Organizacioni dizajn i njegovi principi: Svaki sistem je savršeno dizajniran da dobije rezultate koje dobija

Foto ilustracija: Telegraf/Ustupljena fotografija

Suština organizacionog dizajna je da sve mora da bude usklađeno. Da bismo napravili organizaciju koja će ostvariti postavljene ciljeve, ona mora da uskladi niz elemenata.

„Svaki sistem je savršeno dizajniran da dobije rezultate koje dobija“, kaže čuveni Edvards Deming, što se odnosi na to da je svaka firma u stvari koncipirana tako da dobija određeni rezultat. Ako želimo da menjamo rezultat, moramo da promenimo sistem.

Važno je, dakle, da razumemo gde idemo i kako da različite elemente povežemo i uskladimo da bismo stigli tamo gde smo krenuli na najbolji mogući način. Da bismo razumeli koji su to elementi, postoje različiti modeli organizacionog dizajna. Galbrajtov model zvezde je jedan od popularnih, jednostavnih modela organizacionog dizajna.

On kaže: da bismo ostvarili određenu strategiju, moramo da napravimo adekvatnu strukturu, moramo da imamo odgovarajuće procese i sisteme da bismo tu strukturu uvezali; moramo da imamo adekvatan sistem nagrađivanja i adekvatne ljude.

Ovaj model odlikuje jednostavnost, ali mu nedostaje organizaciona kultura. Ona treba da prožima svih pet komponenata da bi dala pun smisao organizaciji.

Primer je organizacija koja ima cilj da pored strogog rada malo relaksira ljude, da uvede prostorije u kojima ljudi mogu da se opuste. Iz strogo funkcionalne priče oni dakle prelazi u kreativu. Strukturno, napravili su jedinicu koja se time bavi, ali nije došlo do razvoja procesa i sistema. Kada je otvoren chill-out room, napravili su i pravilnik za njegovo korišćenje, u koje vreme može da se koristi, bilo je u vreme ručka i posle posla. Niko više nije koristio chill-out room, ispostavilo se vremenom da su to bačene pare. To je primer da, ukoliko ne postoji usklađenost između svih komponenata, neće dovesti do prave strategije.

U organizacionom dizajnu postoji određen set pravila i principa koje treba ispoštovati. Jedan od njih kaže da je dizajn usmeren okruženjem, strategijom i operativnim kontekstom – moramo da razumemo strategiju, gde idemo i kako ćemo stići tamo. Bez strategije ispraćene konkretnim aktivnostima, inicijativama, sredstvima, strategija je samo skup želja. U gradnji organizacionog dizajna moramo imati holistički pogled, gledati celinu, ne određene organizacione segmente i moramo imati pogled na budućnost, u racionalnim razmerama.

Kako prema Galbrajtovom modelu napraviti dizajn inovativne organizacije?

Važno je da strategija podrazumeva konstantnu inovaciju koja iziskuje da kompanija ima dualni fokus: optimizaciju i standardizaciju procesa u cilju maksimizacije efikasnosti kod postojećih proizvoda i usluga, odnosno razvoj novih sposobnosti u delu novih proizvoda i usluga. U strukturi treba razdvojiti inovativni od operativnog dela organizacije i uspostaviti jasna pravila u oba dela.

Kada su procesi i sistemi u pitanju, fokus je na najbitnijim procesima: istraživanje i razvoj, upravljanje portfoliom proizvoda, balansiranje separacije i koordinacija između inovativnog i operativnog dela organizacije.

Ne sme se zaboraviti sistem nagrađivanja i drugačije treba da se nagrađuju delovi koji se bave operativom, drugačije oni koji se bave razvojem. Metrički sistem je fokusiran na kontinuitet i efikasnost u operativnom delu, dok podstiče inovacije i promene u inovativnom. Svaki deo strukture ima zaposlene koji imaju određeni sistem vrednosti i gaji odgovarajući vid organizacione kulture, što treba negovati. O tome je bilo reči na predavanju održanom u sklopu SAM Akademije, koju organizuje Srpska asocijacija menadžera.

Ne postoji jedno pravo rešenje u smislu rezultata organizacionog dizajna. Međutim, postoji pravi pristup realizaciji responzivnog i fleksibilnog organizacionog dizajna.

Važno je, dakle, da razumemo gde idemo i kako da različite elemente povežemo i uskladimo da bismo stigli tamo gde smo krenuli na najbolji mogući način. Da bismo razumeli koji su to elementi, postoje različiti modeli organizacionog dizajna.

(Autor: Ivan Stefanović, Head of Strategic Programs Office, Hyperoptic Ltd)