Dosadne, celodnevne obuke za zaposlene su prošlost: Ovo se sada traži

Foto: Freepik

U toku su neke fundamentalne promene u načinu na koji kompanije obučavaju svoje radnike. Tu su dugi i dosadni, personalni časovi koje kompanije koriste decenijama da upoznaju zaposlene sa svakim aspektom posla.

Ali, umesto toga, šefovi sada koriste tehnologije koje pružaju treninge bez obzira na to da li su zaposleni u kancelariji ili kod kuće. Takođe koriste nove načine za pripremanje tih obuka, što predstavlja bolje i korisnije iskustvo za radnike kojima je dosadilo klasično obučavanje u salama ili kroz beskrajno duge video zapise.

- Ova promena je već bila na pomolu pre kovida-19, ali je pandemija značajno ubrzala stvari - kaže Keti Tinan iz "Forrester Research", dodajući da je "pre krize bilo preterano naglašavanje formalnog učenja kao mehanizma isporuke".

Teme za vas

Formalna obuka u učionici bila je laka za planiranje i sprovođenje, ističe, ali "organizacije nisu uvek videle željene rezultate". Ovako bi, s druge strane, bolja varijanta obučavanja radnika mogla da izgleda u 2021. i narednim godinama, piše WSJ.

"Razbijte" obuku u više delova

Prošlo je vreme kada su zaposleni morali da po ceo dan slušaju iscrpljujuće treninge. Ma koliko neka predavanja bila zanimljiva, čovek se jednostavno umori, treba mu pauza, odmor. "U proseku, koncentracija ljudi tokom onlajn obuke nestaje na, otprilike, svakih sedam minuta, osim ako se ne promeni metod podučavanja", kaže Seli Ernšo iz konsultantske firme "Gallagher".

Opšti savet je i da izvršni direktori razlažu složene teme - kao što je bankarska tehnologija - na kratke, pristupačne lekcije koje mogu trajati do sedam minuta, u zavisnosti od teme, smatra portparol poznate kartičarske kompanije.

Kraće, a češće

Ova tehnika se nadovezuje na prethodnu, koja nalaže da obuke traju kraće. S druge strane, kako biste nadomestili sve što treba da se kaže ili prenese, ako su treninzi kraći, onda moraju biti češći. Kada je u pitanju trening, sprovesti ga jednom je lako, ali i neefikasno. Zaposleni treba da vežbaju i "održavaju zamah" kontinuirane obuke, dodaje WSJ. Tako se osigurava da nove veštine primene na posao.

Foto: Freepik

Pasivno slušanje je beskorisno

Teško je očekivati da polaznici obuke učestvuju u onlajn obuci onako kako bi to činili u sali/učionici. Učesnici kursa moraju da učestvuju u nizu aktivnosti, a to je teško izvesti; pasivno slušanje svakako nije opcija. Profesor nauke o igricama u laboratoriji "Disruptive Media Learning" (Coventry Univerzitet), Silvester Arnab, kaže da mini igre mogu biti efikasna strategija.

Može biti reč o kvizu, u kojem zaposleni pokušavaju da odgovore na pitanja o onome što znaju. Ili, to može biti igra koja stavlja zaposlene u scenario vezan za posao i traži od njih da donesu odluke kako bi se kretali kroz priču. Napravite im avanturu, nešto zanimljivo, što ih pokreće.

Neka kolege uče međusobno

Pasivne lekcije u učionici imaju još jedan problem: treneri možda ne razumeju šta zaposleni treba da znaju i drže lekcije koje su previše apstraktne. Jedno rešenje problema je da dozvolite kolegama da obučavaju jedni druge. U mnogim organizacijama, takva vrsta obuke bolje funkcioniše, "jer zaposleni žive u tom kontekstu", dodaje se u tekstu WSJ-a. Na primer, neki prodajni timovi koji imaju najbolje prodavce - mogu trenirati druge prodavce kroz sastanke tima, na svake dve nedelje.

Jedan pristup ne odgovara svima

Obuka koja odgovara svima često nije dovoljna da privuče pažnju zaposlenih. Dakle, organizacije se okreću veštačkoj inteligenciji kako bi analizirale veštine radnika i planove za karijeru, a zatim nude obuke i zadatke koji im najviše odgovaraju. Ali, šta ako uvedete novi sistem?

Poznata kompanija koristi Unlocked sistem koji podrazumeva veštačku inteligenciju, kako bi povezao ljude putem kurseva i obuka. Ako korisnik kaže da želi da nauči više o "finansijskoj inkluziji", na primer, sistem može predložiti priliku za učenje ili projekat vezan baš za tu temu. Ako korisnik želi da radi na tome da postane viši softverski inženjer, Unlocked bi pokazao koje veštine trenutno ima, a koje mu nedostaju. Program, zatim, preporučuje mogućnosti koje bi olakšale korisniku da "popuni rupe" u znanju.

(Telegraf Biznis)