Ejlin Fišer je stvorila modnu imperiju, a njeni zaposleni sada poseduju skoro polovinu toga

Neobična situacija za preduzetnike je da svoju kompaniju više drže intimnom, i da dele deo zarade maltene na ravne časti sa svojim radnicima, ali eto - to je bila putanja uspeha kojom je krenula američka dizajnerka Ejlin Fišer, ujedno i vlasnica istoimenog modnog brenda.

U njenom posedu je 60 odsto kompanije, dok 40 procenata pripada njenima zaposlenima kojih je oko 1,200; neki od njih rade puno radno vreme, a neki pola radnog vremena.

Teme za vas

- Od trenutka kada smo ostvarili ekstra profit, prva pomisao mi je bila da ga podelim sa svojim zaposlenima. Oni rade ceo posao, i jedino što bi bilo fer je podeliti zaradu sa njima, što smatram da sve kompanije treba da urade - rekla je Fišer voditeljki CNN-a Popi Harlou.

Prema njenom programu poslovanja iz 2006, svi zaposleni dobijaju deonice firme koje mogu da pretvore u keš kada odu u penziju ili ako odluče da napuste to radno mesto. Pored toga, oni na godišnjem nivou dobijaju ekstra bonus. Logika koja stoji iza ove ideje je sasvim jasna: osim što Fišerova smatra da je to fer, deonice firme su jedna od najboljih motivacija za zaposlene da doprinesu kući u kojoj rade.

Foto: Profimedia

U Americi manje od 7.000 kompanija ima program koji podrazumeva deljenje deonica sa zaposlenima, a prosečni radnik koji je učesnik ovih programa, poseduje akcije u vrednosti od 134,000 dolara. - Mislim da je čak i 10 odsto profita dovoljno da bismo govorili o moralu i da bi se ljudi osećali kao da zaista pripadaju kompaniji za koju rade. Ljudi se najpre pobune kada stvari nisu korektne i kada se kompanijski novac tamo negde uzaludno troši - ističe modna dizajnerka.

Kako je biznis postao pokret?

Ejlin Fišer je posao započela davne 1984, sa svega 350 dolara. Put u Japan i fascinacija kimonom inspirisali su je kreira jednostavnu i udobnu odeću, a uspeh je na sajmovima mode i u radnjama odmah bio primetan. Priseća se kako su je tadašnji saradnici nagovarali da što pre otvori na stotine prodavnica širom zemlje, ali je bila zabrinuta da njih zanima samo profit.

- Bilo je trenutaka kada sam pomislila da biznis postane javan, ali mi je rečeno da nemam dovoljno agresivan plan rasta da bih sprovela tu ideju. To što sam radila "u privatnosti" dozvolilo mi je da se krećem u sopstvenom ritmu, korak po korak. Ako otvorim jednu prodavnicu i ona počne dobro da radi, otvorićemo još četiri, pa ako i one budu dobro radile, otvorićemo osam. Videćemo, šta bude - pomislila je Fišer.

Danas, Ejlin Fišer je "teška" 400 miliona dolara i ima više od 60 prodavnica širom Amerike, Kanade i Velike Britanije. To što je ostala da radi privatno, omogućilo je njoj i njenim radnicima, među kojima je mnogo žena, da bude "glasnije" o temama koje su im važne. Ona kaže i da mnogi zaposleni imaju osećaj vlasništva i nisu uplašeni da joj se obrate ako imaju neki problem. Ovaj način komunikacije omogućio joj je da poboljša svoje liderske veštine i da kvalitetnije donosi odluke.

- Slušam sve, volim da čujem mišljenje drugih ljudi - kaže Fišer, koja je među prvima zagovarala ideju o preprodaji odeće i resiklaži. Kada su se SAD povukle iz Pariskog sporazuma, izjavila je da je to "pogrešna odluka u pogrešno vreme". Ona se, zajedno sa svojom kompanijom, izjašanjavala i po pitanju drugih važnih tema, kao što su ravnopravnost polova, trgovinski sporazum između SAD i Kine (koji je uticao na manju produktivnost njenog biznisa u ovoj azijskoj zemlji) i prava oko abortusa. Dizajnerka smatra i da su biznismeni sada "vodeća platforma" čiji se glas čuje, a da je u neka druga vremena - to bila Vlada.

- Gledanje ovog trgovinskog rata između SAD i Kine mi je veoma teško palo, jer smo u toj zemlji dobro radili punih 15 godina - kaže Ejlin Fišer, ali dodaje da se njena kompanija neće povući odande, jer smatra da mogu da utiču na poboljšanje situacije. "Eileen Fisher" bi mogla da pomogne da se realizuju ideje o demokratiji i protestima protiv Vlade u Hong Kongu, kao i one vezane za ljudska prava muslimana.

(Telegraf Biznis)