Od hobija do porodičnog biznisa: Mijailovići ovo blago vade iz šuma oko Valjeva, kilogram košta 2.500 evra

U sezoni sakupljanja gljiva, malo je poznata činjenica da su Valjevo i njegova okolina izuzetno bogati tartufima. Upravo na periferiji ovog grada, porodica Mijailović se bavi ovim specifičnim pozivom - oni poseduju sertifikat za sakupljanje tartufa i dresuru pasa tragača. Ono što je pre više od 15 godina započelo kao hobi, u međuvremenu je preraslo u porodični posao kroz koji Mijailovići žive i rade u potpunom skladu sa prirodom.

Sa psom u potragu

Delimir Mijailović u potragu za podzemnim gljivama odlazi u pratnji labradorke Maše, psa istančanog njuha koji je obučen za ovaj zadatak. U šumi u Jovanji, koja se nalazi nadomak Valjeva, Delimiru se neretko pridružuje i sin Vasilije, koji o tartufima uči praktično od svog rođenja.

Teme za vas

Foto: Pixabay

Delimir ističe da ima privilegiju kakvom retko ko u Srbiji može da se pohvali:

- Ja mogu da se pohvalim da sam među retkima u Srbiji da imam oko kuće staništa tartufa, nisu nešto velika, ali sasvim dovoljna za mene, za konzumiranje i za obuku pasa. Svakako da volim i da mi je i korisno i lepo - rekao je za RTS.

On dodaje da su ljudi u poslednje vreme masovno čuli da je reč o jednoj od najskupljih namirnica na svetu, te poručuje da svi koji žele da probaju tartufe mogu doći kod njih, jer se nalaze odmah nadomak grada.

Vrste, cene i priprema skupocenih gljiva

Kada je reč o vrednosti ovih podzemnih gljiva na tržištu, razlika između sorti je ogromna:

Crni tartufi dostižu cenu od oko 50 evra po kilogramu.

Beli tartufi su znatno skuplji i njihova cena se kreće od dve do dve i po hiljade evra po kilogramu.

Foto: Shutterstock

Na trpezi porodice Mijailović tartufi su zastupljeni svakoga dana. Delimirova supruga Biljana objašnjava da je ove gljive najbolje jesti u svežem stanju, ali i da se mogu uspešno čuvati za periode kada ih nema na tlu.

Prema njenim rečima, Srbija je prirodno izuzetno bogata tartufima, iako javnost o tome slabo zna. Tartufa zapravo ima tokom čitave godine: trenutno je aktuelan crni letnji tartuf, nakon njega dolaze crni jesenji i zimski, a tu je i čuveni beli tartuf. Ukoliko se ne pojedu sveži, tartufi se mogu zamrznuti i čuvati za zimu.

Potencijal za razvoj tartufarskog turizma

Iako je valjevski kraj bogat ovim prirodnim blagom, organizovani tartufarski turizam na ovom području još uvek nije zaživeo. Kako bi to promenili, Biljana i Delimir trenutno razrađuju ideju o pokretanju jednodnevnih turističkih izleta. Njihov plan obuhvata šetnje kroz prirodu, aktivno sakupljanje tartufa na terenu i degustaciju pripremljenih jela od ovih vrhunskih delikatesa.

(Telegraf Biznis)