Ceo region muku muči i traži sezonce, broj stranih u Srbiji nepoznat

Ne postoji zvanična evidencija angažovanih stranih sezonskih radnika, a nije poznato koliko njih radi na srpskim njivama, gradilištima...

Sve zemlje regiona muče istu muku, kako naći dovoljan broj sezonskih radnika, a među njima i Srbija, koja sada, kao i njeni susedi, sve više traži radnu snagu u komšiluku.

Nadležni upozoravaju na oprez i savetuju da se građani pre puta dobro raspitaju ko je poslodavac i da li nudi ugovore, jer je nedavno, prema pisanju medija, jedna hrvatska agencija "izigrala" grupu od 30 sezonaca, među kojima je njih deset iz Srbije, a koji su dobili posao kao sezonci u Termama Čatež u Sloveniji.

Podaci pokazuju da ugostiteljima i hotelijerima na Hrvatskom primorju, gde sezona uveliko traje, prema procenama tamošnjih strukovnih udruženja i privredne komore, nedostaje oko pet hiljada radnika, mahom u sektoru turizma.

U Crnoj Gori je, prema izjavama zvaničnika, ove godine angažovano više od 10.000 radnika na sezonskim poslovima, što je povećanje za hiljadu sezonaca u odnosu na godišnji prosek.

Nedostatak radne snage na "letnjim poslovima" u susednim državama godinama unazad popunjavaju radnici iz Srbije i BiH, najčešće na građevinskim poslovima i u restoranima i hotelima, ali i domaći poslodavci zapošljavaju sve više privremenih radnika kako iz zemlje, tako i iz zemalja regiona.

Međutim, kako ne postoji zvanična evidencija angažovanih stranih sezonskih radnika, nije poznato koliko njih radi na srpskim njivama, gradilištima...

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je od početka januara do druge polovine jula izdato 6.700 radnih dozvola stranim državljanima, ali nepoznato je koliko njih je angažovano na sezonskim poslovima.

U Ministarstvu za rad rekli su Tanjugu da se sezonski poslovi mogu obavljati i na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se "posebna evidencija o angažovanju sezonskih radnika po ovim ugovorima ne vodi".

ZEMLJISTE EVIDENTIRANJE SUBVENCIJE

Foto: Tanjug/Tanja Valič

S druge strane, od početka primene softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u Srbiji prijavljeno je oko 17.000 sezonaca koji su radili 312.000 radnih dana, kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

- U budžet Republike Srbije je na ovaj način uplaćeno više od 600.000 evra na ime poreza i doprinosa - odnosno, nešto više od 70 miliona dinara, navodi Čauševićeva.

Cilj države je da se 80 do 100 hiljada sezonaca, koliko prema nekim procenama radi tokom godine na sezonski poslovima u Srbiji, izvede iz "sive zone", odnosnoi uvede u legalne tokove rada.

Obzirom da ne postoje podaci o broju prijava sezonskih radnika iz prethodne godine, jer se sa primenom Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počelo 7. januara ove godine, nije moguće doći do brojke da li je reč o povećanju ili smanjenju broja prijavljenih radnika na sezonskim poslovima u ovoj godini.

Podaci pokazuju da su od 212 poslodavaca u Srbiji koji su do sada koristili ovaj sistem, trećina njih vlasnici poljoprivrednih gazdinstava.

Sedamdeset procenata onih koji angažuju radnike ipak su i dalje velika preduzecaha, kombinati, koji u svom posedu imaju velike plantaže, najčešće voća i povrća.

Sezonci se najviše angažuju u Vojvodini, ali statistika beleži i da je značajan broj ovih radnika angažovan na jugu, u Leskovcu.

Najveći broj sezonaca koji se angažuju na nekoliko nedelja, bez bilo kakvog ugovora o radu, i tako ostaju i bez svih radnih prava, dnevnice zarađuju kod gazda poljoprivrednih imanja, koje inspektori rada gotovo da ne obilaze.

Da li zbog toga što imaju razumevanja za to da vlasnici, recimo voćnjaka u Srbiji, jedva da pronalaze berače, pa često idu u potragu za njima u susedne zemlje, ili što nema dovoljanog broja inspektora, ali i ovi radnici, ma koliki njihov broj bio, po zakonu moraju biti zaštićeni.

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Tagovi: nedostatak radnika, Sezonci, Sezonski radnici

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (19)
Poređaj komentare:
  • T
    Tomatinjo

    I da dodam kada bi se tako obilato plaćalo za rad kolika bi krajnja cena poljoprivrednih proizvoda za krajnjega potrošače bila? Ako je prosečna plata u Srbiji oko 450 ev ne mogu ni sezonci očekivati puno više. Proizvodnja u poljoprivredi je sezonska pa i pljoprivredniku valja preživeti ostatak godine kada nema uroda. Ali bude i tada raznih troškova npr oko čuvanja, sazrevanja isl prizvoda.

  • T
    Tomatinjo

    Ovi što bi da im se obilato plati za rad hoće li preuzeti i rizik i gubitke kada godina nije rodna? Ili kada dobro rodi pa otkupna cena bude ispod svkoga rentabilnoga nivoa? Kada grad i nevreme uništi urod ko to treba da snosi? Svi bi da traže a niko ne bi da podeli rizik i gubitke. Nekada i uspešna gidina ne može da nadoknadi gubitke iz prethodnih godina.

  • Č
    Čiča

    Dnevnica 40 €. Ne mora kao na zapadu 80-100.i eto počinjem da radim. I naravno to je Dnevnica za 8 sati. Oćeš nećeš. Neka gazda vozi porše Ali hoću i ja Nov auto. Može i škoda... Ako nećeš nek ti rade majka, otac, žena... za džabe. Molim lepo.