• 0

Istorija je pokazala da rad od kuće nije sjajno rešenje: Ponovo razotkrivene njegove mane

Nekad i sad: Šta se promenilo i da li mane ostaju mane uprkos modernizaciji?

  • 0
Kancelarija, depresivna devojka, telefon

Rad od kuće nekad i sad: Šta se promenilo i da li mane ostaju mane uprkos modernizaciji? / Foto-ilustracija: Shutterstock

Tokom ranih sedamdesetih godina prošlog veka, futurolozi su počeli da preispituju vezu između kuće i radnog prostora. Činilo se da novi talas tehnoloških inovacija ponovo spaja dva sveta - privatni i poslovni, koji je industrijska revolucija nekada razdvojila.

Umreženi kompjuteri su doneli revoluciju, jer su mogli biti instalirani kod kuće. "Teleworking" nastaje kao odgovor na modernizaciju, ali i potrebu da čovek manje putuje do posla (tačnije - nimalo), a da više vremena provodi s porodicom, odnosno da pronađe balans. On bi sada radio od svoje kuće, a sa kolegama bi komunicirao putem telefona, odnosno mejla.

Skoro pola veka kasnije, elementi ove vizije postaju realnost za milione ljudi širom sveta. Nastupila je korona i pokazala nam da možemo, ako moramo, uspešno da radimo od kuće. Međutim, stručnjaci kažu da to ipak ima svojih mana, a osim toga - ne snalaze se svi tako dobro u novonastaloj situaciji.

Prema nacionalnoj statistici Velike Britanije, samo 5 odsto radne snage ove zemlje je radilo od kuće u 2019, ali četvrtina njih ima bar neko iskustvo u tom načinu rada.

Poslednjih nedelja je usledio šok, odnosno dramatičan porast onih koji moraju da rade sedeći u svojoj dnevnoj ili radnoj sobi, i to ne samo u VB, već u svetu. Dok je ova praksa učestalija u SAD, Evropljani nisu navikli da ne odlaze na posao svaki dan.

Oni koji ne mogu da obavljaju posao od kuće, naravno, i dalje su na svojim uobičajenim radnim pozicijama: prodavci, kasiri, vozači, dostavljači, lekari poštari i mnogi drugi. Svi ostali - zamenili su kancelariju svojim domom, a kako su prolazili dani, tako su počele da se naziru mane ovog načina rada, podsetivši nas zašto on ni onda, sedamdesetih, nije uspeo da zaživi.

Dakle, pre 40 i 50 godina ljudi su imali razloga da se raduju "teleworking-u". Neki analitičari su se nadali da će manje putovanja do posla smanjiti zavisnost zapadnjačkog kapitalizma od goriva. Drugi su predviđali revitalizaciju lokalnih krajeva, pri čemu bi se predgrađa pretvorila u uspešne zajednice lokalnih radnika. Takođe, verovalo se da rad od kuće može pozitivno da utiče na prava žena koje imaju malu decu, a moraju da rade.

Kompanija koja je među prvima usvojila ovaj sistem rada je F International. Nju je osnovala Stefani Širli, 1962. godine, koja se udala za svog nekadašnjeg kolegu, Dereka Širlija. Upoznali su se dok su zajedno radili u pošti, gde je ona bila programerka. Nakon venčanja, od nje se očekivalo da napusti posao i posveti se porodici.

Poznata je po tome što se borila za ženska prava, i mada je htela da zapošljava samo žene, zakon joj to nije dozvoljavao, ali one su ipak činile većinu. F International je danas multimilionska kompanija. Osnovana je s idejom da se regrutuju visoko obrazovane žene, programerke, čija karijera neće trpeti ili stati zato što su se udale ili postale majke.

Rad od kuće s decom

Može li rad od kuće, s decom, da bude uspešan? / Foto: Shutterstock

Ipak, i tada je bilo razloga za skepsu. Sindikalci su se plašili da je rad od kuće samo još jedan potez poslodavaca da smanje plate ili uruše prava radnika. Tada je krenuo i prvi talas samozaposlenih, koji su firmama predstavljali manji trošak, bilo je manje odgovornosti za njihove penzije, bolovanje, porodiljsko odsustvo, dok se istovremeno kršio zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Dakle, ovde nije reč samo o tome da li će zaposleni u radu od kuće biti uspešni kao da su u kancelariji, već i o tome da poslodavci imaju više "lufta" da budu nesavesni. Još tada se razmatralo da bi rad od kuće mogao biti manje plaćen, jer se smatra privilegijom, a sada - iako možda ne dolazi do smanjivanja primanja, zasigurno je da se više očekuje od radnika. Dokazano je i da oni tokom korone u proseku rade 3h duže u toku dana, nego inače.

Početkom osamdesetih, kompanija koja proizvodi kancelarijsku opremu - Rank Xerox, izmenila je svoje poslovanje u VB tako što je angažovala svoje bivše zaposlene kao "nezavisne" podizvođače, koji su se obavezali da će preuzeti na sebe značajan deo posla za kompaniju i kupovati njenu opremu. Druge firme su radnicima na daljinu nudile kredite za kupovinu kompjutera, i tako su se osigurale da njihov status samozaposlenih ne može biti doveden u pitanje.

Tako smo mic po mic došli do gig ekonomije, a reč "gig" u prevodu s engleskog jezika doslovno označava tezgu ili nastup. Ovu reč su prilikom zakazivanja svirki, najviše koristili bendovi, ali se ona ustalila u sve sfere naših života. Kao i sve drugo, ova vrsta poslovanja ima svojih prednosti, na primer, velika svota zarađenog novca za kraće radno vreme, ali ima i svojih mana. U gig zanimanja najčešće spadaju programeri, veb dizajneri, oni koji se bave digitalnim marketingom, kreatori sadržaja, prevodioci.

Ako se vratimo u prošlost, uprkos smanjenju troškova za kompaniju, mnogi menadžeri nisu bili najsrećniji zbog novog popularnog načina rada. Razlog tome je što su radnu snagu, okupljenu na jednom mestu, mogli lako da nadgledaju i kontrolišu, dok je to s distance bio izazov. Postavlja se pitanje koliko je to i samim radnicima odgovaralo, s obzirom na to da su morali da završavaju posao na vreme, dok istovremeno hendluju kućne obaveze i bavljenje decom?

Tako je nastao i koncept plaćanja po učinku, a ne po satu ili na mesečnom nivou, a samo određeni, privilegovani, mogli su da rade od kuće pod istim uslovima kao da su u kancelariji. Ta odluka zavisila je od menadžera i njihove procene radnika. Tokom 1990. viši državni službenik sastavio je spisak neophodnih odlika koje treba da poseduje njegov tim: samomotivaciju, disciplinu, sposobnost za rad bez direktnog nadzora. Samo nekolicina se uklopila u taj okvir.

Jedan profesionalni pisac, koji je prvobitno bio uzbuđen zbog rada na daljinu, opisao je svoju borbu da se fokusira na posao dok ga svojom pričom i bukom ometaju članovi porodice. "Kako da objasniš dvogodišnjaku da tata, dok sprema sebi kafu u kuhinji, razmišlja o svom sledećem pasusu, i ne treba ga ometati?"

Suprotno tome, žene su imale tendenciju da prihvate nove porodične konflikte, kao cenu toga što su imale priliku da rade od kuće i budu plaćene za to. One su manje težile tome da imaju zaseban radni prostor u kući, za razliku od muževa, i obično su manje zarađivale od kolega koji su svakodnevno odlazili u firmu. Ursula Hjuz je tada rekla da su muškarci osećali "odsustvo žena u kancelariji, pa nisu imali pred kim da potvrđuju svoju muškost", dok su žene koje su morale da brinu o deci, radije birale da budu manje plaćene nego da ne rade uopšte.

Iako je Covid-19 nametnuo rad od kuće i rasvetlio nam neke njegove prednosti, ujedno je razotkrio i mane. Na primer, radnici koji rade od kuće su manje sigurni i zaštićeni u pravnom smislu, izostaje kontrola nad poslom, i dolazi do mešanja privatnog i poslovnog, jer je dom malo kancelarija, a malo mesto za spavanje i ručak. Vreme će pokazati.

Video: Onlajn sastanak? Može ali da i ja čuvam

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke