Danijela je napustila stalni posao i pokrenula biznis usred korone: Ovo su njeni saveti za uspeh

Foto: Privatna arhiva

Pokrenuti posao u vreme kada mnogi razmišljaju da li će postojeći uopšte da zadrže, hrabrost je u najmanju ruku. Ipak, ta hrabrost se isplatila, što se vidi posle pola godine otkako je Danijela Nišavić ušla u svoj biznis. Neuobičajeno je i to što se u moru medijskih portala odlučila upravo da osnuje jedan. Kaže da je preduzetnik čovek sa slobodom izbora, slobodom rizika, slobodom greške, ali i slobodom uspeha, a danas osim kao novinarka, razmišlja i kao preduzetnica. 

• Neko bi rekao ludost, neko šansa koja se ne sme izmaći, kako ste se odlučili da uđete u preduzetničke vode usred korone?

- Čekajući neka bolja vremena, shvatila sam da sam ja ta koja ih stvaram. Korona je u mom profesionalnom putu, samo ubrzala odluku da krenem u preduzetništvo, a što je nešto za šta, mogu sada da kažem, imam dar. Preduzetništvo je iskorak, hrabrost, smelost, lepota stvaranja i uživanje u svemu tome. Mislim da je odluka došla u momentu kada i velika želja da budem samostalna u radu, sa svim rizicima i dobitima, od toga.

• Šta vam je bilo najteže u početku. Početni kapital, upoznavanje sa načinom poslovanja i razvoja biznisa, sama korona, neizvesnost?

- U novinarstvu sam sa minulim radom, a u biznisu pripravnik. Novinar sam i urednik dugo - 25 godina, ali u biznisu sam početnik. Spojila sam nešto što možda na prvi pogled nije spojivo. Ali spaja čovek, volja da radiš i stvaraš. Iz svake redakcije u kojoj sam radila sam ponela nešto što danas Danijelu Nišavić čini ovakvom. Mislim da novinarstvo daje određenu i dozu hrabrosti, a što je u preduzetništvu itekako potrebno. Da iskoračiš, da se ne bojiš, da probaš. Preduzetnik je čovek sa slobodom izbora, slobodom rizika, slobodom greške, ali i slobodom uspeha.

Upravo mi je novinarski i urednički staž bio preduslov da se iskažem u svom pogledu na novinarstvo i sadržaju koji želim da drugi čitaju, a ja da ga osmišljavam i pišem. Portal Plodna zemlja je upravo iz toga i proistekao. Početak, i sa ove vremenske distance od pola godine, koliko postoji nije bio jednostavan. Trebalo je organizovati, kreirati ono što si zamislio i pokrenuti portal namenjen promociji preduzetništva u poljoprivredi. Naravno, da biste pokrenuli portal ključni su ljudi profesionalci, u mom slučaju imala sam sreću da je kuma natprosečni programer. Želela sam da portal izgleda drugačije i u tome sam uspela i sadržajno i vizuelno, a Plodna zemlja ima i odličnu posećenost.

• Dodatno, činjenica što je na ovim prostorima žensko preduzetništvo još u povoju. Da li ste imali razmišljanja na tu temu, odnosno da li vam je bilo teže zbog toga?

- Nisam razmišljala, ali svakako da je zaposlenoj ženi, majci ključna podrška porodice. Ja sam je od moje imala i imam, počev od supruga, sestre, roditelja, ali i prijateljica. Vi zapravo menjate organizaciju života, posao prilagođavate porodici u mom slučaju. Meni je ceo dan, ali i deo noći radni dan. Opet imam dovoljno slobodnog vremena koji nikada pre nisam imala. To je ta sloboda koju preduzetništvo daje.

• Gde ste nalazili inspiraciju, znamo da dosta ulažete u edukaciju, ali vaš savet, koju vrstu edukacije bi trebalo proći?

- Primarno vodio me je instinkt, to jednostavno imate i ako ste ga svesni sledite. Opet, vraćam se i na faktor sreće. Kada je portal postao živ, prvi tekst koji je odjeknuo bio je o nekadašnjem košarkaškom reprezenativcu Predragu Drobnjaku koji je prvi put ispričao kako je kupio zemlju kod Topole, posadio kruške i počeo da proizvodi kruškovaču. Taj tekst, ali kasnije i druge tekstove prenose mediji. Plodna zemlja živi i razvija se.

Nastavila sam dalje, da promovišem preduzetništvo u poljoprivredi. Uporedo sa radom počela sam i onlajn edukaciju “Digitalno žensko projektno preduzetništvo“, gde sam mogla da stičem znanja  u različitim oblastima od kreiranja marketing strategija do načina finansiranja biznisa. U programu je učestvovalo 113 žena, od kojih je nas 25 najboljih ušlo u proces mentoringa. Projekat je sprovelo Udruženje za upravljanje projektima Srbije(IPMA Srbija), uz podršku Privredne komore Srbije, Nacionalne akademije za javnu upravu i Ministarstva pravde. Naučila sam da je umrežavanje, udruživanje i razmena iskustava, veoma bitan faktor uspeha, a istrajnost šansa za uspeh.

Naučila sam da koristim i snagu društvenih mreža, da pravim poslovni plan, da planiram i postavljam ciljeve.

• Da li je dovoljna samo ideja?

- Ideja ko ideja nije ništa ako se ne realizuje. Ali da biste je realizovali, morate najpre da istražite da li ta ideja ima prostora da bude sprovedena. Morate videti da li ste i po čemu bolji od drugih, ko vam je konkurencija, da istražite tržište, videti koja je vaša ciljna grupa. I da znate da li vam donosi prihod.

• U tom smislu, šta mislite kada je pravo vreme prodati nekome ideju?

- Kad ste utvrdili da ona ima realnih mogućnosti da se unovči, da znate šta je to što vam donosi prihod. Bez toga je sve besmisleno.

• Kako vidite razvoj medijskog tržišta trenutno. Bavite se specifičnim temama, koliko vam je to lakše ili teže?

- U novinarstvu morate da budete specijalizovani za određen sektor, meni je to ekonomija jer mi je to i struka. To olakšava rad, imate relevantne izvore, bolje ste informisani, brže možete da napišete kvalitetan tekst. Kada sam počinjala, u Večernjim novostima, tadašnji urednik Beogradske rubrike Vojimir Jovšić je bio mišljenja da se najbolje prati sektor u opštini gde živiš. Ali i na taj način, možeš da najbolje shvatiš kako država funkcioniše. Tako sam ja tri i po godine kao Zemunka izveštavala iz opštine Zemun, od skupštinskih zasedanja, pisala o komunalnim problemima svojih sugrađana, ukazivala na probleme, koje smo zajedno rešavali, obilazila sva sela.

Foto: Privatna arhiva

Potom sam nastavila u Frankfurtskim Vestima i poslednjih 15 godina u dnevnom listu Blic, tu mi je sektor bio bankarstvo i privreda, za tim je i postojala potreba, jer je od 2001. godine intenzivirana kreditna aktivnost. Približiti bankarske proizvode građanima i privredi bilo je veoma važno i zahtevno. I sad za tim postoji potreba u poljoprivredi, tu je i segment osiguranja... Kada sam odlučila da pokrenem svoj posao, želela sam da pišem o nečemu što volim, a što me vraća na moje detinjstvo i korene u Brusu i Kuršumliji. I tako je nastala Plodna zemlja. I sa lakoćom radim, svesna da u svetu postoji 1,3 milijardi portala, među kojima je i ovaj moj.

• U ovo neizvesno vreme, kompanije su štedele svoje budžete, što se najviše odrazilo na marketing, oglašavanje. Vidite li pomake  u tom smislu, ima li optimizma?

- Pre bih rekla da su budžeti preusmereni, sa štampanih izdanja na onlajn formate i to je tako poslednjih sedam, osam godina. Statistika pokazuje trend, oglašivači idu tamo gde se njihova poruka najbolje i najdalje može čuti, a to su zahvaljujući i pandemiji – sve više internet portali. Međutim televizija je zadržala primat jer su zbog kućnih uslova svi bili usmereni na nju. Godišnje se za marketing izdvoji oko 150 miliona evra, više od polovine od toga je namenjeno za oglašavanje na TV, dok su procene da su se štampana i digitalna sfera skoro izjednačile, i da digitalna ide tempom ubrzanja. Zato i jesam optimista jer u eri digitalizacije dolazi bolje vreme za portale i nas preduzetnike u toj sferi.

• Možete li da podelite sa nama najbolji savet koji ste dobili pre nego što ste prokrenuli posao?

- Kada sam donela odluku da budem samostalna u poslu, a to i jeste preduzetništvo, razmišljala sam da li imam pravo da sigurnost stalnog zaposlenja u redakciji zamenim neizvesnim. U tim razmišljanjima, koji često lome čoveka u odluci  i mogu da ga pokolebaju, zebnju sam podelila sa Nebojšom Matićem, vlasnikom Mikroelektronike, koji mi je uputio ključne rečenice. "Ceniti sebe jeste mač sa dve oštrice, sa jedne strane si odgovorna prema sebi a sa druge tvoja okolina treba da vidi rezultate tvoga rada na osnovu čega ti ceniš sebe. Samo ti kreni, ne možeš nikog da ostaviš na cedilu, osim sebe".

• A Vaš onima koji može razmišljaju o istom?

- Krenite. Ideju istražite. Počnite i budite istrajni. Nije strašno, stvarno. Neka vas vode vera u uspeh, ljubav prema stvaranju i poslu, i nada da će biti baš onako kako vi želite. I biće.

(Telegraf Biznis)