• 4

Šta sve utiče na broj dana vašeg odmora u Srbiji? Kako neko ima 20, a drugi 23?

Otkud razlika?

  • 4

Većina radnika na pitanje koliko imaš odmora, odgovara sa "dvadesetak", to je tačno i zakon tako nalaže, ali da li znate šta sve utiče na tačan broj dana vašeg godišnjeg odmora?

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

- Uvećanje trajanja godišnjeg odmora radnika se najčešće postiže kroz socijalni dijalog i u procesu kolektivnog pregovaranja Sindikata i Poslodavca. Naime, kolektivnim ugovorima bliže se uređuju osnovi uvećanja godišnjeg odmora, a najčešće se dužina trajanja godišnjeg odmora uvećava po osnovu: doprinosa u radu, uslova na radu (rad noću, rad sa skraćenim radnim vremenom, rad na radnim mjestima sa povećanim rizikom), stručne spreme, odnosno složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti, vremena provedenog na radu, po nekim ličnim svojstvima radnika, kao poseban vid brige o njihovim potrebama i potrebama očuvanja porodice (uvećanje po osnovu brige o djeci i članovima uže porodice, uvećanje licima sa invaliditetom kao vid prevencije zdravlja - rekao je za Telegraf Biznis Mr Milorad Mitrović, dipl. pravnik i Sekretar Sindikata uprave.

Osnovi uvećanja godišnjeg odmora i broj dana uvećanja utvrđuju se kroz procese pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, ističe on.

Dakle, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

- po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana)

- po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana,  zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan)

- po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana,  zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada  – za 1 radni dan)

- po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana)

-  zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana

- po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, u svakom slučaju ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira i ako se ispune uslovi po više osnova za duži odmor. Prema tome, zaposleni u državnim organima ne mogu da koriste godišnji odmor u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira na eventualno ispunjavanje uslova iz citiranih kriterijuma za godišnji odmor koji bi trajao duže od navedenog maksimuma.

Na sličan način poslodavci iz privatnog sektora utvrđuju dužinu trajanja godišnjeg odmora-zakonski minimum od 20 radnih dana se uvećava prema definisanim kriterijumima, ali se u svakom slučaju ne može koristiti u trajanju dužem od određenog broja dana, odnosno određuje se maksimalno trajanje.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dexi

    Tačno ali u državnoj upravi, to kod privatnika ne pije vodu

  • Ljubica

    Moze 35 Dana najvise

  • Maja

    Ja imam 10 dana odmora,a u tih 10 spada i vikend

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke