Kako je došlo do toga da radimo baš osam sati dnevno? Nekada je režim "od 9 do 17" bio luksuz

Otkako je nastupila pandemija desile su se izvesne promene, tj. firme nude fleksibilnije uslove rada, ali se svetske zemlje i kompanije u njima i dalje "drže" osmočasovnog radnog vremena.

Doduše, Švedska je tokom 2020. uvela jednu inovaciju na širem planu u zemlji: radni dan od šest sati, koji podrazumeva obavljanje poslovnih obaveza "od 9 do 15 časova".

Teme za vas

Mnogi radnici i dalje sanjaju o tome da u jednom danu imaju vremena za sve: da doručkuju na miru, prošetaju decu ili ljubimca, vežbaju, a onda odu na posao, baš kao "u filmu".

Ipak, znamo da je realnost uglavnom drugačija.

Pre nego nastavimo dalje, znamo da vam sati koji prolaze u intervalu od 15 do 17 sati, dok ste na poslu, verovatno traju kao večnost, ali imajte na umu da je osmočasovno radno vreme nekada bilo privilegija.

Bila je 1817. godina. Ljudi su i dalje radili bukvalno od jutra do mraka, šest dana nedeljno. Onda se pojavio Robert Oven, kojeg će kasnije Marks i Engels svrstati u red utopijskih socijalista, a koji je predložio da radni dan bude skraćen sa 17 sati na 10, uključujući dva sata pauze za doručak i ručak.

Foto: Shutterstock

Ipak, nije bilo lako "progurati" tu ideju, jer su vlasnici fabrika i ostali poslodavci štitili svoje interese. Osim ovog uslova, Oven se borio i za to da se deci mlađoj od 10 godina zabrani da rade, kao i da se uradi bolja organizacija oko čuvanja i obrazovanja dece.

Iste godine pokrenuo je i kampanju pod sloganom: "8 sati rada, 8 sati rekreacije, 8 sati sna!".

Godine 1847. većina je prihvatila pravilo koje nalaže da deca mlađa od 10 godina ne treba da budu radno angažovana, a potom su prošle čak 4 decenije dok britanski "Trades Union Congress" nije usvojio viziju o osmočasovnom radnom vremenu.

(Telegraf Biznis)