidova, tavanice. Koristili smo naboj, pleter, čerpiće - kaže Kojičić.

Najviše problema dok se radila kuća od zemlje bilo je sa podovima.

- Tradicionalno su se zemljani podovi radili na zemlji. Međutim, vlagu i neke druge probleme koji se u tom slučaju javljaju smo hteli da izbegnemo. Tako smo prvo kopali 40 centimetara i svu tu zemlju smo izbacili. Onda smo stavili debeo sloj šljunka. Hteli smo da uradimo naboj, ali je naboj ispucao. Verovatno zato što taj šljunak nije najstabilniji. Onda smo sve to vadili, pa smo radili sa slamom, pošto slama armira. Nije bilo problema, tako da je to bila dobra odluka. Posle grubih radili smo finije slojeve poda.

- Hteli smo da budu što ravniji, pa smo stavljali libelu i pomerali je. Onda se, tu gde je libela stajala, vlakna nisu povezala, pa je pucalo po tome. Zato treba prakse. Kad krene da se radi onda se vide svi problemi. Najveći problem sa podovima je to što njima treba puno vremena da se suše. Tradicionalno se za njihovo premazivanje koristila kravlja balega, a danas su to ulje, vosak, pigmenti. Tako da oni mogu da izgledaju stvarno jako lepo - objašnjava ona.

Za obnovu kuće u Mošorinu koriste se materijali sa tog lokaliteta, a ideja je da se koristi zemlja na koju se naiđe na terenu.

- Svaka zemlja je manje-više dobra za gradnju, ali treba da se testira da se vidi koliko je ona glinovita. Ako je jako glinovita koristićemo je za neke maltere. Ako je manje glinovita koristićemo je za naboj - navodi ona.

Postoji 6-7 terenskih testova koje koriste. Jedan ze zove test cigare.

- Napravimo jednu cigaru od zemlje dužine 20-ak centimetara i spuštamo je da pada sa neke klizeće površine. U zavisnosti od toga gde se ona slomi određujemo za šta ćemo je koristiti. Ako se slomi na dužini od 5 do 15 centimetara to znači da tu ima dovoljno gline da se zemlja koristi u gradnji.

- Drugi test je test flaše. Stavi se jedna četvrtina zemlje i tri četvrtine vode. To se dobro promeša i onda se ostavi da se zemlja spusti. Gornji sloj je sloj gline i na osnovu toga možemo da odredimo za šta je zemlja dobra. Takođe, testiramo i različite vrste maltera. Zemlju mešamo sa plevom, sa peskom i onda gledamo šta puca, a šta ne - navodi ona.

Sve što može, u ovoj kući se pravi od zemlje.

Prva balkanska konferencija za gradnju zemljom se održava u Titelu od 23-25. avgusta.

Vinko Šarkanji, majstor iz Varaždina kaže da svako za 15 minuta može da nauči da pravi čerpić, zemljanu ciglu koja se suši samo na suncu.

Pogledajte vodeo: Dajte teleport mašinu! Ova kuća na drvetu je simbol zimske idile

(Telegraf Biznis/ilovezrenjanin.com)

Komentari

  • Dejan

    Te kuce su savršene, pod uslovom da se ugradi kvalitetna hidroizolacija, jos 100 god moze da se zivi u njoj u predivnom ambijentu. Do sad smo uradili oko 2000 stambenih objekata, dan danas su suve bez vlage

  • 6y66

    E a koriste sljunak (!?!?) i labelu... pa da, to su koristili i pre 100 godina.... mora daste i zemlju vadili bagerom i mesali sve to u mesalici, isto kao pre 100 godina... nidje veze

  • Čiča

    Te kuće su odlične. Pune štakora, buba, vlage...

Preporuka sa Weba

Google preporuke