Evo ko u Srbiji najteže dolazi do posla, i zašto

Najteže za posao je manipulantima u proizvodnji obuće i kožne galanterije, a do posla takođe teško dolaze komunalni higijeničari, trgovinski manipulanti, manipulanti u održavanju mašina i postrojenja, konfencijski i trgovinski manipulanti, pokazuju podaci NSZ.

Što se tiče drugih kategorija i stručne spreme, prema podacima NSZ, do poslova najteže dolaze profili tekstilne struke (šivac konfekcije, krojač tekstila, prelac, tkač, tekstilni tehničar), kao i profili pravne struke (pomoćni daktilograf, upravni tehničar, pravnik).

U NSZ za Tanjug kažu da u cilju povećanja zaposlenosti utvrđuju programe i mere aktivne politike zapošljavanja, koje omogućavaju kontinuirano usavršavanje.

Organizuju Obuke za tržište rada koje imaju za cilj sticanje specificnih znanja i veština, radi podizanja kompetentnosti i konkurentnosti nezaposlenih na tržištu rada i doprinosa bržem zapošljavanju nezaposlenih lica, ističu u ovoj instituciji.

Foto: Telegraf

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja obuhvataju posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, profesionalnu orijentaciju i savetovanje o planiranju karijere, dodatno obrazovanje i obuke, subvencije za zapošljavanje, podsticaje za zapošljavanje korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, javne radove...

Takođe se preduzimaju mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, kao i sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja.

Mere ili programi u koje će se lice uključiti zavise, pre svega, s jedne strane od potreba za pružanjem pomoći od NSZ u traženju posla i potrebama tržišta rada, s druge, a utvrđuju se Individualnim planom zapošljavanja koji potpisuju lice i služba za zapošljavanje.

U ovoj godini, status teže zapošljivih lica, a u skladu s procenom zapošljivosti, koja imaju prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja, imaju mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (koji su na evidenciji duže od 12 meseci, a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi u domskom smeštaju, mladi u hraniteljskim porodicama, mladi u starateljskim porodicama i žrtve porodicnog nasilja.

U cilju podrške rastu zaposlenosti i povecanju zapošljivosti nezaposlenih lica, a u skladu s Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2019. godinu planirano je ukljucivanje 135.560 lica u mere aktivne politike zapošljavanja, od kojih je 7.400 osoba sa invaliditetom, odnosno 575 lica uz finansiranje sredstvima iz Projekta IPA 2013.

Foto: Pixabay

Inače, merama aktivne politike zapošljavanja se obuhvataju prvenstveno teže zapošljiva lica, višestruko teže zapošljiva lica i lica koja pripadaju posebno osetljivim kategorijama nezaposlenih.

Teže zapošljiva lica čine oko 95 odsto ukupnog broja lica uključenih u mere. U mere aktivne politike zapošljavanja u periodu januar-jul 2019. godine ukljuceno je ukupno 92.410 nezaposlenih lica, od cega 88.274 lica pripada kategoriji teže zapošljivih, među kojima je 28.962 mladih do 30 godina i 6.271 osoba sa invaliditetom. Takođe, u mere je uključeno 792 nezaposlenih lica uz finansiranje sredstvima iz Projekta IPA 2013.

Za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje je krajem februara raspisala 12 javnih poziva za obuke.

Jedan od dobrih primera je i obuka za zavarivače, a početkom meseca su dodeljeni sertifikati i atesti za grupu od 29 zavarivača koji su uspešno završili obuku u Zavodu za zavarivanje u Beogradu.

Predstavnici NSZ saopštili su tom prilikom da su poslodavci iz Beograda već iskazali potrebu za zapošljavanje 15 obučenih zavarivača.

Obuka je organizovana u okviru projekta "EU podrška Nacionalnoj službi za zapošljavanje", koja ima za cilj smanjenje nezaposlenosti. Obuke su samo jedan deo aktvnosti projekta, kojim je obuhvaćeno 175 lica iz kategorije dugoročno nezaposleni. Prošlo ih je 115 njih, a u toku je obuka za još 60 lica.

Inače, prema podacima sajta Poslovi.infostud.com, kategorije poslova u kojima su oglasi najčešće objavljivani u prvih osam meseci ove godine su trgovina i prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnike.

S druge strane, najtraženije pozicije van IT oblasti su bile prodavac, komercijalista, vozač, magacioner, telefonski operater i administrativni radnik.

I ove godine, kao i prethodne, podaci pokazuju da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do kadrova iz oblasti nege lepote - frizer, kozmetičar, ugostiteljstva -kuvar, mesar, pekar, građevine - armirač, zidar, i mašinstva - autolimar, metaloglodač, stolar.

Kada je reč o stručnoj spremi koju poslodavci traže, trend koji postoji od 2016. godine jeste da je i dalje traženija srednja stručna sprema koju su poslodavci tražili za više od polovine ukupnog broja raspisanih oglasa za posao.

S druge strane, za svega 11 odsto poslova bio je neophodan završen fakultet ili master, a za 35 odsto poslova Visoka škola ili baćelor.

(Telegraf Biznis/Tanjug)