• 1

"Kada sam ostavila korporacijski svet, postala sam mnogo slobodnija. Sada sam kreator svog vremena"

Tara Dinić je kancelariju zamenila ateljeom, a inženjerstvo modom i slikarstvom...

  • 1

Tara Dinić / Foto: Privatna arhiva

Tara Dinić živi u inostranstvu ceo svoj život, tečno govori srpski, ali joj slabije ide "pisani deo", pa se posebno potrudila za ovaj intervju.

Za Telegraf Biznis priča o tome kako je živeti na relaciji London - Atina - Beograd, ali i kakav je osećaj ostaviti korporacijski svet iza sebe i prepustiti se slobodi i umetnosti.

  • U jednom trenutku ste presekli i odlučili da kancelariju zamenite ateljeom. Kako sada izgleda vaš radni dan?

- Tačno, živim između Londona, Atine i Beograda. Kada sam radila u inženjerskoj firmi, živela sam sve vreme u Londonu (pošto je kancelarija kompanije bila tamo), ali kad sam ostavila korporacijski svet i sve te dnevne zahtevne obaveze, postala sam mnogo slobodnija. Sada sam kreator svog vremena i zahvalna sam što mogu da biram gde ću da  živim - kaže Tara i dodaje:

"Bavim se slikarstvom i modom. Dve art galerije u Atini me reprezentuju, a radim i sa etno udruženjem  žena iz Pančeva i Inđije, koje tkaju i vezu torbice, koje prodajem po letnjim destinacijama u Evropi".

  • Gde ste trenutno i kakvo je tu stanje vezano za epidemiju i mere?

- Trenutno sam u Londonu, doputovala sam iz Atine 26. aprila, a pošto nije bilo direktnih letova, morala sam da letim preko Ciriha. U Grčkoj su bili jako striktni od samog početka, četiri dana posle prvog smrtnog slučaja Covid-19, zatvorili su sve radnje, kafiće, restorane, tako da sam baš ponosna kako su, inače opušteni Grci, sada brzo reagovali - priča nam Tara.

- Svi koji su hteli da izađu iz svojih  kuća (radi rekreacije ili kupovine), morali su da pošalju poruku na mobilni i onda bi dobili autorizaciju da izađu napolje. Pošto su bili ovoliko ozbiljni i bezbedni, Grčka je jedna od zemalja sa najmanjim brojem slučajeva infekcije u Evropi. Inače, tamo su 4. maja počeli da rade saloni, razne radnje, poslastičarnice.

Kako nam ova mlada umetnica dalje objašnjava, za razliku od Grka Velika Britanija nije odmah ozbiljno shvatila situaciju s Covidom-19. Kaže da su dugo "igrali na kartu sticanja kolektivnog imuniteta", što je nažalost rezultiralo time da sada imaju oko 30.000 smrtnih slučajeva.

-  Ja lično pazim, nosim masku i imam dezinfekcioni gel za ruke u svim džepovima i tašnama. Držim odstojanje i držim se one engleske izreke "Better safe than sorry", koju ovoga puta sami Englezi nisu primenili - dodaje Tara.

  • Kako se pandemija odrazila na vaš posao, i na koji način država pomaže onima koji su sada ostali bez posla?

- Dve nedelje pre karantina sam se spremala za jednu izložbu, radila sam dan i noć - morala sam da naslikam 12 velikih slika u roku od 2 nedelje (pošto sam imala druge projekte između i malo vremena). Sad je izložba odložena do daljeg... Izolacija je posložila stvari na jedan drugi vrednosni način, to jest stavila dosta stvari "into perspective". U trenutku kad sam radila bez pauze, kada sam bila pod stresom da li ću i kako sve stići, mislila sam da je izložba najbitnija stvar - kaže Tara i dodaje:

"Sada mi sve izgleda smešno i zanemarljivo u poređenju sa zdravljem i ljudskim životima. Ovakve situacije su na neki način dar od univerzuma, jer daju nam vreme i mogućnost za duhovni rast, ako imamo potrebu za tim".

Tara Dinić / Foto: Privatna arhiva

Kako otkrivamo, Tari od ruke najviše idu tašne, i njeni najveći klijenti su turisti koji posećuju Grčku, Hrvatsku i Ibicu, a butici sa raznih ostrva je zastupaju. Međutim, u ovoj situaciji kada su radnje mahom zatvorene, a turista nema - Tara nema kome ni da pošalje svoje modne predmete. "Ali, i to će proći", kaže ona.

U daljem razgovoru se dotakla i finansijske pomoći koju Velika  Britanija daje svojim građanima, koji su samozaposleni, ističući da je ta pomoć odlična, tako da se ljudi ne osećaju da su prepušteni sami sebi.

  • Koje su prednosti života u inostranstvu, šta vam tu najviše odgovara u odnosu na Srbiju?

- Ja sam rođena u Londonu, nikad nisam živela u Srbiji, tako da mi je teško da direktno uporedim život u te dve zemlje. Ne znam kakav je svakodnevni život tu i šta  propuštam u odnosu na London, koji je velika metropola, puna ljudi s raznih delova sveta, koji donose svoje običaje, (ne)kulturu, navike, mentalitet - priča Tara.

Međutim, kaže da se na kraju "sve to nekako uklopi, uplete, te da svi oni žive harmonično, u klupku tog dinamičnog grada". - Kuriozitet je da nijedan od mojih bliskih prijatelja nije Englez - kaže ova talentovana umetnica.

- Mogućnosti za lični i profesionalni razvoj su fantastične. Način ishrane i ponuda restorana, klubova, radnji je ogromna, zatim transport, zabava, čak i administracija je odlično uređena, te mislim da je sve to lakše u Engleskoj nego u Srbiji. Sa druge strane, sam način života i borba za opstanak su dosta suroviji - priča nam Tara, a evo i zašto.

"Englezi nemaju mentalitet zajednice, kakav postoji na Balkanu i u Srbiji, a kada deca napuste kuću (obično sa 18 godina), više se ne vraćaju u taj primarni porodični dom. Ljudi su ovde veoma samostalni, nezavisni, možda su zato i sebični. Kad to kažem, mislim na to da ne brinu jedni o drugima, kao što je to slučaj u Srbiji, gde ne samo da porodica pomaže, već i komšije".

  • Mislite li da će trenutna kriza promeniti način na koji radimo, mislimo, generalno živimo?

- Da, sigurno će se način života promeniti. Kao prvo, ljudi su shvatili da nije neophodno da odlaze u kancelariju svaki dan: dosta ljudi sada radi od kuće i uspeva da postigne isti kvalitet i kvantitet posla, kao i u kancelarij. Rad od kuće znači veliku uštedu u energiji, struji, benzinu, što je fantastično za životnu sredinu i očuvanje planete. Mislim da će se ovo, donekle, nastaviti posle karantina. Sada gradovi imaju čista, nezagađena neba, posle mnogo godina.

Prema Tarinom mišljenju, "nekim ljudima je karantin prvi put doneo drugi, usporeniji ritam".

- Bili su prinuđeni da prestanu da se ponašaju i žive kao "električni zečevi", u naučenoj trci bez cilja, bez suštinskog smisla. Nametnuto im je sada da zastanu, pogledaju u sebe, da provedu vreme sa sobom i svojim porodicama. Naravno, teško je ako nisu naviknuti na to, ako im je to strano. Zato u poslednjih mesec dana, dosta ljudi preuzima aplikacije o meditaciji. Nadam se da će da nastave da ih koriste i da meditiraju, čak i posle karantina, kako se ne bi vratili u trku života gde će opet izgubiti sebe - zaključuje naša sagovornica.

Video: Prvi Beovoz krenuo u 06.45 časova

(Telegraf Biznis/Bojana Đorđević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke