Rad od kuće ostaje i posle pandemije: Ko štedi i koliko, a kome je ipak, najteže

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Tokom prethodnog meseca držala sam treninge na temu rada od kuće. Učesnici treninga bili su ljudi koji već neko vreme u potpunosti ili povremeno rade od kuće. Međutim, mnogi znaju da se snađu samo onoliko koliko je neophodno. Na primer, znaju da kliknu na link i prisustvuju virtuelnom sastanku ali ne i da ga sami organizuju tj. naprave link za sastanak preko neke od online platformi za to. Znaju da prate uputstva, ali ne i da sami osmisle i iskoriste mogućnosti koje im različiti online alati pružaju.

Pripremajući se za ove treninge, čitala sam različita istraživanja. Ako i sami pratite sve promene koje se dešavaju u svetu, dolazimo do zaključka da rad od kuće neće biti samo trenutna „nova normalnost“. Ovakav način rada će ostati i kada pandemija ode. 

Jedno od Gartnerovih istraživanja kaže da će 48% zaposlenih raditi makar delimično od kuće i nakon pandemije.

Izgleda da su poslodavci uvideli da posao ipak može da se obavi iako zaposleni nisu u kancelariji, a zaposleni su iskusili razlićite benefite rada od kuće. Istraživanje Harvard Biznis Rivjua kaže da „ako posao može da se obavlja izvan kancelarije, tj posao ne zavisi od toga gde se zaposleni nalazi, rad u virtuelnom okruženju je opcija koja daje benefite i zaposlenom i poslodavcu.“

Istraživanja koja sam pronašla i koja su, doduše, rađena za Američko tržište, kažu da 30% zaposlenih može da uštedi i do $5000 godišnje kad radi od kuće. Verovatno kod nas nije baš ta cifra u pitanju, ali sigurno možemo i mi ovde da uštedimo ako ne kupujemo ručak i kafe svakog dana i ako ne dajemo novac za prevoz od i do posla svakog dana. A tu je i garderoba, šminka...

Ne štede samo zaposleni već i kompanije. Merchantsavvy piše da u proseku kompanija zaradi $11.000 po zaposlenom koji delimično radi od kuće. 

Osim uštede para, benefiti rada od kuće ogledaju se (po merchantsavvy istraživanju) i u boljem balansu između poslovnog i privatnog (mada nisam sigurna da to uopšte postoji ali za mnoge ljude očigledno da), boljoj produktivnosti, smanjenju stresa koji izaziva prevoz od kuće do posla i nazad i više vremena za hobije i trening.

Ovo istraživanje se bavilo i analizom kako rad od kuće utiče na ekologiju. Piše da ako bi svi oni koji imaju posao koji mogu da rade odakle žele radili makar delimično od kuće, uštedelo bi se 54 miliona tona goriva. To je jednako sklanjanju 10 miliona automobila sa ulica.

Ovde sam nabrojala samo pozitivne strane, ali znamo da ima i mnogo negativnih. Posebno je teško ljudima sa malom decom da rade od kuće. Skoro svi više vole sastanke uživo i druženja. Postoje različita ograničenja kada radite u potpunosti od kuće. Tehnologija često zna da zakaže, ne možete da imate istu interakciju kao na sastancima i događajima koji su uživo. Istraživanje kaže da uprkos određenim tehničkim i emotivnim izazovima u radu u virtuelnom okruženju, oni koji rade od kuće makar jednom mesečno imaju 24% veće šanse da se osećaju srećnije i budu produktivniji.

Zaključak je da, ako pratimo istraživanja, a i zdravu logiku, rad u virtuelnom okruženju tj. odakle god želimo će ostati i nakon pandemije. Verovatno ne u istoj meri kao trenutno kad smo primorani da tako radimo, ali će ova opcija biti značajno zastupljenija nego što je bila pre pandemije. 

Zbog toga je važno da svi nauče da se što bolje snalaze u virtuelnom okruženju, da znaju šta sve postoji od alata, koje sve mogućnosti su im dostupne i kako da na što bolji i produktivniji način rade odakle god žele.

Umesto da se žalimo, mnogo je bolje da prigrlimo nove mogućnosti i tehnologiju i naučimo kako da ih koristimo na najbolji mogući način. Pre nego što sam krenula da osmišljavam treninge o radu u virtuelnom okruženju, uradila sam kratko istraživanje sa svojom publikom. Najčešća pitanja na koje su želeli da dobiju odgovor su – kako organizovati interaktivne sastanke tj. kako naterati ljude da učestvuju i kako da sastanci budu produktivniji.

O tome detaljnije u sledećoj kolumni.

(Autor: Ana Brzaković, stručnjak za komunikacije, i autor bloga anabrzakovic.com)