Radili Beograđanin, Berlinac i Njujorčanin s plaže u Grčkoj - ko će sada koliki porez da plati?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Sa više firmi koje nude posao na daljinu kao super plus i pogodnost koju bi trebalo prihvatiti, sve više dobijaju i radnika koje se sele od zemlje do zemlje. Sve to deluje idealno, ali može da znači bezbroj komplikacija kada podnose poreske prijave.

Uz to, mnoge zemlje, među kojima je i Srbija rade na tome da privuku digitalne nomade, njihov sve veći broj u gradovima poput Beograda, govori da su na dobrom putu.

Teme za vas

Zamislite na trenutak da je pandemija gotova. Globalno putovanje je nastavljeno, žarišta su stvar prošlosti i kompanije zapravo drže obećanje koje su davale u poslednje vreme: omogućiti rad na daljinu sa bilo kog mesta na svetu, bar nekoliko meseci godišnje.

Zatim zamislite kako radnik , Londona, Njujorka i Honkonga ulaze u bar. Recimo da je u to u Rio de Žaneiru. Svi oni zarađuju istu platu - 100.000 dolara - i dva meseca im je dozvoljeno da rade iz Brazila na daljinu.

Jednom kad se vrate kući iz inostranstva, ko će najviše biti dužan za porez?

To je nezgodno pitanje poslodavci pokušavaju da utvrde caku dok planiraju svoje poslovne planove posle pandemije. Uprkos neprekidnoj neizvesnosti i neravnomernom zapošljavanju, tržište rada se u mnogim zemljama sužava, a kompanije - posebno novoosnovane, žele da privuku nove talente pomoću rada na daljinu.

Naš udaljeni radnik iz Njujorka mogao bi da se suoči sa najvišim računima, dok onaj iz Londona ne bi imao ništa dodatno da plati. Međutim, pretpostavlja se da sva trojica svoje brazilske poreze ispunjavaju na vreme u skladu sa propisima i možda najvažnije - na portugalskom.

Najgori scenario je da podnose više poreskih obrazaca u različitim zemljama, istovremeno gubeći bilo kakve koristi od poreskih sporazuma.

Mnoge kompanije se obraćaju spoljnim, konsultantskim firmama za pomoć oko angažovanja radnika na daljinu. Tu je i činjenica da pojedine zemlje imaju sporazume o dvostrukom oporezivanju, odnosno izbegavanju istog.

Oni se pak primenjuju na republičkom nivou, retko kada i na gradske. A firme koje dozvoljavaju da previše zaposlenih radi iz jedne strane države mogle bi se naći u obavezi da plaćaju lokalni porez na dobit.

Šta ako u onu grupu "ubacimo" i Beograđanina?

Foto: Freepik.com

Kao što smo naveli, počinje era digitalnih nomada i trend se širi u Srbiji. Kako oni plaćaju porez? Pitali smo poreskog savetnika da zamisli da tri radnika, tri različite države mesec dana rade na plaži u Grčkoj - koliko će ko da plati porez kad se vrati u matične zemlje?

- Kod nas to u zemlji je i dalje problematično zato što je veliki problem utvrditi da su oni nešto zaradili u Srbiji i da li su bili u tom trenutku rezidenti ili ne, ovo je problem sa kojim se suočava ceo svet.

Zakonski, kod nas postoji oslobođenje za ovakav vid kada stranci dolaze 90 dana ne moraju ništa plaćati kod nas, ta mera je bila generalno više formalnog tipa pošto je jako teško da ćemo to utvrditi - kaže za naš portal Milan Trbojević, knjigovođa i poreski savetnik.

Prema njegovim rečima, kako se ceo svet povezuje sve bolje u budućnosti će to digitalizacijom biti rešeno.

- Možda ne u tako skorijoj budućnosti ali povezivanje različitih država to će biti moguće rešiti - navodi nam on.

Porez pet odsto na rad od kuće?

Nemačka Dojče banka predlaže da se uvede novi porez od pet odsto na plate radnika koji odluče da rade od kuće. Prema predlogu, porez bi plaćali poslodavci, a generisani prihod bio bi isplaćen ljudima koji svoje poslove ne mogu da obavljaju iz svojih kuća.

Kako se navodi, banka tu meru opravdava time da je to jedino pošteno, jer oni koji rade od kuće štede novac i ne plaćaju u sistem kao oni koji izlaze iz kuće da bi otišli na posao.

U Velikoj Britaniji, Dojče Bank računa da bi porez stvorio pot od 6,9 milijardi funti godišnje, što bi moglo isplatiti dotacije u iznosu od 2.000 funti godišnje radnicima sa niskim primanjima i onima pod pretnjom viška radnika.

Kod digitalnih nomada se radi o radnim vizama - Srbija radi na tome da ih privuče kroz inicijativu BelgradeGets.digital. Ona je potekla iz domaće digitalne i startap zajednice, a Beograd je tako krenuo u odbranu titule jedne od 20 najpopularnijih destinacija prema ocenama korisnika Nomad List, sajta koji okuplja najveću svetsku mrežu digitalnih nomada.

Ideja ovog projekta je i da se Beograd predstavi u novom svetlu onima koji sebe možda ne doživljavaju kao digitalne nomade, ali se sada odlučuju da novostečenu mogućnost „rada od kuće“ zamene „radom sa bilo koje tačke na planeti“.

(Telegraf Biznis)