Milan ceo dan radi na visini: Zna sve zanate i otkriva nam zašto je dobro baviti se ovim poslom u Srbiji

Na pitanje: "Milane, kako izgleda raditi svaki dan, na visini, osam sati?", ovaj mladi Čačanin (29) odgovara: "Isto kao i svaki drugi posao, navikao sam". Usput dodaje da njegov radni dan nije "tipičan" ni vremenski. Neretko radi i deset sati dnevno, šest dana u sedmici. Odmara nedeljom i praznicima.

Od svoje 22. godine penjač Milan Makojević izvodi tzv. visinske radove i "u malom prstu" drži raznorazne zanate, jer je to preduslov za bavljenje ovim poslom, a sve je, kako kaže za Telegraf Biznis, krenulo u Ovčar Banji. Dodaje da se nakon profesionalnog usavršavanja penjanja odlučio za visinske radove - zbog zarade i egzistencije.

Teme za vas

To nas je svakako navelo na pitanje može li da se živi od ovog posla, a Makojević odgovara potvrdno. Kada je reč o konkretnim primerima onoga što radi u toku dana, Čačanin napominje da je teško sumirati: "Radim bukvalno sve na visini, zamenu krova, limariju, termofasadu, hidroizolaciju, čišćenje oluka zarad zaštite od golubova koji sada baš prave dosta problema", priča ovaj momak iz Moravičkog okruga za naš portal.

Dodaje da ga posebno angažuju za radove na teško pristupačnim mestima, a od prošle godine je i registrovao svoju preduzetničku radnju, pri čemu radi povremeno i za druge, pa i za strane firme. U svakom slučaju, kaže da poziva i posla ne manjka.

Makojević je profesionalnu sreću potražio i u inostranstvu, ali konstatuje da ni preko nije "med i mleko" kako ljudi misle. Vratio se u Srbiju, i zadovoljan je poslom ovde. Zanimjivo je da je stekao i iskustvo rada u Africi, na naftnim platformama.

Zašto je dobro baviti se ovim poslom u Srbiji?

Mimo toga da li vas "vuče" adrenalin ili radije birate teren, odnosno rad na otvorenom i na vazduhu umesto kancelarije, Makojević naglašava da je konkurencija u našoj zemlji još uvek mala, te da se mogu lakše dobiti angažmani. Inače, mladi Čačanin radi po celoj Srbiji, mada uglavnom lokacije oko Užica i Čačka.

Napominje da ovaj posao, ipak, nije za svakoga.

- Jedna međunarodna firma iz Beograda drži obuke, koje se ponavljaju na tri godine. Ja sam došao do trećeg, najvišeg nivoa, obučen sam i za spašavanja. Trening traje pet dana, a polaganje je šestog dana. Rade se lekraski pregledi svake godine, morate biti zdravi. Takođe, važno je da budete u top formi, ja redovno treniram - priča nam Milan Makojević.

Milan svakako ima specijalnu zaštitnu opremu prilikom izvođenja radova, ali možemo biti saglasni da mnogima ni to ne bi bilo dovoljno da se odupru strahu od visine. Koliko god da je obavljanje posla na visini i stvar prakse, činjenica je da dosta toga dolazi iz naše prirode, našeg uma. Makojević je, možemo zaključiti, ne samo dobro obučen - već i hrabar.

Njegove spretne ruke obavljaju radove tamo gde nije moguće postaviti skele ili koristiti dizalicu. Pored fizičke spreme, Milan ističe da je jednako važna psihička priprema, i svakako eliminisanje straha od visine. Između ostalog, njegov svakodnevni zadatak je da se penje uz uže, ili da prelazi sa jednog užeta na drugo.

Ako je neko u opasnosti, a nalazi se na određenoj visini, Milan i tu priskače u pomoć. Dakle, možemo reći da ovom Čačaninu definitivno nijedan radni dan nije isti, a uvek je pun dinamike. U početku, ipak, nije bilo lako. Trebalo je imati koncentraciju prilikom sečenja i održavanja stabala ili farbanja visokih konstrukcija i montiranja antena, ali i to je Milan prevazišao.

Oprema koju Milan svakodnevno koristi uglavnom se sastoji od pojasa koji obavija celo telo, zatim od spuštalice i penjalice, klupice i dodatnog osiguravajućeg pojasa i, svakako, šlema. 

(Telegraf Biznis)