• 21

Koliko zaista koštaju kućni poslovi? Donosimo detalje metodologije za "platu" od 546 evra

, Telegraf Biznis

Kada bi briga o domaćinstvu i poslovi koje obavljaju žene imala ekonomsku vrednost, one bi u Srbiji mesečno zarađivale 546 evra, kaže britanska studija. Cilj cele studije jeste da se izračuna njihov nevidljivi doprinos BDP-u i rastu Srbije. Donosimo detalje

  • 21
Žena, domaćica, muž

Foto: Shutterstock

Čišćenje, pranje, peglanje, učenje sa decom... ovako su izgledali dani većine majki u Srbiji otkako se pojavila korona. Veliki deo njih je uz to, i radio od kuće.

Nedavno je objavljena računica po kojoj bi žene u Srbiji mesečno zarađivale 546 evra (srpsku platu i po), ako bi se tim poslovima pripisala ekonomska vrednost.

Kako saznajemo, cela metodologija, odnosno kako se došlo do te cifre, biće objavljena ovog meseca, a studiju su radili britanski analitičari za potrebe našeg Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Koliko kućni poslovi utiču zapravo na rast i BDP Srbije?

Cilj je da se procene podaci i dokazi o troškovima neplaćenih poslova staranja i da se izračuna njihov nevidljivi doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP) i rastu Srbije.

Analiza je detaljno pregledala rodne obrasce raspodele vremena za plaćeni i neplaćeni rad i aktivnosti koje se ne odnose na rad i dodelila je monetarnu vrednost različitim aktivnostima reproduktivnog rada u društvu i domaćinstvima, objašnjavaju za Telegraf Biznis iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Kako su nam rekli, u okviru analize za procenu vrednosti neplaćenog rada žena u okviru domaćinstva korišćen je metod evaluacije ulaznih parametara, konkretno pristup troškova zamene koji je definisala Međunarodna organizacija rada.

- Metod evaluacije ulaznih parametara – pristup troškova zamene dodeljuje monetarnu vrednost vremenu posvećenom neplaćenim poslovima staranja korišćenjem prosečne zarade koja bi se isplatila za svaku neplaćenu aktivnost kao da je domaćinstvo unajmilo specijalizovanog radnika (npr. kuvar, medicinska sestra, učitelj itd.) da obavlja tu aktivnost staranja - kažu u ovoj instutuciji za naš portal.

Vremena koja žene i muškarci provedu radeći neplaćene poslove staranja u okviru domaćinstva poznata su zahvaljujući Istraživanju o korišćenju vremena u Republici Srbiji koje je Republički zavod za statistiku sproveo 2010. i 2015. godine. U okviru gorepomenute analize, ovim vremenima dodeljena je monetarna vrednost množenjem datog vremena i prosečne neto zarade prema delatnosti u Republici Srbiji, vodeći pri tom računa o tipu posla (delatnosti) koji je obavljen, istuču nam.

Prema našim saznanjima, poslovi koji su vrednovani u okviru analize su:

- kuvanje i pripremanje obroka;

- čišćenje i sređivanje kuće, stana, dvorišta;

- pranje veša, peglanje i šivenje;

- popravka i renoviranje stana/ kuće;

- briga o kućnim ljubimcima;

- briga o sopstvenoj maloletnoj deci;

- briga o drugim licima u okviru domaćinstva (nesposobnim da se brinu o sebi) i

- kupovina i usluge neophodni za funkcionisanje domaćinstva.

Vrednost od 546 evra predstavlja neto vrednost koju bi žena koja je obavljala neplaćene poslove staranja mogla da zaradi da je te poslove obavljala na tržištu i da je za njih plaćena, rekli su za naš portal.

To je prva analize ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja, na kojoj su insistirali Britanci. Mi ćemo u ovom tekstu sabrati vrednost kućnih poslova na malo drugačiji ali slićan način.

Neplaćeni poslovi staranja razlog za neaktivnost žena na tržištu rada u mnogo većem procentu nego kod muškaraca.

Zbog toga su, na primer, zaposlene žene u Nemačkoj rešile da pokažu koje su sve poslove majke morale da rade tokom karantina i koliko im država za to duguje.

Kako bi izgledalo kada bi se svaki posao kod kuće posebno naplaćivao?

Iako je rad žena, uslovno rečeno, dobio na ceni kod nas, činjenica je, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena.

Bez obzira na obrazovanje, na kućnim poslovima žene provode oko četiri i po sata, a muškarci oko dva sata.

Ako računamo koliko košta jedan radni sat čistačice, kuvarice, kućne pomoćnice, dobili bismo pristojnu sumu. To znači da ta žena privređuje iako ne radi. Naravno, uz napomenu da se podrazumeva da se usisavanje ne obavlja svaki dan po 8 sati, ili peglanje. Kao i da su navike različite od porodice do porodice i osobe do osobe.

Razgovarali smo sa nekoliko žena koje obavljaju poslove čišćenja i spremanja stanova i kuća, ali i agencija koje ih angažuju.

Kako nam kažu iz jedne takve agencije, nemaju konkretno upite za pojedinačne poslove, ali sat vremena obavljanja kućnih poslova, za one kojima je to profesionalno zanimanje, košta 400 dinara.

- Peglanje se naplaćuje i po 500 dinara za sat. Ali ja lično ne radim, nego se dogovorim za sve poslove, što je isto ta cena - kaže nam Ivana R.

Kako ističe, uglavnom ima redovnog posla, i čisti ponekad tri stana nedeljno, nekada dnevno. Uz to kaže, može da radi i honorarni posao sa strane, a ističe činjenicu da nije rob vremena, i da može da organizuje posao i rasporedi prema drugim obavezama.  Ivana nam priča da se dešava i da je neko angažuje prekovremeno, ali da uvek dobije i napojnicu i da su poslodavci korektni.

Domaćica, umorna žena, kućni poslovi

Foto: Shutterstock

I kuvarica za sat vremena košta 400 dinara, usisavanje isto. Dakle, ukoliko neko obavlja te poslove 8 sati dnevno, to je 3.200 dinara po smeni, odnosno 12.800 mesečno.

Kako kuvarici treba minimum dva sata, toliko će vas koštati i ukoliko želite ručak na kašiku četiri puta nedeljno.

Treba uzeti u obzir da svako kalkuliše sa cenama i dogovara obavljanje ovih poslova na nedeljnom ili mesečnom nivou. Tako, žene koje kuvaju za tročlanu porodicu ovu uslugu naplaćuju oko 18.000 dinara mesečno.

Čuvanje dece kreće se od 300 - 400 dinara po satu, što znači da bebisiterka za smenu može da uzme do 2.800 dinara.

Da ne zaboravimo, vaspitanje dece je najteži i najodgovorniji posao na svetu i ne spada u pomenutih 40 ili 60 sati nedeljno. Ono traje 24 časa dnevno sedam dana u nedelji i nema cenu.

Ipak, neophodno je da žena ima izbor, da bira da li želi da bude domaćica ili zaposlena žena. Ukoliko radi i ne može da stigne da podmiri i kućne obaveze, trebalo bi da ima mogućnost da zaposli nekog da joj pomogne.

Kakav je položaj naših žena u odnosu na druge zemlje regiona i Evropu? 

- Republika Srbija snažno je posvećena unapređenju rodne ravnopravnosti i poboljšanju položaja žena. Činjenica da smo prva i do nedavno jedina zemlja van EU koja je izradila Indeks rodne ravnopravnosti u cilju merenja postignuća u ovoj oblasti, kao i da je ova rodna analiza tek druga u svetu, značajno govori o našoj spremnosti da rodnu ravnopravnost unapredimo - navode za naš portal u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.

Ipak, kako i sami navode, iako smo za tri godine ostvarili napredak koji je veći od evropskog proseka i u ukupnom skoru Indeksa nalazimo se na pola puta, jedan od domena na kojem moramo više da radimo je upravo domen Vreme, koji obuhvata poddomene brige o domaćinstvu i društvene aktivnosti i na kojem zauzimamo 25. mesto, između Portugala i Rumunije.

- U poddomenu brige o domaćinstvu najbliži smo Slovačkoj i Hrvatskoj: 67.8 posto žena kuva svakog dana u odnosu na 11.5 posto muškaraca, a 41.2% žena svakodnevno brine o nemoćnim članovima domaćinstva u odnosu na 29.5% muškaraca. Napominjemo i da je na nivou zemalja EU upravo u domenu vremena zabeleženo pogoršanje u odnosu na poslednji izveštaj, što u značajnoj meri podriva kvalitet života velikog broja žena u EU koje nesrazmerno nose odgovornost brige o porodici, a imaju malo prilike da se odmaraju, bave sportom, edukuju ili zadovoljavaju kulturne potrebe - kažu nam.

Kako "nevidljive" poslove učini vidljivim?

Sama izrada i promovisanje ove analize je jedan od načina da podignemo svest javnosti i ukažemo na neopravdano postojanje rodnih nejednakosti u pogledu obavljanja neplaćenih poslova u domaćinstvu, ali i da ukažemo na važnost uspostavljanja ravnopravnije raspodele tih poslova, kako bi i žene i muškarci imali jednake mogućnosti da se razvijaju i ostvare svoje potencijale - ističu u tom telu.

Ova analiza svakako treba da bude osnova i za brojne druge aktivnosti i mere koje predviđa i Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost, navode i dodaju da je, između ostalog, reč o organizovanju kampanja za promociju očinstva i uloge muškaraca u roditeljstvu, organizovanju škola roditeljstva koje podrazumevaju i učešće očeva, povećanju korišćenja roditeljskog odsustva od strane očeva, kao i kreiranju dostupnih alternativnih i novih usluga za brigu o deci i starim osobama.

Hoće da im vlada plati za sav "kućni posao" iz karantina

Rad od kuće s decom

Foto: Shutterstock

Na kućne poslove i brigu o deci žene širom sveta svakodnevno potroše 12 miliona sati. Karantinski život majki bio je gotovo isti u celom svetu, ali su pojedine rešile da ukažu na nezavidan položaj tokom pandemije.

Da dodatni poslovi u kući tokom karantina ne ostanu neprimećeni potrudile su se zaposlene mame u Nemačkoj, koje od vlade te zemlje traže da im isplati naknade za učenje sa decom ali i za mnoge kućne poslove. Ako se to i ne desi, bar su uspele u jednom, da inače nevidljive poslove učine vidljivijim.

Ti nevidljivi poslovi, u EU čine četiri odsto ukupne zaposlenosti, a u Srbiji čak 60.000 domaćinstava angažuje uglavnom žene za kućne poslove i čuvanje dece.

One će podneti veći teret koronakrize

Da bi pandemija koja se pojavila mogla dodatno da ugroziti napredak žena ostvaren tokom prethodne tri decenije u smanjenju ekonomskog jaza s muškarcima, upozorava i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Ekonomski šok izazvan zdravstvenom krizom više pogađa žene nego muškarce, budući da su one više zastupljene u teško pogođenim sektorima usluga, maloprodaje, turizma i hotelijerstva.

Zbog prirode posla, rad od kuće za mnoge žene nije opcija. Žene, osim toga, rade više neplaćenih kućnih poslova od muškaraca, oko 2,7 sati dnevno, pokazuju procene MMF.

Nakon ukidanja restriktivnih mera, ženama treba više vremena da dobiju posao, kažu u MMF, a devojke mnogim zemljama u razvoju morale su da napuste školovanje i počnu da rade kako bi popunile kućne budžete.

Ali, "dobro osmišljena politika podsticanja oporavka mogla bi ublažiti negativne posledice krize na žene", navode autori i ističu dobre inicijative u Austriji, Italiji, Portugaliji i Sloveniji, gde su uvedena prava na delimično plaćen otpust za roditelje s decom ispod određene starosne dobi.

Video: Žene za divljenje i primer: Sa Milom, Ivanom i Danijelom sudbina se poigrala, ali su one pobedile

(Vesna Bjelić)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jana

    24h Svaki dan i vikendom i za praznike I bez odmora Nije baš dream job za 500e Ali jeste najbolji :)

  • Nikola

    Samo vi dizite usi a vecina nece da radjaju nego vodaju neke kerove

  • Lena

    Radim sve po kuci i sa ponosom sam Domacica i mama dvoje dece.Dok suprug vuce kola finansijski da bi imali sve,a ja da vodim racuna o svemu u kuci,o deci.I lepo to ide.Znate li koliko muzu znaci da je kuci sve pod nadzorom njegove zene,a deca narocito,pogotovo u dansnje vreme?Nemamo niciju pomoc,ni rodbine a ni roditelja,niti trazimo bilo ciju,samo smatram da bi posao domacica ipak trebao da bude placen,ne ni tih 500e,ali bar kao minimalac,eto koliko da i mi zene u kuci,koje drzava ne vidi, pomognemo svom muzu u kucnom budzetu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke