5 simptoma da ste žrtva izgaranja na poslu: SZO ovaj sindrom svrstava u dijagnozu?

Foto: Preepik/yanalya

Stres na poslu jeste uobičajen, ali ne pogodi svakoga tzv. sindrom izgaranja ili burn-out sindrom. Naime, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je najavila da bi ovaj sindrom u narednom periodu mogao postati dijagnoza.

Teme za vas

To znači da ćete, na račun izgaranja na poslu, moći da uzmete potvrdu od doktora i bolovanje. SZO je uvrstila stres povezan sa poslom u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, kao profesionalni fenomen.

Dogovor je da države - članice SZO, u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine. Ipak, nije uvek lako prepoznati simptome izgaranja na radnom mestu.

Evo nekoliko indikatora:

1. Svaki dan deluje kao loš

2. Briga o poslu ili o bližnjima deluje kao gubljenje vremena

3. Osećate premor 24/7

4. Zadaci koje obavljate svaki dan vas maksimalno iscrpljuju i deluju besmisleno

5. Čini vam se kako se ne vrednuje ništa što radite

Možda osećate samo neki od ovih "simptoma", što je već znak da ste na početku. Burn-out ili sagorevanje na poslu javlja se kao reakcija organizma na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu.

Važno je istaći da je sindrom vezan za sveopštu iscrpljenost, dakle, psiho-fizičku. Pojavu uglavnom prate stanja poput nesanice, slabog apetita, pada imuniteta, glavobolje ili visokog pritiska. Zatim, može se desiti da zaboravljate, da vam je slaba koncentracija ili ste preosetljivi, osećate prazninu.

Foto: Shutterstock

Šefovi bi trebalo da povedu računa o radnom okruženju, ne samo zbog brige o radnicima, već i ako žele da vide poslovni rezultat. Sindrom izgaranja na poslu povezan je sa padom motivacije i produktivnosti, sa greškama u radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla ili kašnjenja.

Takođe, ne treba zaboraviti da su ovakvu vrstu stresa radnici posebno osetili tokom 2020, usled opšte neizvesnosti, smanjenih plata i prekovremenog rada od kuće.

Nedavno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da je prekovremeni rad najveći okidač za urušavanje zdravlja, te da oni koji rade 55 sati ili više nedeljno - imaju 35 odsto veće šanse da umru od moždanog udara i 17 odsto veće šanse da dobiju srčane tegobe, u odnosu na radnike koji rade 35-40 sati nedeljno.

(Telegraf Biznis)