Sadašnjost i budućnost marketinga su emocije

Kada nekog upoznamo, ne pamtimo šta je taj neko rekao već kako smo se osećali dok smo sa tom osobom razgovarali.

Istraživanja pokazuju da emotivni odgovor na reklamu ima mnogo veći uticaj na odluku potrošača da kupi neki proizvod ili uslugu od samog sadržaja reklame.

Brendovi se zato trude da, kada se predstavljaju potrošačima, budu drugačiji kako bi privukli pažnju i najvažnije, prouzrokovali emocije. Tako imamo brend koji ne prodaje sok već nam kaže da probamo osećaj (taste the feeling), banku koja veruje u nas, platnu karticu koja kupuje neprocenjive trenutke (priceless) itd.

Na društvenim mrežama nije bilo dovoljno da imamo samo sviđa mi se (like) dugme već sada biramo između sreće, besa, aplauza, srca (ljubavi), smeha - čitav spektar emocija kojima možemo da reagujemo na objave.

Mi volimo da mislimo da smo racionalna bića i da sve odluke donosimo na osnovu logike i razuma. To bi bilo lepo, verovatno i pametno, ali nije tako.

Dobra reklama će "ubosti pravu notu" i "pogoditi" svoju ciljnu grupu tačno tamo gde treba. Pravo umeće i podvig je to postići. Teško je shvatiti da nije bitan naš proizvod. Bitni su potrošači i ono što oni treba da osete kad se sretnu sa brendom, proizvodom ili uslugom. Važno je kako taj brend komunicira, kakav je osećaj koji korišćenje tog proizvoda izaziva i problem koji rešava.

Foto: Pixabay.com

Čak su se i savremena marketing istraživanja okrenula ispitivanju emocija. Neuromarketing istraživanja koriste različite alate za merenje moždanih aktivnosti i reakcija u telu dok gledamo neku reklamu, biramo između više različitih proizvoda ili ambalaža itd. Na osnovu toga možemo preciznije da znamo kakve reakcije i emocije naše marketing aktivnosti izazivaju.

Uprkos svemu tome, u “stvarnom” tj. poslovnom životu, mi koji se bavimo marketingom i komunikacijama prečesto gledamo brojke, excel tabele, pratimo ROI, CPC, CPL, CR i sve ostale skraćenice. Fokusiramo se na merljive rezultate. To je super i svi se slažemo, neophodno. Međutim, to je posledica, rezultat do kojeg da bismo došli treba da se fokusiramo na emocije koje želimo da izazovemo i na emocije koje mi osećamo dok radimo na nečemu.

Koliko i kako merimo emotivnu povezanost ciljne grupe sa našim brendom, proizvodom ili uslugom? 

Harvard biznis rivju piše da ljudi koji se emotivno povežu sa brendom su dva puta vredniji tom biznisu nego oni koji su veoma zadovoljni. Emotivna povezanost vodi do većeg poverenja i predstavlja tajnu moćne marketing strategije.

Mnogi smatraju da u biznisu nema mesta osećanjima. Sa druge strane, mnoge knjige govore o tome kako je ljubav najveća pokretačka energija. Kad radimo nešto s ljubavlju, sigurno je da će to biti primećeno i rezultat će biti dobar. Ljubav jeste najjača pokretačna snaga ali i druge emocije su moćne. Dokle god neko može da nas iznervira, rastuži, obraduje znači da osećamo nešto prema toj osobi. Kad postanemo ravnodušni, tad nema daljeg razgovora.

Tako i kada biramo posao, klijenta ili projekat, mi slušamo šta nam kaže “stomak”. Ako smo blago uplašeni ali uzbuđeni, ako osetimo nešto, onda se odlučujemo za tu opciju. Kad predlog, projekat, ideja ne izazove nikakvo osećanje u nama, onda radije preskačemo. Kada zapošljavamo nove saradnike, da li je važnije da oni znaju da savršeno obave posao ili da imaju tu iskru u očima, energiju u glasu, osmeh na licu, ideje i želju da uče?

Naša intuicija je vrlo moćan alat, i u poslovnom i privatnom životu. Postoje različiti načini i tehnike kako da “probudimo, dozovemo i ojačamo” intuiciju. A ona se bazira upravo na mogućnošću da osetimo da li je nešto dobro za nas i šta treba uraditi. Stiv Džobs je u svom čuvenom govoru na Stenfordu rekao: “Pratite svoje srce i intuiciju, jer oni već znaju gde želite da idete.”

Da li su emocije najvažniji sastojak samo marketinga ili i biznisa generalno? Da li i kako merimo i slušamo emocije ili se samo slepo držimo brojki i excel tabela?

(Autor: Ana Brzaković, direktor sektora za korporativne komunikacije u Delta Holdingu)