Njegov kadar ima minimalnu platu od 4.000 € i tražen, siguran posao u Srbiji: Upoznajte direktora VA
Za njegovu školu kažu da je "kao avion", i nije to samo zato što se u njoj kale budući piloti i avio-mehaničari. Vazduhoplovna Akademija je jedina škola u Srbiji u kojoj su svi obrazovni profili dualni, a njen direktor Goran Cvijović govori za naš portal zašto su toliko popularni i kako su zapali za oko nemačkom MTU.
"Često sam bio tužan razmišljajući kakve bi tek rezultate postizala naša deca kada bi imala priliku da uče u prostoru i na modernoj opremi kao njihovi vršnjaci u tim zemljama", rekao je Cvijović u intervjuu za Telegraf Biznis, govoreći između ostalog i o tome da u školu tri decenije nije bio uložen ni dinar.
Ipak, o njegove učenike se otimaju već u klupama, posao im je zagrantovan, a plate visoko, visoko iznad prosečnih srpskih.
- Zbog čega je Vazduhoplovna akademija jedinstvena srednja stručna škola u Srbiji, kada je i kako nastala transformacija koju vidimo sada?
- Istorija Vazduhoplovne akademije duga je skoro jedan vek. Izgradnja škole započeta je 1922. a prva generacija učenika upisana je 1924. godine. Jedina smo vazduhoplovna škola u Srbiji i regionu sa sertifikatom EASA (European Union Aviation Safety Agency). Škola je od svog osnivanja prvo kao Srednja tehnička škola, a posle Drugog svetskog rata kao Tehnička škola "Petar Drapšin" pored niza zanimanja iz drugih oblasti kontinuirano je školovala i vazduhoplovne kadrove.
Početkom ovog veka deleći sudbinu svoje države gubili smo korak sa modernim evropskim modelima školovanja vazduhoplovnog osoblja, iz tog razloga 2007. godine doneta je odluka da se u jednoj godini ugase svi stari obrazovni profili i kreira pet novih čiji će planovi i programi biti u potpunosti usaglašeni sa standardima evropske vazduhoplovne regulative, a da se istovremeno pokrene procedura sertifikоvanja škole pred EASA.
U tom trenutku bile su to veoma radikalne i rizične promene do tada neviđene u obrazovnom sistemu Srbije. Ogroman rad i energija uloženi u transformaciju škole rezultirali su time da se posle 80 godina ponovo 2010. pokreće program školovanja za Ministarstvo odbrane odnosno pet obrazovnih profila za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane vojske Srbije. Posle procesa sertifikacije koji je trajao pune četiri godine 2011. EASA je sertifikovala Vazduhoplovnu akademiju kao ovlašćeni centar za obuku po PART-147, bio je to krunski dokaz uspešne transformacije škole.
- Koje kadrove škola školuje u redovnom programu, kuda posle Akademije?
- Na šest smerova civilnog programa učenici se školuju za obavljanje poslova pilota (teorijska obuka PPL), avio-mehaničara, osoblja zemaljskog opsluživanja, zaštite informaciono komunikacionih sistema u vazdušnom saobraćaju, traganja i spasavanja u vazdušnom saobraćaju, obezbeđivanja aerodroma.
Na vojnom programu kroz pet smerova učenici se školuju za profesionalnu službu u jedinicama Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane vojske Srbije.
Proces školovanja vazduhoplovnog osoblja se ne završava sticanjem odgovarajuće diplome, dozvole za rad ili licence već je to proces kontinuiranog celoživotnog učenja. U toku svojih profesionalnih karijera piloti, avio-mehaničari, kontrolori leta, flajt dispečeri, kabinsko osoblje, zemaljsko osoblje moraju u skladu sa regulativom da periodično prođu obuke koje se odnose na osvežavanje znanja, uvođenja novih standarda ili obuke za tip ukoliko počinju da rade na novim tipovima vazduhoplova.
- Poznate su aktivnosti van školskog sistema Akademije, centri za obuku vazduhoplovnog osoblja?
- U sklopu našeg Centara za obuku vazduhoplovnog osoblja rade: Centar za obuku pilota po Part FCL, Centar za obuku vazduhoplovno - tehničkog osoblja po Part 147, Centar za obuku vazduhoplovnog osoblja u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, Centar za testiranje znanja engleskog jezika za pilote aviona i pilote helikoptera (Language Proficiency) i Centar za obuku osoblja koje obavlja poslove prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari na vazduhoplovnom pristaništu. Ovi centri su ovlašćeni od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
- Kolika je zainteresovanost za takvu vrstu zanimanja i vaš sektor? Znamo da svake godine bude gužva i da nekoliko kandidata konkuriše na jedno mesto?
- Atraktivnost vazduhoploivnih zanimanja, perspektiva brzog zapošljavanja i visokih plata, mogućnost sticanja dozvola za rad i međunarodno priznatih licenci su razlozi zbog kojih iz godine u godinu ogroman broj mladih iz Srbije, ali i iz regiona želi da upiše Vazduhoplovnu akademiju.
Ta konkurencija dovodi do stalnog podizanja broja bodova potrebnih za upis i kvaliteta upisanih učenika. Mi svake godine upisujemo 216 učenika u prvi razred, a broj učenika koji konkurišu na jedno mesto različit je od smera do smera i kreće se od 5 na vojnim smerovima do 15 kandidata na jedno mesto na nekim civilnim smerovima što znači uspeju da se upišu samo najbolji.
- Uloga Vazduhoplovne akademije vidljiva je u novoj državnoj inicijativi dualnog obrazovanja. Akademija je to decenijama radila, šta je sad drugačije i bolje?
- Vazduhoplovna regulativa u programima školovanja vazduhoplovnog osoblja propisuje pored sadržaja i fondova sati teorijskih predmeta i fondove sati praktične obuke koje učenici moraju da provedu u realnim radnim uslovima ukoliko žele da steknu odgovarajuća ovlašćenja odnosno dozvole za rad.
Implementirajući vazduhoplovne standarde u nastavne planove i programe naših obrazovnih profila mi već duži niz godina realizujemo nastavni proces sa elementima dualnosti.
Višedecinijska uspešna saradnja škole sa kompanijama Er Srbija, JAT Tehnika i Aerodrom "Nikola Tesla" osnov su takvog modela školovanja. Međutim, taj model školovanja bio je u koliziji sa klasičnim modelom srednjeg stručnog obrazovanja, dinamične promene planova i programa koje zahteva česta izmena međunarodne vazduhoplovne regulative, tržišta rada i vazduhoplovne kompanije često nije bilo moguće sprovesti zbog nedorečenih i komplikovanih zakonskih procedura.
Tako smo u dva navrata bili svedoci da su se određene izmene sprovele zaključima Vlade Republike Srbije da bi se održala na snazi ovlaščenja EASA. Uvođenje dualnog modela školovanja u naš obrazovni sistem i pre svega donošenje Zakona o dualnom obrazovanju svi ovi problemi su rešeni.
Napravljen je funkcionalan model školovanja koji u potpunosti zadovoljava međunarodne standarde školovanja vazduhoplovnog osoblja. Prošle godine u istoj godini kada je EASA izdala svoje preporuke koje se tiču bezbednosti informaciono komunikacionih sistema u vazdušnom saobraćaju mi smo kreirali i upisali novi obrazovni profil čak i pre donošenja nacionalne regulative iz ove oblasti.
Sve ovo su razlozi zbog čega je Vazduhoplovna akademija jedina škola u Srbiju u kojoj su svi obrazovni profili dualni.
- Sve to vam je dalo prostora i za velika ulaganja, o čemu se radi?
- Vazduhoplovna akademija ima vrlo razvijene partnerske odnose sa vazduhoplovnim školama i centrima za obuku u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Bez obzira na energiju i rad koji ulažemo u jednom segmentu očigledno zaostajemo, a to je tehnologija odnosno opremljenost.
Često sam bio tužan razmišljajući kakve bi tek rezultate postizala naša deca kada bi imala priliku da uče u prostoru i na modernoj opremi kao njihovi vršnjaci u tim zemljama. Naravno, takva oprema zahteva velika sredstva i odgovarajući prostor. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Grad Beograd obezbedili su značajna sredstva za rekonstrukciju i opremanje škole.
Kada sam pokazivao predstavnicima Nemačke kompanije MTU koja ima dva velika trening centra u Minhenu i Hanoveru planove rekonstrukcije i opremanja Vazduhoplovne akademije njihov komentar je bio: "Ako ovo sve realizujete bićete bolji od nas"
Nadam se da će biti u pravu.
- Kada već pominjete MTU, šta je posebno važno za našu radnu snagu? Kako gledate iz vašeg ugla na njihov dolazak?
- MTU kao i sve velike svetske kompanije pitanje kvalifikovane radne snage stavlja visoko u agendi svojih kriterijuma prilikom donošenja strateških poslovnih odluka. Intezivni razgovori sa predstavnicima MTU započeli su još početkom marta, a rezulturali su potpisivanjem sporazuma o strateškom partnerstvu 22. oktobra. U tim razgovorima oni su predstavili nemački model dualnog obrazovanja koji je u potpunosti kompatibilan sa našim, zatim su izneli svoje zahteve vezane za školovanja i obuke.
Bili smo spremni da odgovorimo na sve zahteve i to u vrlo kratkom roku. Naši predstavnici posetili su trening centre MTU u Minhenu i Hanoveru i upoznali se sa njihovim načinom rada. Uz veliku podršku Sektora za dualno obrazovanje i vaspitanje Ministarstva posvete kompletan posao kreiranja obuka i novih obrazovnih profila za potrebe MTU bio je završen do prvog septembra.
Posle potpisivanja sporazuma člana Upravnog odbora kompanije MTU Mihael Šrajeg izrazio je zadovoljstvo zbog uspostavljanja saradnje i kao važan razlog njihovog dolaska u Srbiju naveo to što su u Vazduhoplovnoj akademiji prepoznali kvalitetan sistem školovanja i upoznali mlade ljude koji poseduju energiju, posvećenost i želju da uče i da rade. Sve to u nekim zemljama Evropske unije koje su razmatrali nisu našli.
- MTU je već održao nekoliko sastanaka sa sadašnjim i bivšim đacima Akademije. O čemu se radi i kako je prošlo?
- Predstavnici MTU su tokom dva dana našim sadašnjim i bivšim učenicima predstavili MTU Aero Engines kao i MTU Maintenance Serbia, prezentovali su perspektive zapošljavanja, uslove rada, nastavka stručnog usavršavanja i odgovarali na pitanja učenika.
Napravljena je baza zaintresovanih učenika, a prvi intrvijui za posao počeće u drugoj polovini godine. Nakon završenih prezentacija ni učenici ni predstavnici MTU nisu krili svoje zadovoljstvo. Prvi uslovima zapošljavanja koje im je ponudila jedna velika svetska kompanija u Srbiji, a drugi brojem zaintresovanih učenika kao i njihovim ponašanjem i ozbiljnošću pitanja koja su postavljali.
- Koliko je tačna priča da đaci Vazduhoplovne akademije gotovo sigurno uvek nalaze posao u vazduhoplovnoj industriji?
- Više od trećine naših učenika nastavlja školovanje na fakultetima, a oni koji se opredele za rad vrlo brzo nalaze posao. Nekim našim učenicima još tokom realizacije praktične nastave u četvrtoj godini kompanije ponude posao.
Generalno postoji globalni problem deficita vazduhoplovnih kadrova, pre svega pilota i avio-mehaničara i to se oseća i u Srbiji.
- Koliko je to u ciframa kada je reč o platama u vazduhoplovnoj industriji, prema vašem iskustvu?
- Plate u avio-industriji odnosno u sektoru vazdušnog saobraćaja, su zanatno više nego u drugim oblastima, tu pre svega mislim na pilote, kontrolore leta i avio-mehaničare.
Plate pilota su najviše u avio-saobraćaju, zavise od staža, sati leta, statusa i tipa aviona na kojima lete, kreću se od 4.000 evra pa do 15.000 evra ili čak i više. Kontrolori letenja obično zarađuju od 4.000 do 7.000 evra zavisno od staža i pozicije. Plata avio-mehaničara je oko 3.000 evra, ali je kod nas ona znatno niža.
- Da li pratite đake posle Akademije, da li imate povratne informacije?
- Pre mesec dana toko redovnog godišnjeg nadzora EASA sa inspektorima iz Francuske bio sam u jednoj kompaniji u kojoj se realizuje praktična nastava. Na avionima je radilo 24 učenika u svetloplavim kombinezonima sa logom Vazduhoplovne akademije i pedesetak radnika kompanije u tamnoplavim kombinezonima sa logom kompanije na leđima.
Na pitanje inspektora koliko je ovde trenutno učenika Akademije odgovorio sam 70, samo su neki zadužili nova radna odela.
Čudno me pogledao misleći da manipulišem brojem učenika. Objasnio sam da govorim istinu, jer su to zaista bili naši učenici, ali bivši, koji su prišli da se jave i da kažu da su završili Vazduhoplovnu akademiju. Na to smo ponosni i tako je u većini naših vazduhoplovnih kompanija.
- Koji su vam planovi za narednu godinu, ali i izazovi?
- Mnogo planova, ali i izazova pre svega da uspešno završimo rekonstrukciju i opremanje objekta trening centra u kome treba da se od polovine naredne godine realizuju obuke za MTU, da pored EASA ovlašćenja obuke za tip za Airbus A-320 naredne godine osvojimo i obuke za Boeing 737 i Suhoj Superdžet 100.
Započeli smo proces potpune digitalizacije nastavnog procesa, pa se nadam da će učenici nekih smerova od naredne školske godine umesto sa knjigama u školu ići samo sa tablet računarom.
A najveći izazov i odgovornost je kako da našoj deci kroz sistem školovanja pružimo priliku da steknu stručno obrazovanje koje im daje mogućnost sigurnog i dobro plaćenog posla, perspektivu da ostanu u Srbiji i grade svoje karijere i zasnivaju svoje porodice.
(Vesna Bjelić)
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Aleksandra
Toliko su trazeni, da su mom suprugu trazili 10000e da ga zaposle na nasem aerodromu u Beogradu. Slepci koji ama bas nista ne cine za svoje ucenike, vec poslove dobijaju oni koji daju vise para. Toliko.
Podelite komentar
Baki
Sto bi rekli dalmosi A DI JE TU ZAJEB
Podelite komentar
Pera kojot
Samo me interesuje da li je u rangu Akademije Panjkovic? Nazvati srednju školu "Akademija" to može samo u Srbiji.
Podelite komentar