Ima li posla za mlade u EU? Ko je u problemu, a ko uživa?

Foto: Pixabay.com

Iako Balkanci često misle da u zapadnim zemljama "teku med i mleko", iskustvo nekih njihovih državljana govori malo drugačije: u EU, mladi sve teže nalaze pristojan, stalni posao uprkos tome što pripadaju talasu ekstremno obrazovanih generacija.

EU Programi za mlade nastoje da svakoj osobi, mlađoj od 25 godina, daju šansu da se zaposli, kao i bolju edukaciju ili višemesečnu obuku. Za sada, 14 miliona ljudi je prihvatilo ponudu, ali i dalje vlada značajna nezaposlenost među mladima, naročito na jugu Evrope.

Teme za vas

Prema podacima iz avgusta 2019, nezaposlenost među omladinom zabeležena je u 28 EU zemalja, a iznosila je 14.2 odsto.

Južna Italija u velikom problemu

Na ukupnom nivou, ova zemlja je među lošijima kada je reč o nezaposlenosti mlađe populacije, sa procentom od 27.1. Vlada se nada da će Programi doneti značajne promene, ali je sama njihova šema kritikovana jer manje uključuju zaposlenje s punim radnim vremenom, a više prakse i obuke.

Iz Vlade napominju da je važno ojačati socijalnu politiku, koja mora da brine o mladima, i pomogne im pri obrazovanju i obukama.

Gotovo svi južni delovi evropskih zemalja su u lošijem položaju od severnih regija, pa tako ni Italija nije izuzetak. Na jugu "Čizme" nezaposlena je skoro polovina mladih, uzrasta od 15 do 24 godine. Ipak, ima i onih koji uzimaju stvar u svoje ruke.

Pjerdomeniko Sestro je odlučio da postane preduzetnik, jer je godinama radio za male pare, a bio je eksploatisan. On je otvorio radnju, uz pomoć "Yes I Start Up" projekta EU Programa za mlade, nakon što je dugo pokušavao da dobije pozajmicu od banke.

Sredstva od 35.ooo evra dobio je preko mikrokreditne fondacije "Invitalia" i regije Kalabrija. Svoje startap predloge Evropskoj inicijativi poslalo je 300 ljudi, a 60 odsto je ostvarilo pravo na kredit.

Kratkoročni ugovori, a dugoročna neizvesnost 

Stariji zanati izumiru, sve je manje posla i "mesta" na tržištu rada za sredovečne ljude, međutim, ni mladi nisu u povoljnom položaju. Čak ni oni koji se bave "modernim" zanimanjima. Takav je slučaj Kristine Nikosije, koja je menadžer za digitalni marketing, a kojoj je već dozlogrdilo da joj poslodavci nude kratkotrajne ugovore.

Pre tri godine, ona se prijavila za program "Growing in Digital", podržan od Gugla, i dobila je priliku da besplatno pohađa kurs veb marketinga. Naučene veštine je kasnije iskoristila kako bi 6 meseci stažirala u jednoj kompaniji. Tamo je upoznala oblast italijanskog nakita o kojem nije ništa znala, radila je vredno i posvećeno, i na kraju je dobila ugovor za stalno.

Konkretno u Italiji, plan Vlade je da do 2021. obezbedi 12.000 više asistencija od strane kompanija, za podršku mladima, u kojima će oni sticati svoje znanje, a potom se i zaposliti ako se dobro pokažu. Svuda u svetu, planovi za razvoj digitalnih platformi rastu, što bi trebalo da olakša pronalaženje posla generacijama koje dolaze.

Foto: Pixabay.com

Od neizvesnih ugovora do privilegovanog rada od kuće

Nisu sve zemlje EU u lošem položaju, štaviše. Neki mladi za života ne iskuse ni 10 odsto "gorčine profesionalnog života", kao njihovi vršnjaci sa drugih krajeva kontinenta. Na primer, dok svaki 14. Slovenac može da zaradi radeći od kuće, u Hrvatskoj ovu privilegiju ima svaki 71. stanovnik.

Rad od kuće, iako nekima nije idealna opcija, ipak se smatra benefitom u današnjem društvu, i u njemu najviše uživaju Holanđani: čak 14 procenata njih, odnosno svaki sedmi ne mora da ide u kancelariju svaki dan.

Ovakav način rada je najmanje zastupljen u Bugarskoj, gde ovu mogućnost koristi samo 0,3 odsto stanovništva, odnosno u Rumuniji (o,4%).

Podaci Evrostata pokazuju da svaki 19. zaposleni u Uniji radi od kuće, ali to ne mora biti dobra vest. Ovakav rad može isključiti mogućnost obaveznog ugovora, kao što je slučaj s frilenserima, i mogao bi više benefita da donese ljudi s izgrađenim imenom u svetu biznisa, nego mladima koji se tek probijaju i dokazuju. To potvrđuje i analiza:

Rad od kuće znatno je rasprostranjeniji među starijim radnicima. U EU je 6,4 odsto radnika, uzrasta od 50 do 64 godine, radilo od kuće, za razliku 5 odsto onih koji imaju od 25 do 49 godina. Samo 1,8 procenata radnika mlađih od 25 godina, posao obavlja za svojim radnim stolom kod kuće.

Osim toga, nisu sva zanimanja jednako privilegovana. Rad od kuće je zastupljeniji u zemljama s jakim IT sektorom, odnosno u razvijenim zemljama, dok su, na primer, Hrvatska, Grčka ili Kipar "u problemu" budući da im je turizam "jača strana". Jasno je da ova oblast dozvoljava vrlo malo rada od kuće.

Mladi iz EU, koji su pokrenuli sopstveni biznis, imaju bolje šanse kada je reč o radu od kuće. Naime, čak 18.5 odsto njih je u 2018. radilo ovako, dok je kod "klasičnih radnika", zaposlenih u firmama, taj procenat iznosio samo 3. Zanimljiv je i podatak da je rad od kuće zastupljeniji kod žena.

(Telegraf Biznis)